Кери пријети санкцијама, Јацењук ратом, на Криму дезертирање Украјинаца

Амерички државни секретар Џон Кери упозорио је Русију да би јој западне земље могле убрзо увести озбиљне санкције због мијешања у кризу у Украјини , које би је економски изоловале. Кери је лицемјерно истакао и да се Русија понаша као да је 19. вијек, заборавивши на који начин су САД војно нападале земље које им […]

недеља, март 2, 2014 / 16:50

Амерички државни секретар Џон Кери упозорио је Русију да би јој западне земље могле убрзо увести озбиљне санкције због мијешања у кризу у Украјини , које би је економски изоловале.

Кери је лицемјерно истакао и да се Русија понаша као да је 19. вијек, заборавивши на који начин су САД војно нападале земље које им нису биле по вољи.

"Осуђујем чин "невјероватне агресије" у Украјини, јер се не можете у 21. вијеку понашати као у 19. и извршити војну инвазију на неку земљу на основу измишљених премиса. Русија и даље има избора и начина да избјегне да криза ескалира", рекао је Кери.

Украјински премијер Арсеније Јацењук је оптужио Русију да је објавила рат његовој земљи, додајући да "смо због тога на ивица катастрофе".

"Ово је највиши степен узбуне. Ово није пријетња, ово је заправо објава рата мојој земљи", рекао је Јацењук.

"Ако Владимир Путин жели да буде предсједник који је започео рат са сусједима, до циља је на само пар корака", поручио је Јацењук и позвао предсједника Русије да повуче оружане снаге из Украјине.

У Украјини је данас проглашена општа војна мобилизација, а секретар Савјета националне безбједности и одбране објавио да ће оружане снаге бити у борбеној приправности.

У међувремену је затворен ваздушни простор изнад Украјине, а Јацењук је позвао Путина да се суздржи од војне интервенције.

Више од 10 бродова украјинске Црноморске флоте је у последња 24 сата напустило Севастопољ, луку на Криму, објавила је данас руска агенција Итар-Тас с цитирајући неименовани извор.

Та агенција је пренијела и да су украјински патролни бродови за пограничну контролу премјештени са Крима у украјинске градове Одесу и Маријупољ, како је саопштила украјинска Погранична обалска стража.

Према информацијама руских новинских агенција, украјинске оружане снаге стациониране на Криму почеле су масовно подносити оставке. Животни простори, оружје и муниција – све је предато про-руским обрамбеним јединцима. Писма у којима војници подносе оставке почела су масовно стизати од јутрос, истичу новинари на Криму.

Замјеник премијера регионалне владе на Криму, Рустам Темиргалиев, рекао је како су се украјинске оружане снаге на Криму до сада већ готово у потпуности предале те како у овом тренутку више немају нити једне активне јединице на простору Крима.



0 КОМЕНТАРА

  1. За разлику од Украјине која је своју војску разграђивала у протеклој деценији,најбоље оружје продала Грузији,увела професионалну војну службу,са јако малим активним саставом,Русија је све вријеме унапређивала своју војску.Чак и када би хтјела да крене у рат,Украјинска војска неби данас имала никакве шансе против Руске.Украјински војници-уговорци у касарнама на Криму су у ствари локални кримски Руси,којима не пада на памет да ратују са својим комшијама и сународницима.Зато се гарнизони предају без испаљеног метка.

  2. Украјински пучисти знају добро да се на украјинску војску не могу нимало ослонити, прво што немају никакве шансе са Русима, а друго па нису официри глупи да за рачун бандита из евромајдана и њихових каријеристичких побуда жртвују своје животе.

    Зато се ту вуче други потез, пучисти покушавају у координисању са западом да убаце НАТО у Црно море, гдје су територијалне воде и утицаји осјетљиво измјешани. У сваком случају опет у конвенционалном рату никакве шансе НАТО нема са војском РФ, ако се сјетимо колико су само показали слабости у сукобу са Србијом иако су имали неограничену надмоћ из ваздуха и са мора. Није тешко закључити да би их на том за њих новом терену растурила руска војска са својим рактеним системима С-400, Бал-Е, КХ-35, Искандер-М,…и још триста чуда које сигурно руска војска држи у тајности, далеко од очију јавности.

