Како је настао Косовски бој, овакав какав за њега знамо

О Косовском боју се зна када се десио, ко је учествовао, те да су оба владара погинула. Све остало је несигурно.

уторак, јун 28, 2016 / 06:09

Највећи утицај на наше виђење судара српске и турске војске на Видовдан 1389. има косовски циклус епских пјесама, који је нашу свијест форматирао на то да је Вук издао, Милош убио Мурата на превару, а Марко касно стигао. Међутим, све епске пјесме настале су пар вијекова послије, а чини се да су главни детаљи пренесени из једне сасвим друге битке.

Друга косовска битка је вођена од 17. октобра до 20. октобра 1448. Са једне стране су били Турци, са друге удружене европске војске, на чијем челу је био Јањош Хуњади, у пјесмама познатији као Сибињнин Јанко. Он је процијенио да је вријеме да се Турци протјерају са Балкана, и кренуо ка Косову, гдје се требао сусрести са снагама Скендербега, који је водио војску сачињену од Срба, Грка и Арбанаса. Турци су ипак прије спајања разбили Хуњадијеву војску.

У овом походу није учествовао Ђурађ Бранковић, српски деспот, иако се битка одиграва на његовој територији. Он процјењује да су Турци исувише јаки, и да не треба нарушавати примирје које има са њима. Из свега овога у предање је отишло то да је један Бранковић издао хришћанску војску на Косову, а да је Јанко „касно стигао“ што је послије преправљено у узречицу „касно Марко на Косово стиже“ и приписано Марку Мрњавчевићу – епском Краљевићу, који је требао наслиједити лозу Немањића након Уроша 2. Нејаког.

Историја каже да је Вук Бранковић био један од досљедних бораца против Турака, и да је скончао у њиховој тамници. То су били и његови потомци, међу којима је Ђурађ показивао и политичког прагматизма, те је сарађивао са Турцима. Занимљиво је да му се то узима за зло, иако је исто радио и деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара Хребељановића, српског капетана у првој бици на Косову пољу.

Његова удовица Милица, дала је своју кћер турском султану Бајазиту у харем, и област Хребељановића је потпала под турско вазалство. Обратите пажњу да Хребељановић Лазар носи титулу кнеза, а не цара како га као памтимо из српских епских  песама. У то доба краљ Срба, Босне и поморских крајева је био Твртко 1. Котромањић, а њему је заточник на Косову био војвода Влатко Вуковић. Тако и данашњи грб са љиљанима, који се данас петља у муслиманско наслијеђе, био је међу барјацима који су се сукобили са исламскима.

Шта је разлог што је Ђурађ остао толико оклеветан у српском предању, као и његова жена проклета Јерина? Неки објашњење виде у томе да је био противник уније са католицима (владао у вријеме када је пропала Флорентинска унија) те су они у вријеме непостојања српске државе „убацили црва“ о његовој издаји, која се потом пренијела на његовог оца.

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Nakon pobede kod Nikopolja, Stefan Lazarević, koji se istakao na turskoj strani, je iste godine kao nagradu dobio veći deo zemalja Vuka Brankovića, koji se do samog kraja odupirao Turcima.[20][21]

    Svasta,Stefan a Osmanlija

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *