Јерменски и азербејџански новинари посјетили Приједор

Јерменски и азербејџански новинари посјетили су Приједор с циљем да се упознају са градом који има тешко насљеђе из 1992. године, а у којем се данас сви проблеми рјешавају заједнички, изјавио је Љубомир Јандријашевић из организације "Интернешенел Алерт".

"По мом мишљењу, Приједор би требало да буде примјер за њих, јер, колико знамо, то је данас град који се у Републици Српској најбрже развија, а у којем у власти учествују представници свих народа равноправно", рекао је Јандријашевић новинарима у Приједору.

Он је навео да делегацију чине по четири новинара из Јерменије и Азербејџана и два новинара из Нагорно Карабаха, дијела Азербејџана под контролом локалних Јермена због којег су Јерменија и Азербејџан ратовали од 1988. до 1994. године, али су формално и даље у рату јер нису потписали примирје него само прекид ватре који се, међутим, не поштује.

"То је јако тешко и болно питање и за једне и за друге. Желимо да се ови новинари упознају са оним шта је код нас било и како је данас јер медији могу урадити много на смањењу тензија међу државама. Тамо и даље годишње гине 80 људи од снајпера. Желимо показати да се проблеми могу рјешавати без насиља", рекао је Јандријашевић.

Потпредсједник Скупштине града Приједора Далибор Грабеж каже да су представници градске управе гостима из Азербејџана и Јерменије покушали објаснити како су овдје превазиђени проблеми из деведесетих година које су обиљежили ратни сукоби.

"Част нам је да је град Приједор изабран као примјер међусобне толераницје, суживота и одрживог повратка и као примјер гдје се у админстративној служби рјешевају питања мирним путем, а не конфликтом", додао је Грабеж.

Новинар из Азербејџана Елишан Рустамов рекао је да је у његовој држави ситуација пуно тежа него у БиХ и да је, за њега лично, најзанимљивије како људи који су били у конфликту данас живе заједно, да ли се плаше новог рата и какав им је однос према властима.

"Стекао сам утисак да људи у БиХ не желе говорити о прошлости нити дирати историју конфликта, да млади вјерују у будућност, да је код старих присутно неповјерење и песимизам, а да је једни и други вјерују у будућност у ЕУ", истакао је Русатмов.

Новинар из Јерменије Јуро Малвилан рекао је да га у БиХ највише занима куда је отишао конфликт и шта се дешава кад заврши рат и кад престане да се пуца, истичући да има велико искуство у комуникацији са колегама из Азербејџана, али да је то изузетак, а не правило.

"Међу нама постоје табу теме. Ми смо јако добри новинари када не пишемо о својим конфликтима. Али када пишемо о својим конфликтима, онда увијек радимо са једним те истим људима који причају једно те исто", додао је Малвилан.

Осим Грабежа, јерменским и азербејџанским новинарима на бројна питања о ситуацији у Приједору некад и сад одговарали су и начелници одјељења за општу управу и за привреду и пољопривреду Јасминка Мурселовић и Зинајда Хошић, те Мирјана Остојић из кабинета градоначелника.

Десетодневна посјета десетеро новинара БиХ реализује организација "Интернешенел Алерт" из Лондона, а финансира ЕУ. Прије Приједора, делегација је посјетила Мостар, Сребреницу, Сарајево и Бањалуку разговарајући са новинарима, политичарима и представницима међународне заједнице и локалних валсти.

"Интернешенел Алерт" је водећи партнер ЕУ за пројекте смањења конфликата на јужном Кавказу.