  3. Ово је добро…хахахха, позивање на мобилизацију путем фиксних телефона…

    „Првог дана након што је власт у Кијеву расписала општу војну мобилизацију одазвало се свега 1,5% уписаних у списак, и то у западним и централним областима, сазнају РИА новости од извора из украјинског генералштаба.

    Извор наводи да још увек нема информација колико се људи одазвало на југоистоку земље, а да у оним регионима из којих су прикупљени подаци, одзив износи између 1 и 1,5 одсто војноспособних грађана, углавном студената. Такође, показало се да позивање грађана путем фиксних телефона има мало ефекта, јер често нема никог кући, или се јављају жене“:D:D:D

  4. У јеботе, ако је судити по коментаторима на Фронталу, народ нам је умоболан. Какве се све будале неће јавити и коментарисати догађаје у Русији?

    Тесла је стари алексист, као и Глас народа па ми је разумљиво његово реаговање. Он ту болу носи деценијама и сада ју је касно лијечити.

    Овај мозго високоумно констатује да украјинска војска нема шансе против руске. Јебеш Колумба, каква овај открића врши.

    Препаметни харпер прича о некаквим слабостима које је НАТО позказао у агресији на Србију, ваљда је слабост што нису изгубили ни једног војника и констатује да је на дјелу покушај убацивања НАТО у Црно море, вјероватно не знајући да чланице НАТО пакта Турска, Румунија и Бугарска држе већину територијалних вода и обала тог мора и да Турска држи мореузе који воде у Црно море.

    Елем, кад смо се начитали овако паметних коментара треба мало реалније да сагледамо ствари. Русији је готово једини извор прихода продаја енергената и било какве санкције по том питању би тешко пореметиле социјалну ситуацију у Русији. Знам да ће паметњаковићи рећи да они морају куповати енергенте од Русије, што није тачно. Довољно им је да одблокирају Иран и Венецуелу и недостатак руске нафте ће бити непримјетан. Да не говорим о унутрашњим резервама нафте у ободу Сјеверног мора гдје су све државе чланице НАТО пакта. Па још унутрашње резерве Америке. Па када се томе дода да би без подршке Русије убрзо и Сирија пала, онда су санкције Русији највећа опасност за исту.

    Извињавам се болесним русофилима што их овим коментаром будим из сна о уништењу мрског Запада, али ако су они будале није Путин. Већ сам неки дан написао да је у овом тренутку Њемачка највећи пријатељ Русије, наравно због својих интереса. Меркелова ће обезбиједити излазну стратегију и за Путина и за Обаму. Већ се почело радити на томе, на жалост манијак који једва чекају трећи свјетски рат.

    П.С.
    За разлику од болесних русофила постоје и они здрави који цијене и воле Русију, руски народ и руску културу и који Русији желе мир , просперитет.добросусједске и братске односе са другим словенским народима и народима Европе.

