Књижевна полемика: Миленко Стојичић узвраћа ударац

На адресу уредника Фронтал.РС, стигло је писмо књижевника Миленка Стојичића, као реакција на интервју са Гораном Дакићем, такође књижевником. Планирао сам на овом мјесту објавити своју постаприлску колумну о феномену двогодишњице Фронтал.РС, али како је субота дан за умјетност на Фронталу, одлучио сам да уступим мјесто господину Стојичићу. Ја сам, свеједно, ту домаћи. Писмо је […]

субота, април 2, 2011 / 08:16

На адресу уредника Фронтал.РС, стигло је писмо књижевника Миленка Стојичића, као реакција на интервју са Гораном Дакићем, такође књижевником.

Планирао сам на овом мјесту објавити своју постаприлску колумну о феномену двогодишњице Фронтал.РС, али како је субота дан за умјетност на Фронталу, одлучио сам да уступим мјесто господину Стојичићу. Ја сам, свеједно, ту домаћи.

Писмо је личног тона, те испрва нијесам био сигуран шта да радим са њим, али у опетованом писму, господин Стојичић је поручио: „Питаш ме у којем контексту да објавиш мој текст… Једноставно, као „текст на текст“!“. У нади да сам разумио ову поруку, ево ћемо приступити објави. У књижевним, али и било којим другим написменим работама, изасипам се по леђима ако ми неко помјери макар једну запету; камо ли тачка-запету. Зато текст пуштам уз ситњење пасуса и евентуално отријебљен типфелер.

Поштовани Дани(ј)еле Симићу,

(Не бих Ти се јавио, да нисам читао роман о Караџићу!)
Заваљујем Ти што си, „младом горану“ званом Дакић, бесплатно уступио простор за јавно самоубиство! Међутим, тај младун је већ неколико пута извршио самоубиство, само што то није свечано оглашено и верификовано у мимоходу око хтела „Босна“ наше бањалучке књижевности! Спреман сам да платим трошкове „сахране“, јер је „млади горан“ на литерарном издисају изговорио и моје име, име „дилетанта и маргиналца“, што ми је велики комплимант у био-библиографији!
Ја сам, срећом, „парадигма нашег шарлатанства, литерарни бастард, који је књижевност сабио на само дно септичке јаме“! И ја сам, такође, и због тога ћу га наградити двојајцем, „безобзирни пилићар који се није макао даље од Кочића“! Опа, Кочићу! Дај своје мјесто у парку „младом горану“!
Шта би то имало да значи, када један из „септичке јаме неума“ бубне – „није се макао даље од Кочића“! Јадни мој зелени „млади горане“, кад год зинеш, зауједеш се око уста! Како се „млади горан“, народски речено – „заујео“ око уста од мастила, од пречитаности славних „дјела“ својих још славнијих „старатеља“ (можемо и о њима, знамо се!), научио је једино значење „септичке јаме“, полупавши лончиће знања између „семантичке јаме“ и „септичке јаме“! Он је, дакле, изабрао „септичку јаму“ као свој ров замало-књижевности, и честитам му! Како је болест „младога горана“ у науци идентификована као dilentia praecox (младалачко лудило!), то је његова вољена „септичка јама“ најбоља духовна и интелектуална бања!
Није се „млади горан“ чешао о рјечнике е да би знао да протолмачи значење ријечи бастард (нека чита Киша!), шарлатан, сподоба, монструм, „безобзирни пилићар“… „Млади горан“ патолошки мрзи „старце“ у књижевности! Ја, сам, ето ти га де, један од тих „стараца“! Наравно, „младом горану“, којем над „септичком јамом“ аплаудирају налогодавци, „академици“ из хотела „Босна“, не сметају њихове метузалемске митисере!
Вредновати књижевност „естетичком“ мјером „стари-млади“ не вриједи више ни у „септичкој јами“! Тако то бива када млади писац „прескочи“ педагогију сламке, па му је онда курчић у глави једино писало! Једнога нашега колегу „млади горан“ назива – сподобом! (Што му, Симићу, не удари чвоку уз ријеч „сподоба“?) Ту ријеч ни „Фронтал“ не може да провари“! Када смо већ код сподобе, – „млади горан“ се изгледа одавно није видио (привидио) у огледалу! Нека, за лијека и за лектиру, прочита Борхесову причу „Хаким из Мерва“, и научиће семантичке одсјаје образа, маски и образина, огледала и огледала! Њему је, изгледа, „највидљивије“ септичко огледало!
И, на крају, „млади горан“ се на мене раскокодакао одскора! Иначе, били смо у „добрим односима“, чаршијски речено. Иако је био и јесте у пеленама, и зауједене оловке и листа – припуштао сам га у „башту разговора“! Зашто се онда извргнуо? Јер му нисам рашчешљао замршене шишке реченица у „кажу-романчићу“ званом „Даљ“! Сада га, за коначни мимоход у књижевности, читам са црвеним фломастером у руци!
А један фломастер, видјећете, паметнији је и писмени од „младога горана“ по сто пута! Фломастер ми каже: „Поручи томе младоме горану, да пише куком по води, и на другом језику, јер се у матерњем још ни родио није!“ Признајем, одавно нисам уживао као у гњечењу гњида-грешака нечега написаног у Даљу и око Даља…
Молим Те, јави ми се, како-тако!
Срдачно, Миленко Стојичић



