Исходиште геноцида: 1. март
У питању је црни дан у (х)историји. Тачка без повратка, у пројекту наставка вишевијековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине.
У питању је црни дан у (х)историји. Тачка без повратка, у пројекту наставка вишевијековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине.
Велики догађај, Свјетски форум младих, биће одржан на савезној територији Сиријус, од 1. до 7. марта 2024. године у Сочију. Пројекат ће бити највеће окупљање младих до 35 година у посљедње вријеме.
Александар Станиславович Сирски, главнокомандујући Оружаних снага Украјине (ОСУ), бивши командант Копнене војске Оружаних снага Украјине, генерал-пуковник. Рођен у Русији.
Када Музеј жртава геноцида из Београда позове једну хрватску историчарку из Загреба у Србију и најави као првог говорника на манифестацији којом ће бити обиљежен национални празник Сретење – Дан државности Србије, то заслужује посебну пажњу.
Посебан удар на српске институције након петокотобарских промена десио се на српско правосуђе. Осим домаћих плаћеника који кроз невладин сектор, финансиран од страних амбасада, отворено у српским институцијама заступају стране интересе, налазе се и страни тужиоци, судије, припадници ОЕБС-а у виду "гостујућих стручњака” са сталном адресом у Београду.
Послије пет пресуда, достављен нам је Уговор, али и даље без понајважнијег Прилога 23 – Финансијског модела, који треба да расвијетли исплативост Пројекта.
Подвођење Покоља, злочина Геноцида почињеног над Србима под Холокауст је не само увредљиво, неодговорно и потпуно неприхватљиво него представља и злокобну полугу политике заборава на српско страдање.
У марту 1960, Конрад Аденауер, канцелар Западне Немчке срео се са својим израелским колегом, Давидом Бен Гурионом у Њујорку. Осам година раније Западна Немачка је пристала да плати милионе марака одштете Израелу, али те две земље још нису успоставиле дипломатске односе.
Особа која је јавно слагала да јој је нападач пришао и покушао је ударити у Господској улици у Бањој Луци, у намјери да то прикаже као напад из идеолошких разлога, неким медијима је још увијек, очигледно, релевантан саговорник за читав дијапазон друштвених тема.
Саопштење Епархије рашко-призренске преносимо у цјелости, уједно у невјерици како на ово нема, не само јасне, већ било какве конкретне реакције црквеног и државног врха српског народа.