На интернету јуче покренута пробна верзија сервиса "Гугл вејв" (Google Wave), који комбинује електронску пошту, инстант поруке и уређивање садржаја по угледу на Википедију, а његови произвођачи су изјавили да ће овај сервис трансформисати начин на који људи комуницирају путем интернета.

Пише: Огњен Савић

Гугл је употријебио стару маркетишку методу ексклузивности, коју је користио и приликом представљања Г-поште (Gmail), што је сада вјероватно најбољи бесплатни сервис за електронску пошту, који на мрежи чува вашу преписку. Популаризација се обавља по некој врсти хиротонисања корисника од стране оних који су "позвани" да први испробају неки производ. Вејв је тако отворен за 100.000 позваних корисника, од 18 часова по средњоевропском времену, а сваки од њих моћи ће да позове још пет особа, које ће даље ширити тај круг.

Нова алатка отворена је за надоградњу апликацијама које праве независни програмери, такозвани отворени код (open source). Ларс Расмусен, који стоји иза "Вејва" заједно са својим братом Јенсом, каже да је нови сервис "средство за комуникацију и сарадњу".

Он је указао на чињеницу да је електронска пошта и даље основно средство за комуникацију на интернету, иако је ријеч о технологији старој 20 година. Нови сервис омогућава да корисници виде како њихов саговорник куца поруку и формулишу одговор прије него што је питање довршено.

Расмусен се брине и наглашава да је свјестан могућности да се ова опција покаже узнемирујућом, али напомиње да ће омогућити значајну уштеду времена, па тако сад раде на могућности искључења опције читања туђих порука у вријеме њиховог писања. Учесници разговора могу да преуреде све поруке у било ком тренутку, а постоји опција која свима омогућава да виде ко је, када и шта измијенио. "Вејв" омогућава и поједностављену размјену фотографија, које се једноставно "повлаче" са десктопа у "Вејв" платформу.

Добро, па шта?

Е, сад се поставља једно питање: Што се они са свим овим бакћу? Што се тиче наше стратегије развоја телекомуникација, довољно је рећи да у поређењу са окружењем, изузетно маргиналан број људи користи интернет. Камо ли да говоримо о активној употреби истог у пословне сврхе. Ни портал на којем читате овај чланак, у нашем законодавству не може наћи одредницу која га препознаје. "Интернет портал" је "шпанско село" у нашим законима. Камо ли да се усвоји одредница која би помагала пословање преко интернета, давала бенефиције и пореске олакшице за исто. Усвојен је некакав Закон о електронском пословању, али тешко да је било који обичан грађанин од тога видио вајде.

Склони смо оцјенама напречац, како смо "ми далеко од свијета", да ће то "код нас доћи тек за коју годину", и слично. Занемарујемо утицај који је интернет и пословање које уз њега долази, имало на развој многих земаља које су до стратешког опредјељења за кориштење ове технологије, имале веома лошу економију, па и телекомуникациону земљу. Не треба тражити примјере у "далеком свијету", довољно је да погледамо у правцу оне земље коју волимо звати "матицом". А нама "шараф" у глави већ одавно фали.

Јел’ Србија преко свијета?

У Србији, један од тамошња три мобилна оператера, Теленор, направио је студију о кориштењу интернета. Нова Теленорова студија показује да до 2020. године, учешће пружања услуга и коришћења интернета у укупном БДП Србије могло би да достигне 5,2 одсто, да створи 94.000 нових радних мјеста и повећа јавне приходе за 54 милијарде динара (1.13 милијарди КМ). Ако се обезбједе одговарајући услови, 81 одсто домаћинстава и 95 одсто привредних субјеката у Србији, могло би да има најмање једну претплату на интернет у року од десет година.

Нова Теленорова студија показује да већа примјена интернета може да утиче на убрзан привредни раст, повећање прихода, отварање нових радних мјеста и јавне приходе

Студија садржи и неповољне сценарије, за случај да се не смање намети на телекомуникациону индустрију у Србији и не повуче владин порез од 10 одсто на употребу мобилних телефона, што би смањило обим улагања у инфраструктуру. Посљедице ће бити спорији развој и слабији квалитет услуга интернета у Србији.

Ово су неки од главних налаза нове студије коју је за Теленор групу спровео Бостон Консалтинг Груп (БЦГ), а у којој се анализира друштвени и економски утицај интернета у привредама у развоју, и земље у транзицији. Овај извјештај заснован је на разговорима са стручњацима, студијама случаја, интерним подацима Теленора у Србији, и показатељима из спољних извора.

