Кецмановић свједочио Караџићу

Свједок одбране, професор Ненад Кецмановић рекао је данас у Хашком трибуналу да је политика некадашњег предсједника Републике Српске Радована Караџића била политика преговора и да се он залагао за рјешење сукоба у БиХ мирним путем.

Кецмановић, који је био лидер Савеза реформских снага Југославије за БиХ, рекао је да је један од главних узрока почетка рата било прегласавање српских посланика у скупштини БиХ.

"Од краја 1991. до марта 1992. године ситуација у цијелој земљи, а нарочито у Сарајеву, била је веома напета и насиље се ширило. Напади су углавном спровођени против српског становништва, нарочито против породица официра ЈНА", наводи се у изјави свједока, чији је сажетак у судници прочитао Караџић.

Кецмановић је рекао да се српска страна залагала да се грађанима Сарајева, који то желе, омогући да напусте град и да је ту инцијативу подржао Караџић.

"Српска страна је свима гарантовала безбједан прелазак територије под њеном контролом, али је у мају 1992. године и нарочито касније постало скоро немогуће напустити Сарајево", рекао је Кецмановић.

Он је навео да је у том периоду постојала ратна пропаганда у којој су муслимани били недужни, а за почињење злочина оптуживана је само српска војска.

Кецмановић је рекао да је Странка демократске акције /СДА/, која је била основана као вјерско-националистичка, послије разговора њеног лидера Алије Изетбеговића са америчким амбасадором Вореном Цимерманом "одједном почела да се залаже са грађанску БиХ".

"Да су хтјели грађанску БиХ, они би гласали са моју странку или за странку Нијаза Дураковића, која је била вишенационална", рекао је Кецмановић и додао да је било и бројих других муслиманских странака које су заговарале споразум са Србима и Хрватима и за останак БиХ у Југославији.

Он је навео да је на спремност Изетбеговића на компромисе утицало очекивање да ће ствар у БиХ бити разријешена интервенцијом НАТО пакта.

Прави циљ СДА, истакао је Кецмановић, била је унитарна БиХ, која би омогућила доминацију Бошњака.

"Залагање за грађанску БиХ требало је да камуфлира ту стратешку промјену", рекао је Кецмановић.

Он је нагласио да је Изетбеговић био склон да мијења мишљење и да је био "угодан за необавезне разговоре, али не и за договоре".

"Изетбеговић је сам за себе рекао да прије подне мисли једно, а поподне друго и због тога је често критикован да нема став и да је неодлучан", рекао је Кецмановић.

Одговарајући на констатацију заступника одбране Хилдегард Уерц-Рецлаф да је у Бањалуци, Фочи и Приједору почињено етничко чишњеће несрпског становништва, Кецмановић је рекао да је етничког чишћења било на све три стране.

Кецмановић је рекао да није знао за, како тврди тужилаштво, шест стратешких циљева Срба, од који је први био "раздвајање српског од друга два народа".

На констатацију тужиоца да је судско вијеће чуло доказе да тај стратешки циљ, како је Караџић објаснио на сједници скупштине 12. маја 1992. године, значи раздвајање од непријатеља, Кецмановић је рекао није чуо Караџића да то говори.

"Мислим да се само у контексту политичке конфронтације може говорити о непријатељствима", рекао је Кецмановић и додао да му је непојмљиво цио народ сматрати непријатељским.

Он је навео да су Срби у Сарајеву били у истој опасности као друга два народа, те да је и сам страховао од граната у граду.

За пљачку у Сарајеву, оптужио је припаднике "зелених беретки" и "патриотске лиге", образложивши да то није могла да уради страна споља.

"Град је био опљачкан, а излози поразбијани, а то су све учиниле унутрашње снаге. То нису учинили Срби, сигурно", истакао је Кецмановић.

Говорећи о разлозима уласка у Предсједништво БиХ, након што су га напустили Биљана Плавшић и Никола Кољевић, Кецмановић је то образложио жељом да тамо буду представљени Срби ван Републике Српске.

"Сматрао сам да је излаз Плавшићеве и Кољевића из Предсједништва грешка и да онда Мирко Пејановић и ја треба да будемо у Предсједништву. Поставио сам услов да се одлуке доносе консензусом, али се то није десило", рекао је Кецмановић.

Он истиче да је бошњачка већина радила мимо Предсједништва и са дневног реда је скидала приједлоге за које је он најављивао да би уложио вето.

Суђење Караџићу наставља се у уторак, 4. јуна.