Кад ће Вартоломеј престати да тргује самоприграбљеном титулом Васељенског патријарха?

Без обзира што идеолошка формација "колективног Запада" баштини према вјерским заједницама, посебно хришћанству, такву науку какву смо видјели на отварању Олимпијских игара у Паризу; у случају православних земаља као што је Украјина, Бјелорусија, Црна Гора или Сјеверна Македонија, воде рачуна да те земље постану, осим вазали НАТО, уједно и "црквено самосталне".

И то на начин, на који је то било битно у средњем вијеку. Анахроност "превазиђене религије" их у овом случају не збуњује или не демотивише.

Језик као црква: Што доликује енглеском, не доликује српском

Примјер, баш из нашег региона, најбоље је показати језиком. Док се у Аустралији, Новом Зеланду, Јужној Африци, Сједињеним Америчким Државама, Канади и другим бившим британским колонијама – прича енглески; као и у случају Швајцарске, Аустрије, Линхенштајна – њемачки; у земљама које су користиле стандардни српски језик Вука Стефановића Караџића; дошло је до именовања нових језика, те сада имамо тзв. хрватски, босански и црногорски језик.

Што, наравно, нема везе са лингвистиком, по којој је то један српски језик, него искључиво са шовинистичком политиком завађања народа, зарад њихове лакше контроле и манипулације.

С једне стране западни прваци овим признају да је вјера и традиционална вјерска организација битна за становништво поменутих земаља и уопште Европе. С друге стране исказују чисто лицемјерство, јер је њихов циљ заправо да визуелну представу "Тајне вечере", као изузетног топика за хришћанску вјеру, сведу на трансвеститску журку, коју предводи, према сопствеим ријечима: дебела Јеврејка лезбијског опредјељења. Што су све подаци, које смо сазнали од особе која је у Паризу постављена на мјесто Христа, уз штрумпфолико плаво античко антропоморфно божанство – Дионизија.

Све скупа, нимало спортске физичке конституције тијела.

Вјерна служба Вартломејева Америци

Прво је, у уској вези са антируском политиком коју је Запад, односно земље НАТО, подржавале и финансираале у Украјини, Вартоломеј дао аутокефалност тзв. Украјинској православној цркви.

Вартоломеј је прво, представљајући се као цариградски патријарх 11.10.2018. године, поништио мимо свих канона одлуку коју су 1686. донијели патријарх Дионисије IV и Синод Цариградске патријаршије. Према њој, Кијевска митрополија православне цркве се предаје на старање Руској православној цркви. Затим је прекршио и Лозански мировни уговор из 1923. године.

Већ смо писали о марифетлуцима овог "патријарха", који умногоме све више подсјећа на вјерску карикатуру – Мираша Дедејића из невладине организације Црногорска православна црква. Потоњи се прославио изјавама да би прешао и на католичанство за независну Црну Гору и редован је гост за вријеме исламског вјерског обреда клањања у Поточарима, Општина Сребреница.

На сличан начин је и Вартоломеј, прије свега политички и финансијски мотивисан, некако у канџама НАТО и Америке, о чему смо, такође, већ писали.

Пропали напори у Америци, поновљени у Украјини и С. Македонији

Због горе наведеног дјеловања, слободно се може рећи да је Вартоломеј нека врста вјерског злочинца или барем преступника. Уједно, он је и варалица. Потпуно без основа, у суштини поглавар грчке православне заједнице у Турској, присваја себи титулу "васељенског патријарха" без обзира што није надређен ни једној православној цркви данас у свијету.

Он је покушао узмутити православље и у Сједињеним Америчким Државама, те као што смо раније извјештавали:

Украјинске парохије су у двије најутицајније западне земље одбиле да се повинују и уђу у састав Цариградске Цркве. Како се испоставило, томос из 2019. године даровао је аутокефалију (црквену самосталност) расколницима само унутар територије Украјине. Дијаспоралне парохије морају, сагласно одредбама томоса, прећи под омофор (јурисдикцију) Вартоломеја и у административном погледу покорити се грчком епископу на територији Сјеверне Америке.

Сјеверноамеричке украјинске парохије до издавања томоса биле су део расколничког «Кијевског патријархата» под управом расколника Филарета Денисенка. Одлуку да ове црквене заједнице пређу под јуридикцију Вартоломеја прихватило је само неколико парохија, а све остале велике заједнице и парохије Филаделфије, Флориде, Илиноиса, Охаја категорично су одбиле ову лукаву и подлу игру изрежирану од стране патријарха Вартоломеја.

Наравно, исте, унијатске и прозападне и про-НАТО политичке одлуке, које већину православних црквава треба одијелити и отуђити од Москве; наставио је да ради и у случају цркве коју је основала Комунистичка партија Југославије на челу са Јосипом Брозом титом – тзв. Македонску православну цркву.

У сукоб са Турском Вартоломеј даље иде без подршке Русије

Учествовање Вартоломеја на "мировном самиту о Украјини", а које су земље НАТО и колективног Запада организовале без учешћа Русије, као истинско прављење рачуна без крчмара, прилично је Вартоломеја изоловала и од Турске, која игра неку врсту "несврстане" улоге у руско-украјинском сукобу, послујући са обе стране.

Први озбиљан наговјештај да Москва нема добре односе са Вартоломејем, била је реакција званичне Москве да се статус некада православне цркве Аја Софије у Истамбулу, третира као унурашње питање Турске. Самим тим и одлука тамошњих власти да се опет претвори из музеја у џамију у којој се активно обавља вјерска служба.

Вартоломеј се, наравно, неће престати бавити ни питањем тзв. Црногорске православне цркве, о чему смо такође писали. То питање, посебно у случају тзв. МПЦ, не амнестира од одговорности српског патријарха Порфирија, са више него загонетним понашањем везано за ово потоње питање. Након литија у Црној Гори, против отимања имовине СПЦ до стране тамошње власти Мила Ђукановића, показана је снага тамошњег вјерног народа и да тај посао неће довршавати ускоро. У Украјини, или оном дјелу територије који је остао под влашћу режима Зеленског у Кијеву, врши се потпуни терор над вјерницима који су остали лојални Московском патријархату.

Врше се отимања, пребијања, пљачкања и класична убиства; а не треба заборавити да се сва та безакоња правдају потписом човјека који се представља као "васељенски патријарх". И поред екуменистичких настојања, на рачун католичко-протестантског запада, утврдили смо да баш нема представу о томе да не постоји Васкрс по грегоријанском или јулијанском календару.