Како сам бранио Републику Српску од Правобранилаштва Републике Српске
Судска сага Бојана Влајића, враћена одлуком више судске инстанце на поновни поступак. Он има потребу да нам то објасни подробније. Здраво! Моје име је Бојан Влајић. Уколико ме не знате, ја сам стара и офуцана реклама за младе и незапослене – чест гост у штампаним и електронским медијима у непарним (неизборним) годинама; у слободно вријеме […]
Судска сага Бојана Влајића, враћена одлуком више судске инстанце на поновни поступак. Он има потребу да нам то објасни подробније.
Здраво! Моје име је Бојан Влајић. Уколико ме не знате, ја сам стара и офуцана реклама за младе и незапослене – чест гост у штампаним и електронским медијима у непарним (неизборним) годинама; у слободно вријеме просвјетни радник без икакве шансе за ангажманом у просвјети (а и ван ње); аутор неколицине јавно објављених текстова с пластично описаним методама запошљавања данас и овдје… с једном разликом спрам осталих текстописаца: иза својих ставова изнешених у текстовима стао сам тужбама, углавном против институција Републике Српске. И није што сам стао – па се хвалим, него што сам након двије процесне године доживио коначан епилог једне од њих… Ово је прича о томе како Шваба са Свињским Очицама лажирањем конкурса за пријем радника крши Устав РС и низ закона, а ми га за награду возамо Шкодом…
Јесте ли чули за ону „кад видиш један конкурс у згради Владе, као да си их видио све“? Ако нисте, јесте. Мој први у истој је био 2011. године (Министарство просвјете и културе РС), а тужба по том питању је већ 15 мјесеци у некој ладици Основног суда у Бањалуци, послата поштом из Окружног суда који се након 16 мјесеци ладичарења и непосредно прије смјене Антона Касиповића прогласио ненадлежним (ха!). Други, централна тема овог текста, датира из априла 2012…
Стандардна прича: Министарство науке и технологије РС, унаточ забрани запошљавања у администрацији, расписало конкурс за приправника за односе са јавношћу, нешто што сматрам да је, уз пасареле, ултимативни допринос Републике Српске XXИ вијеку. (Никад довољно службеника за односе с јавношћу и пасарела.) Обзиром да сам задовољавао услове, макар на папиру, пријављујем се – увијек ми је драго отићи у зграду владе у НЕШПИЦАСТИМ ципелама… мало контраста оним тамо рођацима.
Све регуларно, оглас, пријава, позив на разговор, долазак на разговор. Кандидати као кандидати, увијек их се држим подаље, да не бих чуо глупе приче о конкурисању. За два радна мјеста (друго радно мјесто је нека још гора небулоза од портпарола) кандидата је седамдесетак, тридесетак нас је у истом термину. Испитује трочлани жири, оцјењују и процјењују професионалне квалитете кандидата. Предсједник „комисије“ је познаник, мој отац му је некад био (фудбалски) тренер што опет не значи да смо овце чували заједно па да у првом минуту разговора испали „јеби га, тако ти је то“ као коментар на стање данас. Иначе, баш ми треба он, момак са солидним оштећењем мозга од претјеране употребе лака за косу – запослен у згради Владе, да објашњава „како је то“. Ја, јеби га, не знам. Елем, разговор је трајао неких 17 минута, бар је тако диктафон у мом џепу показао; вриједи издвојити да сам играо потпуно отворених карата и рекао како сам претходно тужио Министарство просвјете и културе РС због очигледно намјештеног конкурса… Зашто писати између редова.
