Док је безмало цела српска јавност била заокупљена хистеријом око убацивања једне албанске заставе на "Партизанов" стадион, (што је изазвало бурније реакције јавности од потписивања Бриселског споразума, кудикамо озбиљнијег инструмента изградње Велике Албаније од једног "дрона" на даљинско управљање), на српској јавној сцени је скоро незапажено прошао један кудикамо важнији догађај – премијера филма "Бранио […]
Врло радо и нетржишно на Фронталу дајемо простора умјетности, али домаћа умјетничка паства се својски труди да нам загорча живот. Тако и предметни подухват.
Дио из приказа "Путнички триптихон" Горана Дакића, објављен у бањалучком књижевном часопису "Путеви".
Рекао бих да је утакмица Југославија – Аргентина једна од првих које се сјећам у животу.
Нашао сам књигу у апартману стаклених зидова, који се 33 спрата рефлектују на шиљке чикашких небодера.
Сад кад (коначно-поново) примам плату за оно што пишем, писање муфте ми дође некако… као "најстаријој занатлијки" да код куће ради "оно". Мора ми баш бити до тога. Не до "онога" него до писања.
Филм Трето полувреме је један од најуспјешнијих снимљених у Македонији, а изазвао је и бурне реакције у Бугарској, гдје је оцијењен као антибугарски.
Након што је интересовање у биоскопима за овај филм спласнуло, а емитовање серије се тек очекује, слиједи мали спортско – филмски састав о њему.
Његови први цртежи објављени су на страницама Daily Maila раних 60-тих година, а као политички карикатурист готово пола вијека радио је за лондонски Сандеј Тајмс пројектујући преко својих цртежа своје виђење бројних личности и догађаја.
Осећам велико задовољство што сам доведена у позицију да говорим о карикатурама свога супруга, Мирка Вуковића, јер ово доживљавам као ексклузивни извештај "са лица места". Ја сам непосредни сведок њиховог настајања; времена, места и начина на који су настајале.