  5. A kako bi bilo Simo da se ti malo vrataš i srednju školu pa da pročitaš elementarnu lekturu za srednjoškolce Zbugljeva Bžežinskog umesto što deliš lekcije
    On kaže sledeće:
    Neuvrštavanje Indonezije na popis dinamičnih geostrateških igrača lakše je obrazložiti. U jugoistočnoj
    Aziji Indonezija je najznačajnija zemlja, no njezina mogućnost utjecaja, čak i unutar same regije,
    ograničena je relativno nedovoljnom razvijenošću gospodarstva, stalnim unutarnjim političkim
    nesigurnostima, razuđenošću arhipelaga na kojem je smještena te njezinom osjetljivošću na etničke
    sukobe temeljene na nezadovoljstvu zbog središnje uloge kineske manjine u financijskom sektoru
    zemlje. Indonezija bi u određenom trenutku mogla postati značajna prepreka kineskim pretenzijama
    prema jugu. Ovo je već prepoznato u Australiji, zemlji koja je nekad strahovala od indonezijske
    ekspanzije, a u zadnje vrijeme surađuje s Indonezijom na sigurnosnim pitanjima. U svakom slučaju,
    prije no što bi se na Indoneziju moglo početi gledati kao na regionalno dominantnog čimbenika,
    trebalo bi proteći određeno razdoblje političke konsolidacije i trajnijeg gospodarskog rasta.
    Suprotno tomu, Indija je već u postupku potvrđivanja svog statusa regionalne sile, a na sebe gleda i
    kao na potencijalno značajnog igrača u globalnim razmjerima. Isto tako, Indija sebe vidi kao rivala Kini. U ovom slučaju možda je riječ o precjenjivanju svojih dugoročnih mogućnosti, no Indija je bez sumnje najsnažnija država Južne Azije i neka vrsta regionalnog hegemona. Indija je i polutajna nuklearna sila, što je postala ne samo kako bi bila u mogućnosti prijetiti Pakistanu, već više kako bi stvorila ravnotežu kineskom
    nuklearnom arsenalu. Indija ima geostratešku viziju svoje uloge, kako u odnosu prema susjedima,
    tako i u Indijskom oceanu. Ipak, indijske ambicije u ovom trenutku samo periferno dotiču američke
    interese u Euroaziji, pa prema tomu Indija kao geostrateški igrač nije izvor znatnije geopolitičke
    zabrinutosti – barem ne u onoj mjeru u kojoj su to Rusija i Kina.
    Ukrajina, nov i vrlo važan prostor na euroazijskoj šahovskoj ploči, ima sve značajke geopolitičke osi,
    obzirom da sama činjenica njezinog postojanja kao samostalne države pomaže u transformaciji Rusije.
    Bez Ukrajine Rusija prestaje biti euroazijskim imperijem. Rusija bez Ukrajine još uvijek može težiti
    imperijalnom statusu, no u tom bi slučaju taj imperij bio pretežito azijska imperijalna država,
    vjerojatno stalno uvlačena u iscrpljujuće konflikte s probuđenim narodima središnje Azije, koji bi uz
    podršku islamskih zemalja s juga nastojali ponovno osvojiti svoju neovisnost. Pored toga, i Kina bi se
    vjerojatno protivila restauraciji ruske dominacije u Središnjoj Aziji, obzirom na svoje rastuće
    zanimanje za novonastale države na tom području. No, ukoliko bi Moskva uspjela vratiti nadzor nad
    Ukrajinom, s njenih 52 milijuna stanovnika, znatnim prirodnim bogatstvima i izlazom na Crno More,
    Rusija bi automatski ponovno stekla sve što joj je potrebno za stvaranje snažne imperijalne države,
    obuhvaćajući Europu i Aziju. Gubitak samostalnosti Ukrajine imao bi izravne posljedice na Središnju
    Europu, a Poljska bi se pretvorila u geopolitičku os na istočnoj granici ujedinjene Europe.
    Azerbejdžan je usprkos ograničene veličine i male populacije, zbog svojih ogromnih energetskih
    izvora također geopolitički vrlo važan. Ta zemlja predstavlja čep na boci u kojoj su sadržana
    bogatstva Kaspijskog bazena i središnje Azije. Neovisnost država središnje Azije postala bi gotovo
    bespredmetna ukoliko bi Azerbejdžan ponovno potpao pod punu kontrolu Moskve. Kad bi se poništila
    neovisnost Azerbejdžana tamošnja bi nalazišta nafte također potpala pod rusku kontrolu. Samostalan