Након неког времена је стигло обавјештење о резултатима конкурса. Као и обично, нисам био примљен већ је примљен кандидат Санда Десница, на шта не бих имао никакву примједбу да нисам пажљив читалац новина. Наиме, Санда Десница је 22. фебруара 2012. године у дневном листу „Пресс РС“ представљена као службеник за односе са јавношћу Министарства науке и технологије РС а затим два мјесеца касније примљена на то мјесто. Дакле, класичан случај конкурса по мјери, видљиво „из авиона“. Међутим, треба то ОЧИГЛЕДНО доказати…
Стандардно, улажем приговор у виду питања „како и зашто“, будући да уз обавјештење нисам добио никакво образложење те у законском року добијам бодовну листу кандидата гдје видим да сам други… са доње стране. Да већ споменути „комисионар“ није исправио своју оцјену са 0 на 1, дијелио бих задње а свакако и посљедње мјесто. Ипак, ништа друго се и не може очекивати, већ је тај приговор само (обавезна) успутна степеница до тужбе…
Е, сад, знате како кажу, „оловка пише срцем“? Тако и ја пишем те тужбе, обзиром да правник нисам и не бих могао бити… због тог срца. Некако сам то срочио, изручио на папир сву тугу и бол и то уручио Основном суду у Бањалуци… а они су опасно имуни на тугу и бол. Судија Драгомирка Станојевић ми консеквентно неколико пута враћа тужбу на исправак, што не би било тако спорно да захтјеви и образложења у тим њеним рјешењима нису у озбиљном сукобу са мозгом. На прво од тих сам одговорио пристојно, а с временом су моји одговори постајали све вулгарнији – у границама пристојности, јер се другачије не може. Ваљда је некад Драгомирка сконтала да не планирам одустати, па организовала припремно рочиште, на којем смо за 10 минута ријешили неке ствари око којих смо се дописивали мјесецима. Изненађење за све присутне (сем мене) на припремном рочишту је било кад сам рекао да не тражим то радно мјесто, већ да је мој циљ да конкурси имају смисла; накнадно сам за то радно мјесто изјавио да је то једна обична рупа у буџету али ако већ конкуришем негдје, не желим да ме праве будалом. Ја будала нисам, за разлику од неких актера ове приче…
Наиме, Правобранилаштво РС које заступа РС односно Министарство науке и технологије РС је уз одговор на тужбу приложило један јако битан документ, извјештај „комисије“ о конкурсу гдје се као квалитет кандидата Санде Деснице црно на бијело наводи то што је „обављала послове службеника за односе са јавношћу у Министарству науке и технологије РС“ те је упозната „са начином на који се обављају односи са јавношћу унутар институција РС“, што су ставке које је стекла на основу „уговора о привременим и повременим пословима“ којег је закључила 17. фебруара 2012. године, свега десет дана прије него што се министарство обратило Заводу за запошљавање РС са „потребом“ ангажовања радника. Наравно, тај уговор који је она закључила је био због „повећаног обима посла“, што заобилази јавну конкуренцију. И то је њима сасвим логично и нормално. Значи, будале из цртаног филма… су администрација Републике Српске.
Него, из Марока се морало даље: након припремног комичног рочишта услиједило је трагично главно рочиште. Мала соба 2 x 2, насупрот мене Драгомирка Станојевић и њена неписмена записничарка, лијево од мене неки из Правобранилаштва РС, момак који је успјешно искомбиновао минђушу и шпицасте ципеле, десно од мене Санда Десница и њена адвокатица из скупе адвокатске канцеларије, жена са најтањим уснама на свијету. Ја повремено погледам њих, они мене никако. Објашњавам Драгомирки којешта о конкурсу и конкурсима од Кулина Бана, она колачи очи (није жена упућена у ове модерне фазоне: непотизам, корупцију, незапосленост…), касапи и парафразира моју говоранцију неписменој записничарки, минђушар виче „приговор“ а скупа адвокатица челичним погледом буши зид и хлади просторију боље од клима уређаја. Ваистину ми жао што нисам сачинио видео снимак. Ја кажем ОЧИГЛЕДНО, они кажу паушално. Ја онда кажем Драгомирки да просуди… и крај. Потписашмо записнике па свако на своју страну.
Е, сад, вриједи направити малу дигресију зарад илустрације колики су заправо циркус наше институције. У листу „Респект!“ (#35, 10. јун 2013. године) је објављено како је чеони главати господин Министарства науке и технологије РС, (напаљени) Шваба са Свињским Очицама, сексуално узнемиравао/уцјењивао једну службеницу за информисање, до те мјере да је она морала дати отказ; Санда Десница на главном рочишту изјави како је дала отказ. (Поаро? Холмс? Неко?) Додала је да је касније почела обнашати исту функцију у Агенцији за информатичко друштво РС, аутономној секцији за одликаше унутар Министарства науке и технологије РС. Три и по запослена и службеник за односе са јавношћу.