0 КОМЕНТАРА

  1. Већ сам се био спремио да оплетем по редакцији због тога што свакојакој будали дозвољава да овде оставља своје фекалије, а онда сам прочитао Дани(ј)елов уводни пасус.

    Још једном, Горане честитам ти. Свака ти част. Овог кретена си описао за десетку. Дуго нешто блентавије не прочитах. Довољно да му видиш фацу па да схватиш колике су то трауме-види се на њему да је задње прибјежиште нашао у перу, којим не умије да се служи, јер га нити једна није хтјела, а са којима је био-био је већ свако. Његова освета, како је планирао, била би да нас све заједно угуши у смраду својих квазилитерарних баљезгарија, али, срећом, исте нико није читао сем њега самог и још оно пар идиота које си споменуо прошли пут.

    Стога му је ово биједно писмо, које му Симић неоправдано објави, представља до сада најчитаније литерарно остварење.

  2. Што би Рамбо Амадеус рекао, сваког треба пустити да каже шта има, па се види ко је и шта је.
    Што се мене тиче, Даљ ћу можда и прочитати, а од Стојчића не знам ни шта има. Изгледа као типичан представник бањалучке раје, којој је овај рат годио па су постали некакви академици, писци, ово и оно.
    КО је мртав показаће вријеме, а већ видим по коме се ништа неће звати

  3. „Зато текст пуштам уз ситњење пасуса и евентуално отријебљен типфелер.“…
    Ејссс газда Дане, јел’ ти ово тријебљење типфелера: „у мимоходу око хтела „Босна“ „
    или
    „А један фломастер, видјећете, паметнији је и писмени од „!!!:-o

    Па колико их је онда било у „сировом“ тексту?!:D

  4. Како један „књижевник“ може написати овако нешто нечитко?

    Г. Стојичић је показао и доказао да је Горан, иако много млађи, на много већем интелектуалном нивоу од њега. Такође, није дао ни један противаргумент већ се само послужио псовкама и увредама да излије своју фрустрацију. Срамота!

  5. Онај први текст, Горанов, прочитах и начелно бијах сагласан око „књижевне сцене бањалучке“. О овом горњем не знам ни шта је написао у својем дјелу али су му ријечи „васићевске“, погане.
    Нећеш се ти, Стојичићу, љеба од писања најести!

Оставите одговор на Бојан Нишевић Одустани од одговора