    Azerbejdžan, povezan sa zapadnim tržištima naftovodima koji ne prolaze kroz područja pod ruskom
    kontrolom, predstavlja bitan pravac za dotok potrebne
    energije iz energetski bogatih zemalja Središnje Azije naprednim gospodarstvima na zapadu. Gotovo
    kao i u slučaju Ukrajine, budućnost Azerbejdžana i Središnje Azije ključni su za određivanje Rusiju u
    budućnosti.
    Turska i Iran, koristeći povlačenje ruske sile, zauzeti su stjecanjem neke mjere utjecaja u regiji
    Kaspijskog mora i Središnje Azije. Iz tog razloga može ih se smatrati geostrateškim igračima. No
    ipak, obje zemlje sučeljene su sa značajnim unutrašnjim problemima, a njihova sposobnost poticanja
    bitnijih pomaka u regionalnoj distribuciji moći je ograničena. Pored toga, ove su zemlje međusobni
    rivali, što često dovodi do međusobnog poništavanja njihovih utjecaja. Tako na primjer u
    Azerbejdžanu, gdje je Turska stekla znatan utjecaj, iransko je djelovanje (potaknuto zabrinutošću zbog
    mogućih nacionalnih gibanja Azera u samom Iranu), išlo više na ruku Rusiji.
    No, obje su zemlje, bez sumnje, važne geopolitičke osi. Turska stabilizira područje Crnog mora,
    nadzire pristup od Crnog prema Sredozemnom moru, predstavlja ravnotežu u odnosu na Rusiju u
    kavkaskom području, još uvijek parira islamskom fundamentalizmu i služi kao južno uporište NATOa.
    Destabilizirana Turska vjerojatno bi rezultirala pojačanim nasiljem na jugu Balkana i istovremeno
    omogućila povrat ruske kontrole nad novonastalim državama u području Kavkaza. Iran, bez obzira na
    svoje ambivalentne stavove prema Azerbejdžanu, isto tako predstavlja stabilizirajući čimbenik u novoj
    političkoj raznolikosti Središnje Azije. Iran dominira istočnim obalama Perzijskog zaljeva, a njegova
    neovisnost, usprkos trenutnog neprijateljstva prema SAD-u, predstavlja barijeru bilo kakvim
    dugoročnim ruskim prijetnjama američkim interesima u području Perzijskog zaljeva.
    I konačno, Južna je Koreja geopolitička os Dalekog Istoka. Njezine tijesne veze sa SAD-om
    omogućuju Americi zaštitu Japana, čime ga se ujedno odvraća od prerastanja u značajnu i samostalnu
    vojnu silu, sve bez znatnije američke fizičke nazočnosti u samom Japanu. Bilo kakva bitnija promjena
    u statusu Južne Koreje, do koje bi došlo bilo ujedinjenjem, bilo pomakom prema sve široj sferi
    kineskog utjecaja, dramatično bi promijenila američku ulogu na Dalekom Istoku, a time i poziciju
    Japana. Pored toga, rastuća gospodarska moć čini ju važnim prostorom samom po sebi, čime i nadzor
    nad takvim prostorom postaje sve značajniji.
    Ovako izložena lista geostrateških igrača i geopolitičkih osi niti je stalna niti nepromjenjiva. U
    različitim vremenima neke će države morati biti dodane, a neke ispuštene s popisa. Sigurno bi se, u
    nekim slučajevima, mogla argumentirati potreba za uključivanjem Tajvana, ili Tajlanda, ili Pakistana,
    ili možda Kazahstana i Uzbekistana u kategoriju geopolitičkih osi. Ipak, u ovom trenutku, čini se da ta
    argumentacija ne bi bila dovoljno uvjerljiva niti za jednu od navedenih država. Promjene u statusu
    bilo koje od njih svakako bi predstavljale važne događaje, i vjerojatno utjecale na neke pomake u
    rasporedu sila, no nije vjerojatno da bi to rezultiralo dalekosežnim katalitičkim posljedicama. Jedina
    iznimka mogla bi se odnositi na Tajvan, ako se na njega gleda odvojeno od Kine. No, i tada bi do
    težih posljedica došlo jedino u slučaju ako bi se Kina odlučila za primjenu znatnije sile kako bi
    osvojila otok, uspješno prkoseći SAD-u, čime bi američki kredibilitet na Dalekom Istoku bio načelno
    doveden u pitanje. Vjerojatnost ovakvog slijeda događaja čini se vrlo malom, no svakako ga treba
    uzimati u obzir pri uobličavanju politike SAD-a prema Kini.

