Касиповић у клин, синдикат у плочу

Министар просвјете и културе Републике Српске Антон Касиповић изјавио је данас да Влада и представници Штрајкачког одбора Синдиката образовања, науке и културе Српске и даље имају потпуно супротстављене ставове о питању Уредбе о минималним условима рада у области образовања. "Синдикат сматра да Влада нема право и законску могућност да донесе овакву уредбу. Влада Српске сматра […]

субота, децембар 29, 2012 / 17:35

Министар просвјете и културе Републике Српске Антон Касиповић изјавио је данас да Влада и представници Штрајкачког одбора Синдиката образовања, науке и културе Српске и даље имају потпуно супротстављене ставове о питању Уредбе о минималним условима рада у области образовања.

"Синдикат сматра да Влада нема право и законску могућност да донесе овакву уредбу. Влада Српске сматра да постоји законско утемељење за доношење Уредбе“, рекао је Касиповић новинарима након преговора са представницима синдиката.

Он је додао да је упућен позив синдикату да Влади Српске достави аргументацију, правничку елаборацију, о томе због чега одбацује ову уредбу, те навео да су супростављени и ставови у вези са утврђивањем минималне цијене рада, за коју синдикат захтијева да са 100 буде повећана на 110 КМ.

"У овом тренутку Влада нема средства за повећање цијене рада, али сам предложио да се разговори о тој теми наставе, прије свега због интереса образовања, ученика, али и укупног интереса Српске", нагласио је Касиповић.

Предсједник Гранског синдиката образовања, науке и културе Стеван Милић рекао је да нису примијећене амбиције да се повећа цијена рада и да такви ставови Владе подижу тензију међу чланством синдиката, те да то учвршћује став да се 21. јануара ступи у генерални штрајк без обзира на Уредбу Владе да сама одреди минимум процеса рада на 30 минута.

Он је изразио наду да ће у наредним разговорима бити озбиљно разматран синдикални захтјев о повећању цијене рада и да ће Влада Српске наћи рјешење како да обезбиједи 56 милиона КМ који су уштеђени на платама.

Члан Штрајкачког одбора Синдиката образовања, науке и културе Димитрије Ћеранић рекао је да не постоји основ за доношење Уредбе, те најавио могућност покретања поступка оцјене уставности и законитости те уредбе пред Уставним судом Српске.

Он је нагласио да је основни захтјев синдиката повећање цијене рада и да синдикат не тражи наставак преговора, већ почетак преговора о овом питању.

„Хоћемо да преговарамо о цијени рада и тражимо да преко пута нас сједе људи који су надлежни да о томе говоре, премијер Српске Александар Џомбић и министар финансија Зоран Тегелтија. Желимо да се изјасне о нашем основном штрајкачком захтјеву – повећању цијене рада“, нагласио је Ћеранић.

Он је додао да је синдикат предложио конкретне мјере гдје може да се обезбиједи 56 милиона КМ и да желе чути одговоре.

Преговорима у Дому синдиката у Бањалуци присуствовао је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић.



0 КОМЕНТАРА

  1. Kasipović dokrajčuje uništavanje obrazovnog sisema koji su počeli uništavati Savanović i Pecelj.
    Kasipović nisi kompetrenten za ministarstvo obrazovanja.
    Zašto si dozvolio ovolike privatne fakultete i još više ih izjednačio sa državnim? Zato što su ih otovrili kriminalci iz vlasti. Ko drži Banjalike koledž. Ko stoji iza tih Sinergija, Apejrona. Kasipović ima svoj privatni fakultet Edukacijki fakultet Travnik http://www.eft.ba godina 2900 KM, ko voli nek izvili sve je na prodaju. Besmisleno je očekivati da se protiv privatnih fakuleta bore oni koji su ih i otvorili. To bi bilo suptono zdravoj ekonomskoj logici.
    Kada bi privatni i državni fakulteti bili isti po težini i po kriterijim i standarnima, onda niko ne bi davao po 2500-3000 KM za godinu studija na privantom fakultetu nego bi išao bez plaćanja školarine studirati na državnom.
    Ovako se ne mora učiti diplome se mogu kupovati. Oni odvalače studente, državni fakulteti na drugoj strani su prinuđeni sa spuštaju kriterijume da bi zadržali i privukli studente kako bi mogli raditi. I sve zajedno se srozava do kaonačne propasti i ono mlao obrazovnog sistema koji je BiH imala.

  2. Da li su tu budžetari svjesni gdje žive. Privatnik samo dođe u pošalje kompletno sve radnike 5 mjeseci na neplaćeno kući kakvih 10%, kakva cijena rada, ovo je tržišna privreda, radik je roba na tržištu, ako kome ta roba treba kupiće je ako ne treba umrijeće. Logika kapitalizma je jasna. Htjeli ste tržišnu privredu, htjeli ste privantne firme, htjeli ste da uniptite državna preduzeća i plansku privredu. E pa tražili ste sada umirite. Samo bi i budžetari trebali da budu na tržištu, pa da malo vide kako je to.