Него, прође законски рок за пресуду а мало послије тога дође и пресуда. Драгомирка Станојевић је занемарила све што сам рекао и приложио (нпр. текстове „Министри доводе нове кадрове упркос забрани“ – о таложењу намјештеника у установе и „Министарству науке и технологије мишљење са резервом“ – гдје се истиче потреба склапања уговора о привременим и повременим пословима у складу са законом). Умјесто тога, пресуда је била компилација одговора Правобранилаштва РС и скупог адвоката Санде Деснице, те сам по истој проглашен дужним 1.455 КМ – 750 КМ мом драгом ентитету (у шта су урачунати неки бонуси и гратиси јер се минђушар јако трудио док је викао „приговор“) и 705 КМ скупом адвокату Санде Деснице. Морам признати да сам по пријему пресуде размишљао о томе да одем ударити ногом Драгомирку Станојевић, међутим, та три минута су брзо прошла па сам написао жалбу Окружном суду због апсолутно битних повреда парничног поступка и непотпуног и нетачно утврђеног чињеничног стања те исту предао у законском року. На ту моју жалбу Правобранилаштво РС није реаговало а скупи адвокат је послао неки одговор којим тражи неке паре и спомиње камате. Жеље су жеље, некима се и остваре: ја сам се тако приликом туширања трљао и понављао „хоћу бицикл“ па сам добио бицикл; они се нису довољно јако трљали…
Након неколико мјесеци плава коверта, Окружни суд изражава своје мишљење: 180 степени. Нисам дужан. Они криви. Окружни се попишао на Драгомиркину пресуду. ОЧИГЛЕДНО је ОЧИГЛЕДНО.
Дакле, Окружни суд констатује да је овом ретардираном методом избора кандидата прије избора кандидата прекршен Устав РС и Закон о раду РС. Исто тако, прекршен је и Кривични закон РС, Члан 227. (ћорка!), прекршише га Шваба са Свињским Очицама и његова бедна пискарала, а да нису трепнули. Они су све то прекршили а бранило их је Правобранилаштво РС које се борило против мене. А ја сам се тужбом против Републике Српске заправо борио за Републику Српску, поштовање њених закона. Поприлично дијаболично, зар не?
И на крају, зашто све ово… а на крају и текст о овоме? Зашто вријеђам државне службенике, врхунске потрошаче канцеларијског материјала, стварам себи непријатеље? Зато што ми је стало да темељ државе у којој живим не буде од гована. И све ово је неко морао урадити, једном. Тај неко сам, ето, ја. А шта тек има да се уради…
П.С. Нећете вјеровати, Шваба са Свињским Очицама је и прије Санде Деснице имао службеника за односе са јавношћу… а потпуно истог тог службеника је имао и послије ње – провјерио сам телефоном. То је један провјерен момак чије је радно мјесто поштено плаћено. Оно што ме збуњује јесте што је 7. јула 2014. године опет расписан конкурс за то радно мјесто…
Hvala, međutim, nije vraćeno na ponovni postupak (ŠUP škola je vraćena na ponovni postupak poništavanjem prvostepene odluke)…
Ova stvar ima još da se gura na neke druge načine (krivičnom prijavom).
Verzija sa slikama:
http://apsurdsrpski.blogspot.com/2014/07/kako-sam-branio-republiku-srpsku-od.html
Свака част за упорност,тако треба.
Избацио би,наравно,ове субјективне оцене наведених личности и онда би то био пример како СВИ требају да реагују у овим ситуацијама.
Ja bih izbacio tebe… al’ eto.
😉
Слободно.
Овако испадаш неозбиљан,кобајаги су се сви уротили против тебе.Ти само делиш судбину безброј младих људи који живе у оваквом друштву,ни по чему,реално,ниси посебан.
E, vidiš, zato kažem „al’ eto“, jer te ne mogu izbaciti.
