Камен раскринкавања: У Поточарима се сахрањује од Бијељине до Сарајева
Овако раде: Дају на очиглед фото, који потпуно декласира њихове тврдње, без да ријеч кажу о том.
На камену је непорециво уклесано, да се на почетку број 8372… односио на простор од Бијељине до Сарајева. Да је био збирни и не коначан.
Страни агенти плаћени углавном од влада земаља НАТО, "Раскринкавају" све осим наочара на носу.
Данас је очигледно да се наратив сасвим промијенио. Тај фамозни број "8372", а поводом њега на камену се два пута понавља "који није коначан", данас се користи као нумерички лајтмотив хепенинга од 11. јула, на територији Републике Српске у Мјесној заједници Поточари.
Муслимански прваци, наглашено одбијају да комуницирају на ове теме. Сваку врсту дијалога, данас замјењују кривичним пријавама тзв. Суду БиХ, због тзв. закона, који је без икаквог права и правног дејства наметнуо у тзв. Кривични законик БиХ грађанин Аустрије, извјесни Валентин Инцко.
8372… само је број уклесан у камену и ништа осим дезинформације
Без обзира што је више него јасно из написаног на камену у Поточарима, да је број укупан и да се односи на све ове пописане општине, званичници из МЦ Поточари ћуте. Ћути и читав муслимански медијски башибозлук. Игноранција објективне стварности, вријеђање и тужење страним кадијама, њихов је једини аргумент.
Ботови лажног наратива, због којег је направљен нови монолит, на којем пише само "Сребреница, јул 1995"; кажу да је на овом старом угаоном камену гробља, направљеног насилном и нелегалном одлуком канцеларије високог представника (тзв. ОХР), заправо пишу општине из којих су се "избјегли и страдали затекли у Сребреници".
То је више него смијешно оправдање, јер не би иначе правили нови камен.
Даље, Сребреница, у овом случају, само је један од набројаних топонима. Ни по чему издвојен на списку које обухвата подручје од Бијељине до Сарајева, гдје су имена мјеста написана по абецедном реду. Сасвим је сигурно се неко затекао у Сребреници, а био је из Тузле, Олова, Брчког… па што не и из Њујорка, Минхена, Аделејда?
Нити таква глупост о "избјеглицама које су се затекле" уопште игдје пише на камену, или се икада такво објашњење срело у јавности, док на нашим страницама није објављена прича о томе.
Лијепо пише: "Број жртава геноцида према појединим опћинама, који није коначан"; као и "8372… укупан број жртава, који није коначан".
И ништа више.
Оваква глупа оправдања "о избјеглицама", иначе не би требало ни коментарисати. Но, људи који и даље имају награду Меша Селимовић, а исти се јавно и документовано изјаснио као српски писац, односно Стефан Твртко Котроманић да је "краљ Срба", а они га третирају као "Прабошњака" исто као и Кулина Бана; врло су опасни за своје становништво и, посебно, млађе нараштаје.
Као што је овдје јасно уклесано у раније фотографисаном камену, те се то не може промијенити или избрисати, или тако лако склонити – концепт је у почетку био да се у Поточарима направи некакво централно светилиште за тобожњи геноцид, изведен на подручју од Бијељине до Сарајева, те да је број жртава ту негдје око "8372"; па је дошло до промјене концепта.
Због те промјене је направљен нови камен-олтар, на којем делегације полажу хришћански симбол – цвијет љиљан. Овај, нешто старији и чувенији камен, који је и извор бројке 8372… која се данас користи као коначна, скрајнут је са стране и одијељен оградом, како нико од иностраних делегација не би питао због чега је и Сарајево на списку сахрањиваних.
Од 13 људи сахрањених данас, 11.07.2024. у Поточарима, Општина Сребреница, Република Српска – 10 се налазе у свима јавно доступном регистру бораца тзв. Армије БиХ.
Далеко је 8372…
Далеко као истина.