Кенедијеви: Прича о моћи и злој коби

Едвард Кенеди, последњи стуб политички моћне и контроверзне америчке породице која не престаје да интригира јавност већ деценијама, умро је изгубивши последњу битку – са тумором на мозгу. Смрћу 77-огодишњег Едварда Кенедија, нестала је и последња права икона америчке политичке династије која је на сцену ступила 1960-их. И мада још много Кенедијевих данас улази на […]

четвртак, август 27, 2009 / 15:21

Едвард Кенеди, последњи стуб политички моћне и контроверзне америчке породице која не престаје да интригира јавност већ деценијама, умро је изгубивши последњу битку – са тумором на мозгу.

Смрћу 77-огодишњег Едварда Кенедија, нестала је и последња права икона америчке политичке династије која је на сцену ступила 1960-их.

И мада још много Кенедијевих данас улази на политичку сцену, а многи прогнозирају да ће стег породичног имена у Вашигнтону преузети нека жена Кенедијевих, извесно је да се једна епоха ове породице гаси. Можда она обиљежена трагедијама.

Мада је Едвард Кенеди – један од сенатора са најдужим стажом у историји – подлегао болести, његова смрт покренула је поново приче о „злој судбини" Кенедијевих, тим прије што је недавно умрла и Јунис Кенеди, сенаторова сестра.

Када је све почело, прије стотинак година браком Роуз Фицџералд и Џозефа Кенедија који су изродили деветоро дјеце, ништа није упућивало да ће породица постати једна од најлегендарнијих у САД.

Џозеф је био врло вјешт контроверзан бизнисмен. Стекао је огромно богатство банкарским трансакцијама, у филмској индустрији, трговини некретнинама, али и шверцом алкохола у вријеме прохибиције 1920-их година.

Припадност високим круговима у Вашингтону (на основу богатства) и финансијска помоћ Френклину Д. Рузвелту у кампањи за предсједника 1932, одвела је Џозефа у Лондон као амбасадора.

Иако очаран политиком, није се показао вичан – одабрао је погрешну страну пред Други свјетски рат, наиме, исказао је симпатије према нацистичкој Њемачкој. Своје политичке амбиције пренио је од тада на сина Џоа, пилота, спремајући га за Бијелу кућу. Као маринац, Џо је, међутим, погинуо 1944. у бици у Нормандији.

И тако је, кажу, и почела сага о трагедијама Кенедијевих, о њиховој слави и богатству, амбициозним младостима упорно прекиданим смрћу… Чланови династије наслијеђивали су милионе, име, харизму, шарм и злу коб.

Млађи брат Џоа, такође маринац, Џон, умало је доживио исту судбину у борбама против јапанске морнарице на Пацифику, али се пливањем спасао из потпољеног чамца, да би услиједиле медаље и највиша признања за храброст, али и тешка повреда кичме.

Пар година касније (1948), једна од сестара – Кетлин, погинула је у авионској несрећи. Друга, најљепша из клана али и помало ретардирана – Роузмери, подвргнута је тада новој, и како се показало, за њу фаталној методи лијечења, лоботомији.

Али, Кенедијеви тада још нису били оно што ће постати почетком 1960-их, када је „братски тролист" на велика врата ушао у политички врх земље: Џон је изабран за предсједника САД, Роберт му је био десна рука као министар правде, а млађи Едвард, познатији као Тед, заузео је Џоново мјесто у Сенату (које није напустио до смрти).

Улазак на велика вашингтонска врата, отворио је широм и врата трагедијама које су почеле да се нижу. Симбол младости, нове Америке и новог свијета, предсједник Џон Фицџералд Кенеди је убијен у Даласу 1963. Само пет година касније, намјерен да настави породични завјет и поново Кенедијеве уведе у Бијелу кућу, убијен је Роберт.

Годину дана касније, судбина је запријетила и Едварду, али се из аутомобилске несреће на острву Чапакидик он спасао а страдала је његова секретарица. Тада је, кажу многи, једини преживјели од браће схватио „поруку судбине" и одустао од амбиција да засједне у Бијелој кући. Али не и да прекине политички анганжман.

Едвардово одустајање од политичког врха није зауставило трагичну спиралу – најприје је његов син, као тинејџер оболио од рака и ампутирана му је нога. Његов нећак, Дејвид, Робертов син, предозирао се у 28. години, а старији Мајкл, погинуо је на скијању у Аспену, ударивши у дрво.

Онда је Џон јуниор (син убијеног предсједника Џона), скупа са супругом Кетлин и њеном сестром, погинуо срушивши се авионом којим је сам пилотирао, у океан.

Уз трагедије, Кенедијеве су пратили бројни прави и измишљени скандали, пуни дроге, алкохола, прељуба, мистерија. За многе је била задужена некад обожавана а онда несхваћена Џонова удовица, Жаклина.

Ни дан данас није потпуно подигнут вео са судбине још једне америчке иконе, Мерилин Монро, за чију се смрт директно или индиректно криве Кенедијеви (Џон и Роберт, као њени вјероватни љубавници).

Упркос свему, Кенедијеви се сматрају породицом која је најоданије и најбескомпромисније служила америчком друштву. Богати, образовани, лијепи, досљедно су се борили за оно у шта су вјеровали без обзира на противљења чак и сопственим партијским (демократе), црквеним или друштвеним круговима.

Били су сви редом – а Едвард највише од свих – борци за иста права на образовање и здравствену заштиту за све Американце, а прије свега против расне сегрегације.

Занимљиво је да Кенедијеви никада нису тражили ни привилегије због учињеног ни сажаљење због трагедија. Њихова прича је, како они сами верују, прича о успјеху, не о трагедији.

Тако је и Едвард Кенеди, навела је његова породица у саопштењу о смрти, вјеровао да „најбољи дани тек долазе".



Оставите одговор