A što se tiče posebnosti, kao u ukrštenicama, „vidi sliku“.
😉
Коначно вијест! Влаја, честитам ти од срца! Изборити се са говнима у данашње вријеме је сизифовски посао. Раније се то пуно лакше одрађивало, ваљда из разлога што је било неког реда. Драго ми је да има и честитих судија.
Управо о томе говорим…на исти начин би се споменути ликови понашали према свима који би се нашли у тој ситуацији.
Овде си могао показати свима начин на који треба да се боре,бесмислено је да се сматраш да си посебно погођен овим друштвеним болестима.
Реално,ова горе на „намештеном“ конкурсу није узела посао теби.
Hvala, Buda.
Sad sam već lijen naročito da se ponavljam, stoga:
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=1473093822931716&id=100006933371927
***
A ovaj idiot ne vidi sliku. Idiote, prestani.
😀
Тата ти је идиот.
Odlično, pronašli smo tvoj konačni domet. A sad se gubi.
😀
Хех…он почне са провокацијама,па сад ја као испадам лош.
Само њему можеш такво нешто рећи,мени не.Ја тебе не провоцирам.
Иначе,надам се да ћеш бити успешан у проналаску посла као и до сад.
Отерај ме…B-)
Pa, vidi ovako, idiote. Prvi si počeo.
Kažeš mi da nisam poseban, ja ti kažem da vidiš sliku. A na slici stoji da sam jedini ja od svih kandidata napisao žalbu, kasnije tužbu… i bio u pravu.
A gdje su ti ostali? Jesu li to ljudi ili miševi?
Imaju li ime i prezime, život i značaj?
Evo, da tebe pitam da se predstaviš, isti slučaj. Analogno, ko si ti i šta si ti da drugima objašnjavaš bilo šta i upućuješ ih?
😉
PROVOKATOR
Se zove lice koje radi ovo što ova persona radi na Frontalu.
Karabaja, nisam ovdje od juče, nego puštam da laje – štaviše, podstičem ga… možda izlaje nešto zanimljivo.
😀
То да ниси посебан јасно се односи на твоју оцену наведених личности и субјективизам (ко да су се сви уротили против тебе и само тебе) и и даље стојим иза тога да би било ко од нас прошао сличан пут.
Иначе сам ти честитао на уложеном труду и вољи.Остали јесу мишеви који причају о томе по кафицама и мисле да нема вајде,а ето испаде да има.
Јесам ја тебе питао да се представиш?Који к**** постављаш текст ако нећеш коментар?Ја сам рек’о да је могло и без ових преувеличавања,то је све.Ако ‘оћеш да те тапшем по рамену,за*еби.
———————————–
Црна бајо,знаш ли ти каквих се све надимака за тебе може наћи…
Него,нас двојица имамо друге расправе.
И тата ти је пас.То је занимљиво,рецимо.
Idiote, ko je tebe pitao uopšte za komentar? Ko si ti?
😀
Бојане, честитам!
Драго ми је да постоје и „мудоње“, спремне на фајт с онима који кладе ваљају и нису свијесни да их тако мали микроорганизам као прион може угасити. А човјештво им у топузу. И још се не смију представити док провоцирају људе који немају запослење у вријме кад Цвијановићка и Тегелтија натежу властити кућни буџет са десет на дванаест и по хиљада легалних КМ. Иако је Главни Баја у Требињу милозвучно рекао да из сваке куће треба да ради по бар једно и да ће пронађи те битанге у снсд који све грабе себи.
Написали уставе да мозак зауставе, написали законе да се боље заклоне…
Тебе, Бојане, посебно цијеним као борца и неког ко Милорада Додика може подићи десет пута на бенчу. Одавно заступам тезу да Додика може поразити онај ко ће на његову дрскост и бахатост одговорити шамаром. Пред камерама. Цијеним да си Ти довољно јак и довољно храбар. Докле више страх? Наравно, нисам за насиље и мало се шалим, али то заиста јесте близу истине. Нажалост. Нисмо ми Словенија. Наш просјечни гласач још није ма том нивоу цивилизације. А онај ко је узурпорао све нема интерес да просвијети гласача. И тако тонемо у зачараном кругу. И никад нећемо исправити све те „криве Дрине“, али не смијемо да пресранемо да их исправљамо. Кад изгубимо нагон за опстанком, кад се предамо Бигију случним појавама, онда је стварно крај.
