Караџић звао Орића, трибунал одбио позив

Хашки трибунал је одбио захтјев бившег предсједника Републике Српске Радована Караџића, оптуженог за геноцид у Сребреници, да некадашњег команданта Армије БиХ у том граду Насера Орића обавеже да разговара са Караџићевом одбраном.

У данас објављеној одлуци, расправно веће председавајућег О-гон Квона назначило је да Караџић није исцрпио све могућности да обезбиједи Орићеву добровољну сарадњу, што је услов који се мора испунити прије него што би Трибунал, ако оцијени да је неопходно, ту сарадњу могао обезбиједити обавезујућим налогом (субпоена).

Судије су тај закључак утемељиле на чињеници да је Орић, преко адвоката, одбио да са Караџићевим правним савјетницима разговара само о злочинима над Србима почињеним у Сребреници и околини 1992-95. док је у току истрага коју власти Републике Српске воде против њега због тих злочина.

Караџић је, како пише у данашњој одлуци, тражио да суд Орића обавеже да с његовим правним савјетницима разговара о "догађајима у Сребреници 1992-95" што не искључује могућност да би Орић могао пристати на разговор о другим темама изван оптужби за злочине.

Позивајући се на навод из Караџићевог захтјева да би о евентуалном позивању Орића за свједока одбране одлучио тек послије разговора, судије подсјећају да тиме одбрана није доказала да је издавање обавезујућег налога у овом тренутку неопходно.
То, међутим, Караџића не спречава да обнови захтјев послије додатних покушаја да Орића приволи на добровољни исказ.

Средином новембра, Караџић који се брани сам, затражио је да суд Орића обавеже да одговори на његова питања.

У поднеску је било наведено да је Орић, преко адвоката, одбио Караџићев позив уз образложење да би његов исказ пред Триубналом могао бити самооптужујући, односно да би га власти РС могли искористити у истрази коју воде против Орића због сумње да је починио ратне злочине.

Орићево свједочење значајно је за Караџићеву одбрану због централне улоге коју је као командант 28. дивизије АБиХ имао у војним активностима у Сребреници, 1992-95.
По одбрани, Орић може свједочити да "АБиХ никада није демилитаризовала Сребреницу као што је захтијевао споразум са УН и да су, пошто је Сребреница постала заштићена зона УН, његове јединице посједовале и допремале тешко и пјешадијско оружје, скривајући га од Унпрофора".

Орић може свједочити и да је велика количина оружја и муниције прокријумчарена у Сребреницу почетком 1995. хеликоптером из околине Жепе, пише у Караџићевом поднеску.

Напади из Сребренице на српска села 1992-95, укључујући и оне непосредно прије офанзиве Војске Републике Српске на град у јулу 1995, такође би, по одбрани, могли бити тема Орићевог свједочења.

"Генерал Орић може, такође, свједочити да су се јединице АБиХ често позиционирале близу посматрачких пунктова Унпрофора и отварале ватру у намјери да навуку ватру бх. Срба на особље УН и изазову међународну интервенцију у своју корист", тврди Караџићева одбрана.

Уколико буде свједочио, Орић може потврдити и да је велики дио хуманитарне помоћи достављене за цивиле у Сребреници узимао за своју војску.

Као образложење за захтјев да Орић свједочи, Караџић наводи и да Орић може пружити "инсајдерске информације о томе да је босанска влада жртвовала Сребреницу и њене становнике као дио стратегије да добије дијелове Сарајева које је жељела" у оквиру рјешења за обуставу рата.

"Свједочење генерала Орића је релевантна за доказивање да је Караџић имао легитимни војни разлог да нареди напад на Сребреницу, како би прекинуо комуникацију између Сребренице и Жепе и окончао нападе из заштићеног подручја", писало је у поднеску.

Орићево свједочење било би од помоћи Караџићу да "негира тврдње тужилаштва да је напад на Сребреницу био дио удруженог злочиначког подухвата чији је циљ била депортација и убиство Муслимана у намјери да се униште као етничка група, нагласила је одбрана.

Хашки трибунал је 2008. ослободио Орића кривице за злочина над Србима у Сребреници и околини, усвојивши његову жалбу на првостепену пресуду којом је био осуђен на двије године затвора.

Првостепеном пресудом, Орић је 2006. проглашен кривим зато што није спријечио злостављање и убиства заробљеника у сребреничкој полицијској станици између децембра 1992. и марта 1993. године.

Будући да је од хапшења 2003. био у притвору Трибунала у Схевенингену, Орић је одмах након првостепене пресуде 2006. пуштен на слободу.