Караџић започиње одбрану свједочењем руског пуковника

Некадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић данас ће у Хашком трибуналу саслушати свог првог свједока, руског пуковника Андреја Демуренка.

Демуренко је учествовао у истрази о експлозији гранате на сарајевској пијаци "Маркале" 25. августа 1995. године, од које су погинуле 43 особе, а рањено 75. Том истрагом је утврђено да граната није била испаљена са положаја Војске Републике Српске.

На листи свједока одбране за ову седмицу су и ирски мајор Пол Конвеј, Благоје Ковачевић, Славко Генко, Душан Шкрба и један заштићени свједок.

Караџић намјерава да своје свједоке испитује по пола сата, док је тужилаштво за унакрсно испитивање тражило знатно више времена, четири до пет сати.

Предсједавајући судија О-Гон Квон изјавио је да је претресно вијеће забринуто и да сматра неразумним захтјев тужилаштва да му се додијели толико времена за унакрсно испитивање.

Заступник оптужбе Ален Тигер рекао је да је ријеч о процјенама, без знања како ће изгледати контакт са тим свједоцима.

Тигер је истакао да тужилаштво не намјерава да злоупотријеби вријеме за унакрсно испитивање, али да је за прва два свједока процјена времена дужа, "због природе материјала о коме они свједоче".

У вези са пуковником Демуренком, Тигер је рекао да ће унакрсно испитивање зависити од тога како ће он одговарати на питања. Тигер је навео да је на прошлом свједочењу, у предмету генерала Драгомира Милошевића, "била примједба да свједок не одговара директно на питања".

Тужилаштво је упозорило да за 312 свједока није добило сажетке исказа или било какве изјаве. Тужилац Хилдегард Уерц-Рецлаф изјавила је да је "оптужба ту у неповољној ситуацији, јер је ријеч не само о свједоцима за идућу, већ и за ову годину".

Караџићев правни савјетник Питер Робинсон рекао је да је одбрана "испунила услов да се изјаве свједока доставе 48 часова прије свједочења", а сам Караџић је нагласио да "намјера одбране није да одуговлачи или поставља препреке", али да би боље организовао своју одбрану да му је одобрено да доказни поступак почне 1. марта 2013. године.

Као примјер потврде о предности тужилаштва у односу на одбрану, Караџић је указао на његов поднесак у вези са изјавом Милорада Крнојелца, бившег управника Казнено-поправног дома Србиње, који је одслужио 15-годишњу казну затвора изречену у Трибуналу.

Судија Квон је саопштио да претресно вијеће одбија да се изјава Крнојелца, који је преминуо у марту 2010. године, уврсти у спис и запитао због чега је предата прије свега три дана, а не прије краја августа, како је било наложено.

Караџић је рекао да случај потврђује "неједнакост у средствима и оружју између тужилаштва и одбране", јер он није имао информацију да је Крнојелац преминуо и зачудио се да то чује.

Радована Караџића оптужница терети за геноцид и друге злочине од 1992. до 1995. године. Претресно вијеће ослободило га је тачке 1 оптужнице за геноцид у општинама БиХ 1992. године, али се тужилаштво жалило на ту одлуку. Караџић је уложио жалбу на дио одлуке да у оптужници остане тачка 11 за узимање припадника УН за таоце.

Караџић је уложио жалбу и на одлуку којом му је наложено да своје доказе изведе за 300, умјесто за 600 часова, колико је тражио.