Кажу званично: Након 52 године завршен рат у Колумбији
Власти Колумбије саопштиле су да је окончан грађански рат који је у тој земљи трајао 52 године.
Рат у Колумбији окончан је преговорима уз посредство Уједињених нација, а синоћ је у Пандоресу организирана церемонија на којој је испраћен и последњи конвој оружја које су предале побуњеничке Револуционарне снаге Колумбије (ФАРК).
ФАРК је дуго година сматран терористичком групом, и развлачење са окончањем сукоба било је узроковано тиме што су жељели да им се призна статус зараћене стране, што мијења доста у односу на статус и легитимитет захтјева.
ФАРК је марксистичко-лењинистичка организација која је водила оружану борбу против власти Колумбије још од 1964. године, а главни циљеви су били јој већа права сељака и борба против империјализма.
Током година све се претворило у борбу за контролу најпрофитабилнијег посла у Колумбији – производње и трговине кокаином.
Последњи преговори су вођени од 2012. до 2016. уз помоћ кубанских и норвешких посредника.
Мировни споразум подразумијева демобилизацију ФАРК-а и обустављање нарко послова, којима је финансирана борба, као и прикључивање правним и политичким процесима.
С друге стране, влада те земље треба да развије програм рјешавања неједнакости у руралним подручјима.
Договор обухвата и репарацију жртава и успостављање система транзиционе правде за злочине почињене током вишедеценијских сукоба у којима је погинуло најмање 220.000 људи, нестало десетине хиљада, док су милиони напустили своје домове због насиља.
Предсједник Колумбије Јуан Мануел Сантос, који је прошле године добио нобелову награду за мир захваљујући постизању споразума, изјавио је како је вишедеценијски рат и формално окончан након што су побуњеници ФАРК предали и последњи конвој оружја.
"Данас смо чули последњи издисај рата у Колумбији", поручио је Сантос.
Шеф УН-ове мисије за Колумбију Јеан Арнаулт изјавио је да окончање рата значи почетак боље будућности за ту земљу.
Мировни споразум између владе и побуњеника у Колумбији постигнут је почетком октобра прошле године, а мировни споразум је потом постављен као референдумско питање и уз малу излазност 50,24 посто бирача није се сложило са њим.