  3. Миленко,
    Твоје изјаве су толико контрадикторне. Свака ти вуче шамара.

    Сад би да је и цијена школовања мања?

    Рјешење је у томе да и државне и приватне факултете треба изједначити, како са квалитетом тако и са цијеном.
    Зашто да неко плаћа 2900, а неко 4 пута мање.

  4. Govorio sam o tome da se na državnim fakultetima može besplatno studirati, bar ono malo što se zove državni fakultet. A na privatnim se diplome prodaju a ne uči se, pa to je i djeci u osnonvoj školi jasno. Kakvo učenje na privantom kad platiš 2900 KM godinu. Iza tolikih para te čeak i diploam zagarantovana i bez učenja i bez znanja, jedino što ti sa kupljenim diplomama ne mogu kupiti i mozak.
    Država je izjednačila privatne i državen ali to samo ima i državnim institucijama. U privatnim firmama sa podsmijehom gledaju na te tatine sinove mafijaške koji kupuju diplome, uglavnom diplome kupuju oni koji već imaju obezbiješen posao.
    Projekat uvođšenja ovakvih mafijaških privatnih fakulteta kao što su otvorili tipoivi kao Željko Mirjanić, Radmanivić Kasipović je projekata konačne destrukcije obrazovnog sistema počne se sa visokim onda se kadorvi sa privanim fakulteima zaposle u školama i drugim institucijama i tako unište obrazovni sistem.
    Pošto su privredni sistem već uništili prvatizacijom, a prirodne resurse poklonili stranicma, stranim investitorima, a zaduženja kod MMF i drugih finans institucija Zapada su tolika da se više ne mogu vraćati slijedi da smo dospjeli u kolonijlno ropstvo.

  5. Taj Mirjanić je ogavnosmeće ljudsko. Ajd, što je AntUn neprijatelj naš, što uživa u našoj nesreći jer je uspio da uradi više nego ustaše njegove u svm ratovima, ali kako objasniti Mirjanića s kakvom strašću prvi ustaje na skupštini i opravdava firerova zlodjela? Da toliko pohlepa može da pomuti razum je strašno. Da se razumijemo, Mirjanić zaslužuje ono što dočekaju takvi, ali naplata ide sporo. Kažu da upravo te spore naplate računa bole najviše, zapravo da su neprebolne. Bože, ako postojiš. naplati mirjanićima paktovanje sa luciferom laktaškim!!!!!!

  6. Ово је смијешније него у надреалистима!
    Па и мутави џомбић исто ко у позоришту препоручује да просветари мало штрајкују, али не пуно, тек ето на пола сата да скрате часове, они као имају демократско право да штрајкују, а ови имају демократско право да их не јебу ни два посто, а све преко леђа нама који за то јебено школство издвајамо порезе и обавезе и плаћамо дјеци школарину!?
    Па матер ли вам бандитску!

  7. Ceo taj štrajk i natezanja oko protesta i smanjenja plata oko tih cena rada i zakona je jedna osmipljena i režirana predstava za narod. Da se narod nečim zabavlja ove zime dok se privrede dokrajćuje, radnici otaju bez posla, čine se najveće ekonomske izdaje, poklanjaju se naši prirodni resursi stranim investitorima. Potrebno skrenuti pažnju javnosti sa butnih problema. Da se više ne prila o tome kako je vlada dala rudnik u Ugljeviku i rijeku Drinu.
    Ajde da malo mlatimo prazni slamu sa ovim budžetarima i prosvetarima nake se javnost polarizuje, neka se dijele i svađaju. Dva mjeseca svi mediji samo bruje oko smanjenja plata 10% i ekonomske politike.
    Definitivno plate nije trebali ni podizati kreditima, nego privrednom i prevrednom aktivnošću povećavajući proizvodnju izvoz i BDP.

  8. Свако своје гријехе плаћа у животу све се враћа.

    Предсједнику-премијеру-клинцу-палцу и свим његовим сарадницима, желим све најгоре, на свим пољима, како у политици тако и у приватном животу. Куд год пошли нигдје нестигли, ништа не имали, а свега вам мало било, златица вам кромпир позлатила, сваком вјеровали, а вама нико, коња седлали, а вас јахали, кошуље наизврат облачили, лијепе вам вијести гавран доносио, на хладном шпорету руке гријали, из млаке воде ледени израњали, непокретна стрина вам храну у затвор доносила, жене вам стојећи пишале, све вам поцрнило, а очи вам побијељеле, апотека вам менза била, милиција вас цртала кредом по аутопуту, курије вам очи прогледале.

Оставите одговор