Ко је лопов у Фокусу 2

Стигло нам је писмо које је својеручно потписано од стране 12 радника дневног листа Фокус. Овом приликом га објављујемо.

Иако смо борбу за радничка права први покренули, без било о какве позадине, све што смо до сада добили јесте етикета – „отпадника". Нисмо се јавно и медијски оглашавали, а уз то смо зато трпили увреде. Јавне. Злоупотријебили сте медиј у којем још увијек радимо, као отпадници, па сте нас преко властитог листа вријеђали. Отпадници нисмо, плате смо зарадили часно и поштено. Вријеме је било зато да ми, нас 15-ак радника, који смо из нужде одлучили да више не можемо бесплатно радити, иако уредно долазимо на своја радна мјеста, кажемо шта мислимо о свему.

Када су прије око мјесец дана „отпадници", како је групу радника „Фокуса" назвао наш колега Владо Шеварика, започињали борбу за своја радничка права, плате и доприносе, Управа је та упозорења, гурала под тепих. Када смо ми – такозвани „отпадници" прије око мјесец дана интерно и у кругу фирме упозоравали да фирма срља у пропаст, да су радници на ивици егзистенције, Шеварика је заједно са менаџментом, радницима резао – „ред обећања, ред упозорења"! Онда, када је прво писмо о проблемима изашло у јавност, такозвани "отпадници" су оптужени да по диктату раде против фирме. Кратко речно, на све начине, менаџмент, трудили су се да проблеме предузећа задрже унутар зидова фирме у нади да ће таква ситуација остати заташкана. Отворено смо се тада запитали – зашто је појединцима толико стало да се о нашој ситуацији, која је катастрофална, не поведе отворена расправа везано за одговорност за такво стање. Питали смо се како неко може да се прави да је све у реду и поручује – само радите! Међутим, сада када је то, а морало је бити тако, прије или касније, изашло у јавност – као први борац за раднчка права намеће се, парадоксалано – управо Шеварика. Онај исти који је заједно са менаџментом упозоравао раднике да се шути, да се о томе не прича јавно, сада, када се болест више неда сакрити, наводно је први борац за радничке плате и доприносе, али му у томе ето смета група „отпадника", која је, гле чуда, заправо цијелу причу и покренула. Наравно да све то -није тако.

Оно што ми „отпадници" желимо јасно поручити огледа се само у једном – ми не желимо бити дио било чије приче нити се сврставати на страну било кога у рату који је евидентно букнуо након што смо отворили причу о нашим правима. Нас не занима ко ће се боље опрати од ..Фокуса" и радника, јер нас занимају само наше четири, односно пет зарађених плата, и наши доприноси. Неки кажу да се плате исплаћују. Истина, док се исплаћивало у серијама по неколико плата, мартовска је већ зарађена, увелико тече и април. Дугови се свакодневно увећавају. Зато захтјеви да се ради, не пију воде јер нама треба новембарска, а не априлска плата. Свјесни смо да смо послужили као полигон за неке друге и далеко веће обрачуне, али и ми од тога желимо да се оградимо. У потпуности и безрезервно. Не сумњамо да многима смета "Фокус", нарочито јуришницима на буџетски кола, али и живот јесте управо немилосрдан, и то су најприје требали да знају они који су на своја плећа преузели предузеће. Умјесто тога, они су нас лагали. не штедећи се у борби за властите интересе, а сада смо ми, који само тражимо оно што нам се дугује, оптужени да радимо за интересе оних, који, ето, желе да нас нема. Иронично!

Да поједноставимо, ми не желимо никога да амнестирамо, и сасвим нам је свеједно ко ће нам измирити дуговања. И још једна ствар.

У ову борбу, у коју је првобитно ушло 17 радника „Фокуса", да би тај број касније спао на њих 13, кренули само са жељом да се свим радницима исплате дуговања. И оним нашим колегама који из неког разлога и властитих увјерења да је тако боље и даље сједе и раде, што ми објективно не можемо, иако уредно долазимо на посао. Сви мислимо исто, сви желимо исто, али нам се методе разликују у нијансама. Зато колега Владо, овдје нема отпадника, сви ми хоећмо плате и доприносе, који су настали у периоду док сте ви водили фирму. Наравно, Ви сте господине Шеварика, само један од пет длиректора. Заједно са уредницима, има вас управо онолико колико Фокус броји новинара. Можда се и ту крије дио разлога за посрнуће. Новина шефова, директора и уредника! Парадокс – новина гдје су новинари најмалоборјнија врста. Али су могли потегнути! О томе је требало мислити раније, али је очито било пречих послова. Желимо поново да радимо, али наравно тек пошто добијемо оно што нам се дугује, јер за свакодневни рад, заиста немамо услове, снагу и енергију. Тек када нам се измире дуговања ствара се простор да сједнемо и погледамо шта даље да радимо, сви ми заједно који смо мукотрпно стварали ову новину.

И на крају, какве ви милионе помињете госдподине Шеварика? Кренули сте са причом од два милиона, да би сада дошли до тога како сте у Фокус донијели седам милиона марака. Истина, у изводима се јасно види да је у децембру прошле године на рачун фирме легло око 200.000 марака. У то не рачунамо новац који смо мало прије тога добили од Владе РС, отприлике исто толико. Ипак, у децембру пршоле године радници су добили само пола плате, у јануару још толико, а до краја марта нису добили ништа. Дакле, радници су од свега тога добили само једну плату, односно двије половине, то збирно износи око 40.000 марака. Гдје је преостали новац!?

Тада, драги шефови, нисте били борци за радничка права. Знали сте да новца има, а да се он не даје радницима. Ћутали сте, а ми се питамо зашто! Зато Вас сада молимо, немојте се ви борити за наша права. Оставите то онима који су ту причу и повели и не разводњавајте је изношењем прљавог веша. Ми знамо шта желимо и и немамо милости према било коме у тој борби. Не инатимо се, нити шаљемо поруке ината. Ми инат немамо али потребе свакако имамо, и њима смо преплављени. Идемо до краја. Док не добијемо сваку зарађену марку, наших плата и радног стажа. Ма ко се латио новчаника.

Прилог:

1. Скенирана кривична пријава против Зорана Шаренца

2. Потписи новинара