Неистрашиви људи и борци имају моје поштовање. С обзиром да си фајтер, спреман на борбу против далеко јачег противника ЗАСЛУЖИО СИ ГЛАС НА ИЗБОРИМА. Знам да ће бити оних пицедлака, које ће Те с буџетске дојке прозивати, АЛИ КО ЋЕ, АКО НЕ МИ? Лако је из хладовине, скривен иза ника мрсомудити. Тешко је на првој линији постојати. Како у рату, тако и данас. А МИШЕВИ СУ МИШЕВИ.
Бојане, честитам!
Драго ми је да постоје и „мудоње“, спремне на фајт с онима који кладе ваљају и нису свијесни да их тако мали микроорганизам као прион може угасити. А човјештво им у топузу. И још се не смију представити док провоцирају људе који немају запослење у вријме кад Цвијановићка и Тегелтија натежу властити кућни буџет са десет на дванаест и по хиљада легалних КМ. Иако је Главни Баја у Требињу милозвучно рекао да из сваке куће треба да ради по бар једно и да ће пронађи те битанге у снсд који све грабе себи.
Написали уставе да мозак зауставе, написали законе да се боље заклоне…
Тебе, Бојане, посебно цијеним као борца и неког ко Милорада Додика може подићи десет пута на бенчу. Одавно заступам тезу да Додика може поразити онај ко ће на његову дрскост и бахатост одговорити шамаром. Пред камерама. Цијеним да си Ти довољно јак и довољно храбар. Докле више страх? Наравно, нисам за насиље и мало се шалим, али то заиста јесте близу истине. Нажалост. Нисмо ми Словенија. Наш просјечни гласач још није ма том нивоу цивилизације. А онај ко је узурпорао све нема интерес да просвијети гласача. И тако тонемо у зачараном кругу. И никад нећемо исправити све те „криве Дрине“, али не смијемо да пресранемо да их исправљамо. Кад изгубимо нагон за опстанком, кад се предамо Бигију случним појавама, онда је стварно крај.
Неистрашиви људи и борци имају моје поштовање. С обзиром да си фајтер, спреман на борбу против далеко јачег противника ЗАСЛУЖИО СИ ГЛАС НА ИЗБОРИМА. Знам да ће бити оних пицедлака, које ће Те с буџетске дојке прозивати, АЛИ КО ЋЕ, АКО НЕ МИ? Лако је из хладовине, скривен иза ника мрсомудити. Тешко је на првој линији постојати. Како у рату, тако и данас. А МИШЕВИ СУ МИШЕВИ.
Hvala, Dražene.
Iskreno, ne znam čega se ljudi plaše, da će izgubiti mjesto na birou? Zar su toliko slijepi da ne shvataju da gubitak mjesta na birou može da znači samo nešto bolje?
Moramo se boriti da sistemska rješenja budu po mjeri većine a ne manjine.
S ovim mojim „doprinosom“ jednom za svagda pada u vodu ono sranje od priče „ima prednost jer je volontirao/slično“. Upravo nema prednost, nego je to ozbiljno kršenje zakona.
Elem, još četiri tužbe su kod Osnovnog suda, pa kad se sjete… a sve četiri sam već dobio, samo nemaju muda da mi to kažu.
Ja se nadam promjeni, na ovaj način se borim za nju, pa i da neće niko za mnom, nastavljam kopati raku… neko će već upasti već u nju, Švaba sa Svinjskim Očicama ili ja.
😀
I, još jednom, verzija sa slikama (puno ljepša i lakša za čitati, samo što nije na ćirilici):
http://apsurdsrpski.blogspot.com/2014/07/kako-sam-branio-republiku-srpsku-od.html
U ovom trenutku, preko 1000 pregleda tog članka, preko 1200 posjeta blogu (danas). Šaljite, dijelite.
😀
Бојане, честитам!