Ако се правилно искористи, интернет може да постане моћно средство за рјешавање важних друштвених питања у Србији, као што су незапосленост и разлике у степену развоја града и села

"Ова студија јасно показује да Србија може много тога да добије од интернета, на друштвеном и на привредном плану," каже Ћел-Мортен Јонсен, генерални директор Теленора у Србији. „У посљедњих неколико година интернет се нагло проширио у Србији, али ови резултати показују да потенцијал још није искоришћен у највећој могућој мјери. Надамо се да ће ови подаци помоћи да се укаже на које све начине интернет може да унаприједи друштвене и економске услове у једној земљи", додаје Јонсен.

Ако се правилно искористи, интернет може да постане моћно средство за рјешавање важних друштвених питања у Србији, као што су незапосленост и разлике у степену развоја града и села. Ова студија показује да би све већа примена интернета требало до 2020. године да услови раст привредних активности чак за 17.000 годишње, што подразумјева оснивање нових предузећа, као и формирање нових одјељења, јединица и области пословања у оквиру постојећих фирми.

Мало ли је 94.000 нових радних мјеста?

Све нове пословне активности заједно, довешће до отварања 94.000 нових радних мјеста, што другим ријечима значи, да би се запослио сваки пети од 500.000 незапослених, колико их данас има у Србији. Сва ова радна мјеста настаће сама од себе, као резултат веће густине интернета, без потребе за било каквим подстицајем од стране владе, нити издацима за подршку њиховом развоју.

Интернет би такође могао да помогне у рјешавању још једног важног питања са којим се Србија данас суочава, а то је забринутост у вези са амбицијама младих људи. Тиме што обезбјеђује информације о професионалним могућностима, као и о могућностима за забаву, интернет има потенцијал да подстиче младе људе и да им омогући позитиван поглед на свијет.

Густина Интернета у Србији била је у порасту у протеклом периоду због велике конкуренције међу провајдерима. Међутим, ограничења у инфраструктури фиксне телефоније представљају пријетњу за даљи раст интернета. Према ријечима Кнута Ханеса, партнера у канцеларији БЦГ у Ослу, који је задужен за ову анализу, због ограничења у фиксној телефонији, сљедећи талас раста Интернета у Србији засниваће се највјероватније на технологијама за бежични приступ.

"Иако су брзине скидања садржаја у бежичним технологијама ограничене у поређењу са технологијама фиксне телефоније, то се надомјешћује мањим трошковима изградње, краћим роковима за постављање и јефтинијом услугом за крајње кориснике", истиче Ханес.

Шта се планира код нас?

Не планира се ништа. Чак је и у Тузли, која поготово није неки далеки бијели свијет, изборено да се читав ужи центар града претвори у зону бесплатног бежичног интернета. О предностима које би овакав потез могао имати на развој једног града или државе, најбоље свједоче подаци прије овог поднаслова. Власти РС у надгорњавању са федералним дијелом државне заједнице, обично немају у виду овакве потезе.

Занимљиво би било направити студију колика и каква би се бежична интернет мрежа могла направити, уколико би се уложио само онај новац који је Влада РС дала за филмове Турнеја и Св. Георгије убива аждаху, уз пропали филмски фестивал БЛИФФ. Издвајамо ове примјере, пошто је очито да никакву корист нису донијели РС, већ је штета у међународном угледу и приказивању догађаја из новије и даље прошлости српског народа, крајње нерепрезентативна. Ако би се у ову једначину убациле гигантске цифре које се издвајају за у старту пропале пројекте у привреди, за кампање које нас увјеравају да смо "без дилеме", а поготово разни зајмови ИРБ или предујмови за адвокатске канцеларије које треба да се брину за будућност пепељара од више стотина КМ, јасно се уочава да је израда било какве "студије" у овом правцу на дну листе приоритета.

Примјер магната Нокиа, који се је прије ере мобилне телефоније бавио прерадом коже, показују да нема тог преструктуирања привреде, које не може бити изведено на успјешан и општекористан начин

То не чуди у земљи гдје не постоји могућност да исплативо користите интернет на свим мјестима до којих допире и мрежа мобилне телефоније, што није случај ни у Србији ни у Хрватској. Чека се да прво застарјеле технологије исплате саме себе и поврх тога још намакну астрономски профит, па ће се тек онда прећи на технологије које су нормалне и у сусједству, а не само у "бијелом свијету". То је вјероватно главна тековина, коју смо добили продајом државног удјела у мрежама фиксне и мобилне телефоније. Осим већ поменутих бацања пара које су од те продаје намакнуте.

Многе земље данас богате извозом памети кроз рад својих програмера, који у њој плаћају порез, а прије тога су биле сажаљиве економије. Примјер магната Нокиа, који се је прије ере мобилне телефоније бавио прерадом коже, показују да нема тог преструктуирања привреде, које не може бити изведено на успјешан и општекористан начин. Ми, у свјетској ранг листи, још увијек добро котирамо са нивоом просјечне образованости становништва. Биће да се чека да се и ту срозамо, па да се неко сјети то искористити.