Како Симић јавља: Руси успјешно кренули са контраофанзивом у Курској области

Рекао је ово наш Дани(ј)ел Симић, укључујући се јутрос у програм Курир ТВ.

На Курском правцу, руска армија је започела контраофанзивна дејства. Ударили су по западном крилу уклињења Оружане Снаге Украјине у територију Руске Федерације, смањујући заузету територију уз државну границу. Јединице 51. падобранског пука 155. бригаде поморске пјешадије, напредовале код насељених мјеста Гордејевка, Внезапное, Викторовка, Бјахово, Снагост, Апанасовка. Још увијек се воде борбе за мјесто Снагост, које се налази у сивој зони.

Истовремено, и у Суџанском рејону су се водиле битке код Черкаске Конопељке, Камишевке, Марјевке и Борока.

Због оваквог резултата, дакле значајно смањене територије коју ОСУ држе под контролом, извршен је нови напад дуж државне границе у Глушковском рејону, али ради се о мањим снагама, те претпостављам да је у питању одвачење пажње, као што је вјероватно и читава ова Курска операција, рекао је Симић.

Он је изнио мишљење да је ово све изведено да би се помогло кандидату Демократске странке (прво Џозефу Бајдену, а сада Камали Харис) на предсједничким изборима; на исти начин на који је бивши предсједник Грузије, Михаил Сакашвили у вријеме владавине Џорџа Буша Млађег, напао Јужну Осетију 08.08.2008. године, како би помогао Џону Мек Кејну, као кандидату против Барака Обаме.

Такође је поновио да је ова војна акција Оружаних Снага Украјине више личилана упад Хамаса у Израел, због намјерног циљања цивилног становништва и цивилних објеката, како би се нанијела што већа штета и изазвала паника међу цивилним становништвом. Панике не да нема, него цивили не иду у склоништа за вријеме оглашавања ракетне опасности.

Све су прилике, умјесто да оружане снаге под командом Кијева одсијеку руске јединица на западној обали ријеке Сејм, гдје су порушиле мостове управо за ту сврху, да би их руске снаге могле окружити, можда чак и упадом кроз дијелове Сумске области у Украјини.

У Курску само сирене подсјећају да је у току рат

Свашта се причало и читало о упаду ОСУ у Курск, да је било крајње вријеме да неки Србин дође и види о чему се ради, рекао је Симић нешто раније за Информер ТВ из Београда.

Курск се налази на неких око 500 км јужно од Москве или око седам сати вожње колима, док је линија фронта сада негдје на 40 км од града Курска.

Чим сам стигао дочекала ме је сирена која најављује ракетну опасност, наставио је своје излагање Симић. У разговору са овдашњим житељима, сазнао сам да по Курску у посљедње вријеме слабије падају пројектили, али да и у вријеме када је био зенит таквог дјеловања, углавном се ради о ракетним нападима. Ракетама Точка-У или Хајмарсима.

ПВО је веома добро радила, тако да је само један цивилни објекат оштећен падом крхотине пресретнуте ракете, али ОСУ дакле немају домет класичним артиљеријским средствима, руси би рекли стволна, односно цијевна артиљерија, дакле по граду се не туче топовима и хаубицама.

Када се огласе сирене и ТВ програм кабловских телевизија се прекида, те се емитује вијест да је ракетна опасност и дају се упутства шта да се ради, а то је да се иде у склониште или најмање да се склоните од прозора и одете у просторију која је нема, напримјер у купатило.

Међутим, без обзира колико ми то било необично у односу на Доњецк, гдје се сирене не оглашавају и људи гину као да је неко погинуо у саобраћајној несрећу, нијесам примјетио ни да су локални становници нешто много више узбуђени.

По граду, у центру, видио сам једно од бетонских склоништа крај аутобуских станица. Ради се о великом бетонском квадру, у који се сакријете у случају ракетног напада.

Међутим, град је можда мало пусто дјеловао данас, обзиром да је недеља, али већ вечерас су улице пуне, саобраћај се одвија нормално, јавни превоз, аутобуси, тролејбуси, трамваји; нормално саобраћају.

За читав дан боравка видио сам само један војни камион са оним гротескним мрежама за ранију активацију дронова, односно још једно војно возило са шест точкова, односно три осовине. Наравно, уколико се не рачуна и теренски аутомобил Патриот, војне полиције са упаљеним ротационим свјетлима.

Дуге цијеви сам уочио само испред зграде МУП РФ. Такође вреће са пијеском са унутрашње стране прозора Прокуратуре Курске области, уз понегдје самољепљивим тракама украшеним прозорима, већ против повреда од великих крхотина у случају блиске детонације. Грађанима Србије познатих из 1999. године и агресије САД и њених НАТО сателита, којом нам је отето Косово и Метохија.

Осим тога је мирно. Стога, уколико је главни или један од главних циљева руководства из Кијева био да се посије паника и онемогући нормалан живот, то се у Курску није десило. Односно, ако се и дешавало, сада панике нема, свједочи Симић.

Ово је град између 400.000 и 450.000 становника, али његове широке улице и уопште грандиозан центар на руски начин, остављају утисак да се ради о много већем граду. Истина, у првим данима инвазије на Курску област, град је примио већи број избјеглица, али они су сада доста расељени по Москви, Петрограду и другим областима. Осим шатора испред Црвеног крста Русије, који служе за пријемне послове и складиштење, заиста не дјелује да се дешава било шта необично.

Они људи, посебно са малом дјецом, који су побјегли из Курска у паници да ће град бити заузет или стално нападан, пошто је било и напада дроновима у рејону жељезничке станице и другдје, након почетка школске године су се већином вратили. Ипак, школе не раде, а настава се одвија на даљину, као у вријеме корона хистерије. Што је још једно од згодних објашњења зашто је и Русија, за разлику од Бјелорусије, прихватила оне силне карантине и ограничења.

Згодно дође за преустрој на ратне услове.

О томе да је ствар релативно мирна у Курској области и да се линија стабилизовала, говори и да су проведени ванредни избори за губернатора, јер је ранији отиашо за министра саобраћаја.

Побиједио је досадашњи вршилац дужности и то сљедећим резултатом:

• Алексеј Смирнов – 65,28% (351 040);

• Алексеј Бобовников – 13,53% (72 772);

• Алексеј Томанов – 11,81% (63 527);

• Генадиј Бајев – 6,72% (36 134).

Чекамо нове вијести од нашег ратног дописника са фронта руско-украјинског сукоба.