Драго ми је да постоје и „мудоње“, спремне на фајт с онима који кладе ваљају и нису свијесни да их тако мали микроорганизам као прион може угасити. А човјештво им у топузу. И још се не смију представити док провоцирају људе који немају запослење у вријме кад Цвијановићка и Тегелтија натежу властити кућни буџет са десет на дванаест и по хиљада легалних КМ. Иако је Главни Баја у Требињу милозвучно рекао да из сваке куће треба да ради по бар једно и да ће пронађи те битанге у снсд који све грабе себи.
Написали уставе да мозак зауставе, написали законе да се боље заклоне…
Тебе, Бојане, посебно цијеним као борца и неког ко Милорада Додика може подићи десет пута на бенчу. Одавно заступам тезу да Додика може поразити онај ко ће на његову дрскост и бахатост одговорити шамаром. Пред камерама. Цијеним да си Ти довољно јак и довољно храбар. Докле више страх? Наравно, нисам за насиље и мало се шалим, али то заиста јесте близу истине. Нажалост. Нисмо ми Словенија. Наш просјечни гласач још није ма том нивоу цивилизације. А онај ко је узурпорао све нема интерес да просвијети гласача. И тако тонемо у зачараном кругу. И никад нећемо исправити све те „криве Дрине“, али не смијемо да пресранемо да их исправљамо. Кад изгубимо нагон за опстанком, кад се предамо Бигију случним појавама, онда је стварно крај.
Неистрашиви људи и борци имају моје поштовање. С обзиром да си фајтер, спреман на борбу против далеко јачег противника ЗАСЛУЖИО СИ ГЛАС НА ИЗБОРИМА. Знам да ће бити оних пицедлака, које ће Те с буџетске дојке прозивати, АЛИ КО ЋЕ, АКО НЕ МИ? Лако је из хладовине, скривен иза ника мрсомудити. Тешко је на првој линији постојати. Како у рату, тако и данас. А МИШЕВИ СУ МИШЕВИ.
Čestitm, Bojane.
Žao mi je što u elektronskim medijima nisi dobijo prostor da šira populacija vidi da je moguće, da se ljudi malo probude ako je ostalo ljudi poslje svega.
Volio bih znati na kojoj si listi?IMAŠ I MOJ GLAS
Досадан си момачки,хоћеш ли одржати обећање да нећеш више дискутовати са мном?
Говори о човештву у топузу,па о шамарима.Не дај Боже да такве будале попут тебе дођу на неке функције,ем шовиниста,ем нациста,ништа цивилизовано и хумано код човека који се бави најплеменитијом ствари на свету.
Биги се не заноси мегаломанским идејама маргиналаца.Ја мењам себе и тиме друштво,а ти од националне стратегије до МЗ Старчевица удараш ко Максим.Ово друштво коначно не треба месију већ систем.А до тог се не долази преко ноћи.То је једини пут.
Ал’ остави ме на миру,стварно си напоран.
Ko o čemu, podanik Mileta Dokurca o poštenju.
😀
***
Koala, hvala na čitanju i komentaru.
Što se medija tiče, oni uglavnom ne smiju da zagrizu u nešto ovako realno. Ipak, danas preko 1.400 posjeta blogu, dijele ljudi, čita se. Mislim da je simpatično štivo, posebno u verziji sa slikama.
Inače, na listi sam Nebojše Vukanovića što je jedina razumna opcija jer Nebojša ima toliko srce da ne može postati političar kakvi su ovi koje želimo da otjeramo.
И ти ћеш,претпостављам,гласати за неког,то је уосталом дужност и право свакога.И боли ме уво за кога.
Поборник сам грађанских опција и то сматрам исправним деловањем.Али ти,ова будала са Старчевице и Небојша сте само једна велика лапрдала засад.Да сте поштени и нарочито способни не верујем вам на реч.Ни ја не тражим твоје,али са увредама требаш престати.Једино да играте улогу жртве вам стоји.
Дакле,желим пуно среће и да се истинске промене остваре.Али ни са вама ни без вас ово друштво неће бити нарочито боље.
