Кад би биле, двије књиге за свако вече…

Промоција двије књиге у исто вријеме је лијеп културни залогај за мјесто попут Лакташа. Многе књижевне промоције пате од исте бољке – досадне концепције, те их често походи само узак круг људи. Ипак, није да нису вриједне хвале, а поготово ова о којој је ријеч. У организацији ЈУ Народне библиотеке „Веселин Маслеша“ Лакташи, у сриједу, […]

четвртак, новембар 25, 2010 / 19:45

Промоција двије књиге у исто вријеме је лијеп културни залогај за мјесто попут Лакташа. Многе књижевне промоције пате од исте бољке – досадне концепције, те их често походи само узак круг људи.

Ипак, није да нису вриједне хвале, а поготово ова о којој је ријеч.

У организацији ЈУ Народне библиотеке „Веселин Маслеша“ Лакташи, у сриједу, 24. новембра, одржана је промоција књига „Паганска књижара“, аутора Карла Астрахна и „Последњи дани биоскопа Дело“, аутора Војислава Радојковића. О поменутим дјелима говорили су директор народне библиотеке, Дијана Трубајић и поменути аутори.

У опуштеној атмосфери читаонице и пред групом пажљивих слушалаца и заљубљеника у књижевност, аутори су имали прилику да представе своја дјела а присутни да се упознају са веома необичним романима и њиховим, надасве, занимљивим писцима.

Радња романа „Последњи дани биоскопа Дело“ је смјештена у мали провинцијски град, гдје осам јунака наратора, заљубљеника у филмску умјетност, редовно из вечери у вече, посјећују биоскоп у нади да ће тако побјећи од једноличног живота и пронаћи какав-такав смисао. Ријеч је о једном слојевитом роману који покреће бројна поетска питања и бави се проблемима рецесије умјетничког дјела, као и питањима односа стварности и фикције.

„Паганска књижара“ је роман саставњен од осам прича различитог садржаја а које су повезане истом идејом, основним мотивима и атмосфером. Роман је настао у најбољој традицији српске али и европске фантазије.

По завршетку двосатне промоције, многи су изашли са обjе књигe у руци јер су се, том приликом, могле купити по симболичној цијени од 6 КМ.

Следећа промоција се одржава вечерас у вјећници Банског двора.

Јелица Јеж




Оставите одговор