Кинези лани купили 58 њемачких предузећа

БРОЈ немачких фирми које је купила Кина достигао је нови максимум. Према подацима консултантске компаније "Eрнст и Јанг", до 31. октобар 2016. године су инвеститори из копненог дијела Кине и Хонгконга купили су 58 њемачких компанија, односно – 19 више него за читаву 2015. годину.

уторак, јануар 3, 2017 / 20:13

БРОЈ немачких фирми које је купила Кина достигао је нови максимум. Према подацима консултантске компаније "Eрнст и Јанг", до 31. октобар 2016. године су инвеститори из копненог дијела Кине и Хонгконга купили су 58 њемачких компанија, односно – 19 више него за читаву 2015. годину.

Пише: Сергеј МАНУКОВ, „Eксперт Oнлајн“

Стиче се утисак да то није све. Кинески бизнисмени су потрошили за ове куповине рекордних 11,6 милијарди евра. То је 20 пута више него прошле године и више него за све претходне године, укупно.

Ове године активности кинеских компанија у Њемачкој туку све рекорде. Оне су толике, да је Берлин забринут.

Највише прашине су дигли уговори склопљени при куповини произвођача индустријских робота Kука из Аугзбурга (4,6 милијарди евра), произвођача машина Краус Maфеи из Минхена (1 милијарда евра) и произвођача агрегата за спаљивање отпада EEW из Гепингена.

Многе на Западу брине да Кина може да искористи западне технологије у војне сврхе. У Њемачкој се такође буне због тога што се процес куповине одвија у једном смеру – кинеске компаније купују њемачке фирме које им се допадају, док се на путу њемачких компанија које планирају да купе кинеске фирме, појављује мноштво препрека.

„Последњих година кинески инвеститори све више купују – изјавио је за недељник Шпигл начелник службе за аквизиције и спајања Дојче Бундес Банк, Кај Лакс.

– У Кини се случајеви аквизиције кинеских компанија од стране њемачких могу пребројати на прсте. Настала ситуација је очигледно асиметрична“.

Прошле године су кинеске власти ревидирале политику везану за куповину кинеских фирми из иностранства. На примјер, пише Шпигл, одређено је 38 области и економских зона где су такви уговори просто забрањени. На већем дијелу преостале територије Кине дозвољено је само формирање мјешовитих предузећа, односно компанија са обавезним учешћем кинеске стране.

Постоји једна нијанса. Њемачке компаније које тргују са Кином често су принуђене да откривају своје технологије. Није тешко погодити да се након тога њихови производи копирају и продају као кинески.

Изгледа да је ове јесени стрпљење Берлина дефинитивно пукло.

Након што су њемачки регулациони органи 21. октобра забранили кинеском инвестиционом фонду Фужиан Гранд Чип Инвестмент фонд ЛП да за 670 милиона евра купи њемачког произвођача микрочипова Аикстрон СE, избио је скандал. Ситуација је деликатна јер је исто регулационо тијело 8. септембра овај уговор било одобрило. Пекинг је затражио објашњење.

Испоставило се да је уговор раскинут јер је наводно постојала потенцијална пријетња националној безбједности Њемачке. Према писању листа Ханделсблат, одлуку о повлачењу дозволе за продају донијело је Министарство економије Њемачке након што су америчке специјалне службе упозориле Берлин да производи Аикстрона могу да буду искоришћени у војне сврхе.

Аналитичари сматрају да Кинезе највише занима не сам производ, већ научно-истраживачке могућности Аикстрона у сфери полупроводника, који могу да се користе не само у цивилној, већ и у војној индустрији.

Ангела Меркел је, као и обично, оћутала када је букнуо скандал у вези дозволе за куповину Аикстрона. Став федералног канцелара прокоментарисао је владин секретар за штампу Штефан Зајберт који је подвукао неопходност праведног приступа и подршке конкурената у „међународном контексту“.

„У овом питању је главно – узајамност – убијеђен је Зајберт. – Њемачка мора да буде ефикасно заштићена од нефер конкуренције“.

Влада Њемачке прибјегла је радикалним мјерама након што је пропао покушај да се то уради меко и дипломатски. Ријеч је о куповини немачке фирме Кука од стране кинеске компаније Мидеа Груп оф Чајна. Берлин је желио да водећег произвођача робота купи ако не њемачка, онда бар европска компанија. Међутим, апел канцеларке Меркел остао је у Европи без одговора и у августу су Кинези постали власници Куке.

Узгред, Министарство привреде Њемачке, на челу са замјеником канцелара и предсједником Социјал-демократске партије Зигмаром Габријелом већ је послало у Европску комисију приједлоге које ће проширити могућности влада чланица ЕУ да неевропским фирмама не дозволе да купују активе у стратешки важним индустријским гранама.

„У Европи не постоји стратешко размишљање у вези страних инвестиција, – сматра члан Европског парламента Маркус Фербер. – Ако уговор има смисла са тачке гледишта економије, он ће бити одобрен и дозвољен. То није исправно…“



Оставите одговор