Кампања, странчарење, или циркус?

Већ скоро пола мјесеца траје кампања за локалне изборе 2012 у Ребулици Српској. Народ и овога пута слуша разна обећања, од градње кула и градова, па све до пута ка независности Републике Српске. Пише: Александар Цвјетиновић Примјети се изненадна градња инфраструктуре широм земље, све се прави и гради пред изборе, штета само што избори нису […]

среда, септембар 26, 2012 / 20:38

Већ скоро пола мјесеца траје кампања за локалне изборе 2012 у Ребулици Српској. Народ и овога пута слуша разна обећања, од градње кула и градова, па све до пута ка независности Републике Српске.

Пише: Александар Цвјетиновић

Примјети се изненадна градња инфраструктуре широм земље, све се прави и гради пред изборе, штета само што избори нису сваког мјесеца, можда би Република Српска за коју годину и имала аутопут од Требиња па све до Новога Града?

Да би се схватио циркус изборне кампање и странчарења, треба дубље анализирати партијску политику. Свака странка гледа искључиво интерес сопствене странке а не народа и државе, јер странке су постале битније од бироа за запошљавање у Републици Српској. Многи људи трче у партије да би пред изборе обезбједили коју дневницу или средили било који други животни проблем који их муче, а узрок тих проблема је углавном исти тај партијашки -паразитски систем. Неко рецимо не може да добије приправничко мјесто после факултета, па мора да се партијски ангажује да би након избора добио награду, а то је у том случају то обећано приправничко мјесто.

Но узрок због чега поштен човјек и успјешан студент није могао на нормалан начин да добије то приправничко мјесто је управо партијски систем. Можда треба имати разумјевања према људима који морају да раде за партије да би ријешили неке своје животне проблеме, али са тиме се само ђавоља спирала окреће у круг. Партијски систем и опстаје искључиво на принципу једне врсте уцјене грађана – или ћеш бити подабан за партију или ћеш имати великих животних проблема, остаћеш сиромашан, твој животни статус ће остати неријешен.

Кад смо код пара

Многи људи се питају одакле странкама толико новца за кампање? Да ли је то новац из буџета, од чланова странке, да ли од тајкуна или страних моћника? Вјероватно има свега по мало, али странке раде и по принципу „модерног рекетирања“.

Успјешан приватник који има своје предузеће, често мора да обезбједи дефинисану количину новцу некој од партија пред изборе. У супротном случају, држава или локална заједница, класичним мафијашким понашањем, може веома лако да затвори предузеће, помоћу неке инспекције. Са друге стране ако је приватник подобан и редовно даје „рекет“ странкама, он може и доста повластица да добије. Полазећи од утаје милонских пореза, па све до обезбјеђивања бесповратних кредита који се среде путем коалиције мафијаша из странака и банака!

Странчарење показује свој канцерни карактер и погубним одлукама по питању националног интереса. Најбољи примјер видимо ове године у Братунцу. У општини са већинским српским становништвом, ове године за начелника се боре чак пет српских кандидата, а на другој страни је само један бошњачки кандидат. Српске партије због свог себичлука и страначке острашћености нису успјеле да кандидују једног кандидата као што су то урадили муслимани, тако да постоји озбиљна могућност да ове године нови начелник Братунца буде из редова СДА. Упркос томе што су муслимани у тој општини мањина.

Сви краду, само један Лопов!

Треба и напоменути како су се политичари у РС погордили, свјесно правећи овај напаћени народ будалама. Тако кандидат за одборника у скупштини општине Теслић из редова СДС-а, Богдан Ђукић са надимком „лопов“, на свом изборном плакату носи име: „Богдан Ђукић – Лопов“. Мада можемо рећи да је он ипак поштен, барем не крије народу шта може очекивати. Да није тужно било би смијешно!

Занимљиво је и слушати на изборним скуповима појединих странака, како се компримитовани функционери странке куну у поштење, труд и успјех. А најгоре је то што су то људи из локалне заједнице, народ зна ко су и шта су, и опет имају храброст да лажу народ директно у очи!?Трагедија је на крају у томе, што тај исти народ после гласа за исте те политичаре и ако народ добро зна ко су и шта су!

Али лијепо рече Платон: „Последица неучествовања у јавном животу је та, да вас на крају воде они који су гори од вас“. Паметни су стари Грци били, који су имали и пословицу: „Само се будала не бави политиком“. Политика је грчка ријеч и у изворном смислу значи „брига за заједницу“. То је племенита ствар, и од политике као такве не треба бјежати. Политику никад не треба поистовјетити са странчарењем и грабљењем народних пара.

Ми данас у Републици Српској скоро да и немамо политику, имамо само обично политиканство, странчарење и лоповлук. Али када би се поштен народ почео бавити озбиљном политиком, а то се и те како може ван постојећих паразитских партија, можда би се једнога дана стање у држави и промијенило.

Но тај процес ће трајати још годинама, ако не и деценијама, јер се партијски систем дубоко пустио своје жиле. До нас је да чинимо што можемо, а како радили тако ће нам и Бог дати!



0 КОМЕНТАРА

  1. Слажем се са аутором у већем дијелу. Само, није било неких отварања, бар до сада. У Нишу су отварали ћупријице па ће и код нас да почну исто јер за неке крупније ствари једноставно више нема новца. Дакле, отварања су у великој мјери изостала.

    Слажем се да не треба замјерти младим људима који прибављају чланске карте или лијепе плакате. Међу њима има доста високообразованих младих људи који не могу да дођу до посла те су једноставно приморани на све.

    Политичарење и странчарење до даљњег.

Оставите одговор