Како се кува пиво, објашњава један од чланова групе Неуро

Никола Галић (29), професор енглеског језика и књижевности, бањалучкој јавности познат је као један од чланова бенда Неуро, који је однио побједу на петом Јелен Демофесту.

Оно што је мање познато јесте да се Никола однедавно налази и у једној другачијој улози. Улози произвођача сопственог пива.

Производња домаћег, популарно названог крафт или занатског пива, дословно означава мануфактурно прављење овог напитка, и њу карактеришу креативност, експериментисање и квалитет који је на првом мјесту. Пиво се сматра благим алкохолним напитком које се добија процесом алкохолног врења из слада, хмеља, воде и пивског квасца. Ово су састојци које можете лако набавити и што је најзанимљивије, које можете спремити у сопственој кухињи.

Управо овом хобију Никола се одлучио посветити прије више од годину дана, преноси е-трафика.

“Случајно сам дошао на ту идеју. Гледао сам прилог на телевизији о томе како се у кућним условима може направити пиво. Заинтересовало ме па сам се почео мало распитивати, читати форуме на Интернету и доста сам о томе тако научио. Прикупио сам литературу и на крају почео са куповином опреме”, објашњава он.

На путу од идеје до реализације неопходна је била фаза образовања о самом процесу производње пива. Литература која постоји је већином на енглеском језику, што Николи није представљао проблем, али ипак истиче важну улогу Интернета.

“На Интернету се све налази, само треба знати гдје тражити. Ја сам основне ствари научио од колега пивара на форуму Волимпиво.ба, што препоручујем свима који су заинтересовани. Слободно се улогујте и питајте јер екипа је стварно супер и одговориће вам на сва питања. Ту сам почео”, говори Никола.

Када је у питању опрема која је потребна за процес производње, објашњава да се већина ствари може набавити у продавницама опреме за кухање. Никола користи два велика лонца, импровизовани пикник фрижидер који служи за укомљавање, а ферментатори су обична пластична бурад.

“Неке ствари, попут хидрометра, ипак је потребно наручити из специјализованих продавница пивске опреме. Има их у Загребу, Београду и Славонском Броду. Отприлике за неких 300 марака може се набавити све што је потребно да у свом стану направиш пиво. Ја сам своју опрему комплетирао за 600 марака”, додаје он.

Производња пива у кућној варијанти састоји се из неколико фаза. Говорећи о свом поступку припреме, Никола објашњава како све почиње дан прије самог кувања.

“Процес кувања пива почиње дан раније када је потребно припремити довољну количину воде. Ја по једној тури правим 20 литара пива, за шта ми је потребно мало више од 30 литара обичне воде или додајем још дестиловану воду јер је наша вода ипак мало тврда. Вода се остави преко ноћи да испари хлор. Након тога се самељу сладови, од којих се може користити и само једна врста слада”, објашњава Никола.

Слад који се добија клијањем најчешће јечма, пшенице, ражи или хељде, једна је од основних сировина за производњу пива и од њега углавном зависи његов тип и карактеристике. Након завршене припреме, процес прављења пива може да почне.

“Прва фаза на дан кухања је укомљавање. То радимо тако што одређену количину воде угријемо на 73 степена, а затим је помијешамо са сладом да бисмо добили температуру од око 66,7 степени. Циљ је да мјешавина остане на тој температури наредних сат времена. У том процесу скроб који се иначе налази у сладу ће се ензимским реакцијама претворити у ферматибилне шећере, које ће на крају квасац у процесу ферменатације моћи да претвори у етил алкохол”, додаје Никола.

Наредна фаза представља кување сладовине која се исциједи.

“Сладовину загријавамо до температуре кључања. У моменту кључања почнемо са додавањем хмеља и кувамо наредних сат или више времена. Први хмељ који се додаје на сат времена до краја кувања ће највише отпустити горчину стварајући баланс са слаткоћом коју даје слад. У разним интервалима до краја кувања додајемо поново хмељ у зависности од тога колико ароме и горчине хмеља желимо.”

Након што је кување готово започиње завршна фаза производње. Циљ је да сладовину што прије охладимо на собну температуру, што радимо помоћу бакарне спирале уроњене у лонац за кување кроз коју пропустимо хладну воду. Затим је пребацимо у ферментор и вршимо аерирање, односно мијешање или снажно мућкање ферментора како бисмо сладовину обогатили кисеоником. Затим се додаје квасац, затвара се ферментор, а пиво је три седмице на примарном одлежавању. Посљедња ставка је флаширање.

“Приликом флаширања младо пиво мијешамо са одређеном количином шећера, да би се пиво на тај начин могло газирати. Биће потребно још најмање двије седмице да пиво одлежи у флашама и да се укуси потпуно избалансирају. Након тога може да се пије”, завршава Никола.

Свеукупан процес производње домаћег пива на овај начин траје до 40 дана, што Николи не представља напор јер ужива у свему томе. Током посљедњих годину дана у својој кухињи произвео је 400 литара пива. У хобију који га испуњава ипак издваја један процес који му најтеже пада.

“Непријатељ свих пивара је вријеме. Јако је тешко гледати у флаше и чекати да се процес одлежавања заврши, физички рад није напоран”, додаје он.

Када им је рекао за нови хоби, пријатељи су били помало скептични, али су реакције након дегустације биле одличне. Што се тиче квалитета, Никола се највише ослања на себе, јер како објашњава кроз смијех, њему никад ништа не ваља.

“Сам себи сам најгори критичар. Много сам строжи према себи него други људи када пробају пиво. Увијек свима тражим да ми искрено кажу своје мишљење да бих ја могао да се поправим. У почетку се дешавало да не добијем то што желим, али сам временом остварио конзистентност.”

Подршку у свом хобију добија и од неколико локалних кафана који му обезбјеђују амбалаже.

“За амбалажу углавном користим неповратне флаше комерцијалних пива, мада се могу купити и нове. Захваљујем се љубазном особљу кафана Роцк Симпхонy и Цоффее Аннан што ми остављају флаше. Посебан је шмек када пијеш пиво са својом етикетом, а њу ми је дизајнирао један колега из Требиња, уз моју малу инструкцију”, објашњава Никола.

Када је у питању домаће тржиште за крафт пиво, Никола је оптимистичан. Контактирају га људи који су заинтересовани да покрену своју производњу, а као основни услов за популаризацију крафт пива издваја информисање самих купаца.

“Поента је само да се људима објасни шта је то и зашто би цијена била већа. Овдје су у питању мале количине, ручна производња и ништа није аутоматизовано. Не штеди се на квалитету и сировинама. Занатско пиво је другачије јер ми у производњи не користимо никакаве адитиве и конзервансе. Све су то потпуно природни састојци”, објашњава Никола.

Љубитељи занатског пива се окупљају на дружењима и фестивалима који представљају одлично мјесто за размјењивање идеја. На подручију Бањалуке дјелује око 15 произвођача крафт пива.

“Много научимо једни од других. Најљепша ствар је што се упознаш са људима и што сви врло отворено причају о рецептима и детаљима који значе огромну разлику. Сваки пут добијеш неки практичан савјет како да неку ствар примијениш, додаш, измијениш. Поента је тај неки социјални моменат јер си окружен људима истих схватања и истих жеља. На тај начин сви заједно напредујемо.”

Као свој идеални циљ Никола наводи отварање мале пиваре у свом селу, додајући да никада не би разматрао њен откуп.