Српски кишобрани
Прије неколико година, постављање кишобрана поврх Господске улице у Бањој Луци је представљано као космички оригиналан потез и невиђена домишљатост.
Прије неколико година, постављање кишобрана поврх Господске улице у Бањој Луци је представљано као космички оригиналан потез и невиђена домишљатост.
Проинтер, Агапе, Игокеа – све се то пише латиницом, па је чак и Централни спортски клуб Армије (ЦСКА) из Москве, нарисан на плакату с латиничним грбом, уз спонзорство Турског телекома.
Срби немају усвојену оцену српске стогодишње погубне сербокроатистике о српском језику и ћирилици.
Марина Матић из Србије (Поцерски Метковић) са пјесмом "Сава", побједник је наградног конкурса за избор најбоље пјесме посвећене љепотама вода.
Ова фотографија је на толико начина сублимација стања у којем се налази наша културно геноцидисана нација, односно стања и правца дјеловања државних органа Републике Српске.
Нема, нешто посебно савремено у дјелима некога ко се родио прије 150 година, али је велико освјежење да Музеј савремене умјетности РС представља једног српског сликара, још уз овакав наслов изллжбе.
Глас Српске дана 06.08.2021. године објављује текст Ведране Кулага Симић под насловом "Заштита ћирилице неће угрозити латиницу". Текстом се образлаже мишљење проф. др Срете Танасића да конституивност и друга два народа може отежати пут до усвајања закона о језику и писму у Српској. Камо среће да овакав закон никад није донесен.
Шпанска полиција заплијенила је данас 1.900 година стару римску мермерну бисту међу 119 археолошких предмета пронађених током рације спроведене у оквиру истраге ланца трговине људима.
Латиничење је системска културолошка болест азбучних (али и неких других народа). Руси такође за многе ријечи и адресе мрежних страница, користе латиницу, без обзира што од 2010. адресе се могу куцати и ћирилицом.
Из Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила затражили су да Министарство просвјете и културе Српске реагује и санкционише одговорне, односно да смијени вршиоца дужности директора Народног позоришта Републике Српске Дијану Грбић због учешћа Сарајевског ратног театра /САРТР/ на Театар фесту "Петар Кочић" у Бањалуци.