Каран: МУП ће водити централну базу ДНК података

Народна скупштина Републике Српске разматраће Приједлог закона о бази података резултата ДНК анализа, која ће се водити при МУП-у Републике Српске, чиме ће први пут у Српској бити регулисана област заштите података добијених ДНК анализом.

"Ова база садржаваће неколико различитих база података, међу којима је регистар осуђених лица, неидентификованих и несталих лица, ДНК профил осумњичених и познатих починилаца кривичних дијела, те ДНК профил добијен из спорних биолошких трагова пронађених у вези са извршењем кривичног дјела", истакао је директор Завода за судску медицину Републике Српске Жељко Каран у интервјуу Срни.

Каран наглашава да у базу података ни под којим условима неће ићи лица која су ДНК профилисана ради утврђивања очинства, јер утврђивање очинства није ни прекршај нити кривично дјело, због чега ће приватност тих лица бити апсолутно заштићена.
Он је појаснио да ће Завод за судску медицину Републике Српске водити своју лабораторијску базу ДНК података, док ће централна база ДНК података за Републику Српску бити искључиво вођена при МУП-у Републике Српске.

"ДНК податке не генерише само ДНК лабораторија у Бањалуци, јер је маса ДНК анализа урађена у Београду, Новом Саду, иностранству и затим достављена нама", каже Каран, напомињући да је МУП Републике Српске одговоран и за међународну размјену ДНК података, због чега је добро да централна база података буде у његовој надлежности.

Према његовим ријечима, законом је регулисано да ће одговорна лица са својим шифрама имати право приступа бази ДНК података, док ће се претраживање вршити на основу наредбе надлежног органа, односно суда и тужилаштва.

"Законом је прецизирано да рачунари у којима се води база ДНК података не могу бити умрежени са било каквим другим рачунарима изван базе и не могу имати везу са интернетом, ради могуће појаве вируса који би могао уништити базу података или хакера који би те податке могао поскидати", навео је Каран.

Он је напоменуо да закон у будућности предвиђа да се у базу података доставе сви подаци раније урађеним ДНК анализама које су релевантне.

"У складу с тим, база података би требало да се пуни подацима о несталим и неидентигикованим лицима, али је проблем што у БиХ није урађена централна евиденције несталих лица нити има довољно добре воље за сарадњу да се тако нешто у блиској будућности догоди", истакао је Каран, наводећи да то није стручно, већ политичко питање.

Он је подсјетио да се, тренутно, крвне и коштане базе података воде при Међународној комисији за нестала лица (ИЦМП).

Каран каже да је ДНК лабораторија у Бањалуци стручно и технички опремљена да може извршити ДНК анализу 600 посмртних остатака који се налазе у три спомен-костурнице у Републици Српској, али да је прије тога потребно законски рјешити формално-правно питање, јер је процес тражења несталих регулисан Законом о несталим лицима БиХ.
"Када неко изда наредбу о идентификацији поменутих посмртних остатака, онда треба финансијски да стане и подржи тај пројекат, који кошта од 200.000 до 250.000 КМ", објашњава Каран.

Он је истакао да су након узимања коштаних узорака за компарирање потребни крвни узорци сродника несталих лица, који се налазе у ИСМП-у, али се поставља питање да ли има политичке и друге воље да ИСМП при истеку свог мандата у централну базу ДНК података Републике Српске достави резултате свих до сада обављених крвних и коштаних анализа који се тичу Републике Српске.

Коментаришући иницијативу породица погинулих из Републике Српске да се на нивоу Српске усвоји Закон о несталим лицима, Каран је рекао да му није јасно шта се може постићи Законом о несталим лицима на нивоу ентитета, јер је питање несталих, ратних злочина у надлежности Суда и Тужилаштва БиХ.

"Немамо ништа против да се на нивоу Републике Српске донесе Закон о несталим лицима, али је потребно да такав закон у пракси буде примјењив", истакао је Каран.
Говорећи о резултатима рада ДНК лабораторије у Бањалуци, која је 2010. године почела радити при Заводу за судску медицину Републике Српске, Каран је рекао да је ова лабораторија обрадила неколико стотина случајева, који садрже више стотина ДНК узорака.

Каран је додао да се захтјев за утврђивање очинства, које по узорку кошта 250 КМ, може поднијети на приватни захтјев заинтересованих оца или мајке или на основу одговарајућег судског рјешења.

"Такви захтјеви се подносе, јер неко жели да докаже очинство, а неко жели да га оспори. У већини случајева ријеч је о приватним захтјевима, тако да онај ко ‘изгуби’ плаћа трошкове парничног поступка и ДНК анализе", истакао је Каран.

Он наводи да је забиљежено најмање случајева утврђивања силовања ДНК анализом, док има утврђивања кривичних дјела убистава, али је њих највећи дио по познатом лицу.

Каран је додао да су цијене форензичких узорака и утврђивања очинства у Заводу за судску медицину Републике Српске убједљиво најниже у региону.