Ово је мој став о ономе чи си ти заправо поданик:
„И ја подржавам формирање сличних грађанских иницијатива,то је један од начина исптавне партиципације грађана у политичком животу.
Нисам нарочито убеђен у нека велика дела,собзиром да је у питању један новинар који је посебан само по томе што се против одређених ликова са политичке сцене борио истим средствима која је њима замерио.Такође,не верујем у месијанство,једини пут је функицоналан систем.
Такође,Вукановић је требао кренути од основе,од локалне заједнице (Требиње ако се не варам) и показати своју способност на том нивоу пре неког мегаломанског политичког деловања.
Надам се и да неће улазити у коалиције са политичким странкама јер ће изгубити кредибилитет.“
Набијем вас на колац сви који верују у месије,тако сте и Додика дочекали.
Polupismeni idiote, gubi se.
😀
Капа доле, Бојане!
Одличан примјер како свако од нас може доприниејти бољој Републици Српској!
Ниеписмени идиоте,нађи посао.
Немој кукати овде стално о томе.
Hvala, psihodelija.
Ja Republiku Srpsku osjećam svojom, zato i jesam radio (i radim) sve ovo… pa makar je nekad bilo teško, posebno sa bijednikom Dragomirkom Stanojević. Međutim, pametniji ne smiju da popuštaju tako lako, pa to ti je.
Inače, juče se brojka pregleda bloga zaustavila na 1.387… veoma lijepo.
Ima li neko adresu el. pošte Rajka Vasić da mu pošaljem tekst?
😀
http://apsurdsrpski.blogspot.com/2014/07/kako-sam-branio-republiku-srpsku-od.html
Mr Biggy, 17.07.2014. 10:07:54
Ovde se na radi o nalasku posle u rasturenom društvu, gde posao imaju paraziti kao MrBiggy koji po zadatku ceo dan sede na Frontalu.
Ovde se radi o tome da mora da se demontira cio društveni sistem zasnovam na kriminalu i korupciji. Treba konačno raturuti tu bagru, koja je zaspojele državne institucije i drži milon talaca svoje pljčke, kriminala.
Kada bi svi radnici tužili privanike kriminalce koji privatluku mafijašluku pljčkaju narod, ne dozvoljavaju da se privreda razvije jer su oni svoje privanto preduzetništvo podredili i posvetili svojoj pljački i bogaćenje a na razvoju privrenog sistema, pritaluk (privatna mala i srednja preduzeća-kokošinjci) bi se pod teretom desetina hiljada tužbi bi se morali sami od sebe urušiti i tada bi došlo do potpne prmene političkog i privrednog sistema, izgradnje fabrika i razvoja privrede.
Ja sam tužio privatnu mafijšku firmu koja parazitira u elektroprivredi i naftnoj industriji i rasturio kriminlce na sudu, tako da su kriminalci po presud morali da mi isplate 3 godine plate i doprinose.
ZNAČI SAMO TUŽBE, ZA OTETE PRIRODONE RESURSE – TUŽBA, ZA SRUŠENE PREDUZEĆA I FABRIKE – TUŽBE, ZA ŠTETU NANESENAU NARODU U PRIVATIZACIJI – TUŽBA.
е свака част бојане, одавно нисам читао о бољем дешавању.
https://www.youtube.com/watch?v=91grfZmivso
prosvetni radnik, 17.07.2014. 11:49:35
Ја такве, као што су ђуђан и дриги, стављам на “IGNORE“, да не би умислили да су нешто претјерано важни због тога што вире из Ел Хефеовог чмарног окружења!
Hvala Veljo, ima još puno posla ali mislim da je i ovo nešto.
Sad slijedi pisanje krivične prijave, pisanje Ustavnom sudu, pisanje žalbe na rad Dragomirke Stanojević… a čeka me još jedan proces kod nje koji je ona odbacila pa joj Okružni vratio. Dakle, od mene će zaraditi dvije prijave, pa neka joj je prijatno.
😀
Изузетно цијеним напоре које чине појединци да би нам отаџбина била адекватна за живот њених грађана. Зато
што ми је стало до темеља ове земље, отаџбине…. и додајем јер је бољи од нас требају наслиједити.