Ко је био Том Сојер?

Прави Том Сојер био је љубитељ чашице, ватрогасац и локални херој са којим се Марк Твен спријатељио током шездесетих година 19. века, показала је нова анализа магазина "Смитсонијан”.

Истакнути амерички мјесечник у најновијем броју одлучио је да се, једном засвагда, позабави питањем које је дуго мучило историчаре књижевности – да ли је Твен заиста назвао свог јунака Тома по свом пријатељу Сојеру, „стаменом царинику округлог лица, добровољном ватрогасцу, специјалном полицајцу и боемском локалном хероју”.

Пар се упознао у загушљивим баровима Сан Франциска 1863. године гдје је Сојер приповиједао како је спасао десетине људи из пожара који је захватио пароброд у близини Калифорније. Та прича је дирнула Твена чији је брат погинуо у пожару на једном пароброду. Сојер је, наводно, пливао између брода и обале и спасао 90 људи, од којих 26 својеручно,

Аутор текста Роберт Грејсмит наводи да су од тог дана Сојер и Твен постали пријатељи. Сојерово право име било је Семјуел Клеменс, а Твен је о њему рекао да је био „денди и да је могао да попије више и прича више од било кога кога је познавао”.

„Смјестио би се, попио би пиће и почео да нам прича. Потом би му неко купио пиће и тако би наставио цијели дан”, написао је Твен, који је тада радио и као новинар.

А Сојер је имао планове, који су се касније остварили, да отвори свој бар. Једног дана, пише Грејсмит, послије изненадног откровења Твен је рекао пријатељу да ће написати књигу о дјечаку, најжешћем дјечаку на свијету Тому, који ће личити на Сојера када је био млад.

Твен је 1866. напустио Сан Франциско и никада се више није видио са Сојером. „Авантуре Тома Сојера” објављене су 1876. године уз коментар да је главни лик заснован на три дјечака. Твен је касније рекао да је он сам био инспирација за Тома Сојера и да Том Сојер „није право име ниједне особе коју је знао”.

Грејсмит наводи да је Твен волео да се представља као писац чији се ликови рађају у његовом плодном уму, али је ватрогасац без сумње знао да је он био инспирација за један од највољенијих ликова дјечје књижевности, што је рекао и новинару за чланак који је објављен 1898. Сојер у том чланку говори како је Твену говорио о дјечачким несташлуцима које је он пажљиво слушао и биљежио и који му је једном приликом рекао: „Ставићу те између корица једне књиге ових дана, Томе.”