    Za početak pročitaj ovo pa slede sledeće lekcije.

  6. češnjak, 03.03.2014. 14:39:09
    Kako će EU staviti Rusiji embargo da se posmrzava 300 miliona ljudi, oni zavise ud Rusije a ne Rusija od njih. Pre bi Rusija trebala staviti embargo EU, zapravo diktirati visoke cene gasa da ih pottpuno finansijski iscrpe, a onda će Rusija postati ekonomska supersila i hegomon pred kojom će Evropa klačati i moliti.

  7. Хах, ма да Путин је будала што већ контролише војно најпразвијенији регион у Украјини Донбас, који је по вриједности ресурса раван Њемачкој рурској области, е па кад му неки коментатори псеудоинтелектуалци кажу да „није“ будала, иако је са војском ту присутан ко будала, онда није тешко одгонетнути ко се то прави будала овдје?

    Уз сву подршку локалног проруског становништва, најважнија тачка је Севастопољ ко то контролише (а не нека будала Путин..шаљиво) тај контролише све црноморске нафтне резерве.
    Шта ће ЕУ користити умјесто руских енергената, мање размишљања за Русе, све док они могу своје енергенте продавати по истој цијени Кини која је у још увијек у привредној експанзији или другим земљама на планети.
    Право је питање какву би резервну варијанту имали Европљани и по којој цијени?

    Уз све то, само да појасним што се тиче агресије на Србију, па оборен им је понос авијације, мало ли је, и сваки онај амерички војник који је ногом ступио на тло Србије прије Кумановског споразума, био заробљен. Позната ситуација око оне тројице јадника што их је црни амерички брадер дошао лично ослободити уз наравно обилне дарове у зелембаћима.

    Друге прилике није ни било, пошто на томахавк ракетама не лете маринци, зар не?

    У сваком случају да би се нешто више знало о Украјини, предложио бих ову анализу, а не неко овдје брљављење еурофанатика.

    http://analitika.in.rs/vladimir-petkovic-sve-sto-treba-da-znate-o-ukrajini/

  8. Obama: ‘Ako ne udarimo na Siriju ugrozit ćemo ugled Amerike’

    Američki predsjednik Barack Obama, koji pokušava skeptični Kongres uvjeriti da odobri njegov plan vojnog udara na Siriju, u srijedu je kazao da će u suprotnom ugroziti međunarodni ugled Amerike, kao i svoju vlastitu vjerodostojnost.

    „Nije u pitanju moja vjerodostojnost, već vjerodostojnost međunarodne zajednice, Amerike i Kongresa“, rekao je Obama tijekom posjeta Stockholmu, pojasnivši da bi se trebalo čvrsto stajati iza vlastitih riječi kada se tvrdi da su „međunarodne norme važne“.

    Obama opetovano ističe da međunarodna zajednica ne može ostati nijema prema „barbarstvu“ koje se događa u Siriji, posebice prema napadu kemijskim oružjem za koji prst krivnje upire u režim predsjednika Bašara al-Asada.

    Upitao se kako Kongres može biti vjerodostojan ako odbije akciju u Siriji, a donosi odluku o zabrani uporabe kemijskog oružja.

    Analitičari tvrde da se Obama odgodom vojne akcije na Siriju politički opasno kocka.

    Američki predsjednik prvo želi da podijeljeni Kongres odobri njegov plan napada. ( Hina)

    Američki državni tajnik John Kerry nije zadovoljan putem kojim se kreće SAD. U svom govoru ove srijede požalio se na „novi izolacionizam“ SAD-a ističući kako se SAD „ponaša kao siromašna zemlja“. Nadalje, Kerry tvrdi kako u SAD-u postoji tendencija „povlačenja iz svijeta“.

    Svinuše im Rusi rogove u Siriji a sad im u Ukrajini otvoreno baciše rukavice u lice; a ameri ni da zucnu – koje pičkice 😀

Оставите одговор