Јеремићев успјех и могућност учешћа либерала у власти

Послије Јеремићевог избора за мјесто предсједавајућег Генералне скупштине УН са 99 гласова различитих земаља свијета, на српској политичкој сцени дешавају се тектонски поремећаји оличени у могућности учествовања либерала у будућој власти.

Пише: Стефан Драгичевић

Након избора Вука Јеремића на мјесто предсједавајућег генералне скупштине УН и генерално угледа којег бивши министар спољних послова Србије посједује код страних држава, даје упечатљиву слику да Србија може у дипломатији и важним институцијама међународне заједнице да издејствује своје државнике. То наравно укључује све његове напоре да кроз промовисање српских националних интереса у свијету сачува сувереност своје земље и да је прикаже у најбољем свјетлу, што и јесте посао дипломатског представника.

Међутим, највећи проблем у свему томе јесте што је кроз политику „чувања“ и „приче“ око националних интереса исти тај Јеремић слушао Владу Србије која је потпуно девастирала међународно признату државу Србију и њене границе, када је кључни преговарач у дијалогу са Приштином Борислав Стефановић прихватио да у наручје тзв. косовским властима да сва важна права које једно друштво карактеришу као државу.

Од међународног представљања тзв. Косова са фуснотом, катастра, регистарских таблица, признавања универзитетских диплома Приштине, личне карте до админинстративних прелаза. За Стефановића су ово техничка питања па је вјероватно кроз ту обрађену технику климнуо главом на све захтјеве САД, посредника Роберта Купера, да би Едита Тахири сва срећна и узбуђена могла да иде кући код својих претпостављених и да им каже да их је Србија у „Стефановићевом техничком смислу“ већ признала.

Нажалост, Јеремић је и даље настављао по свијету да прича о нелегалном проглашењу независности Косова, мада га је стварност, како реална тако и правна, потпуно демантовала прихватањем разноликих приштинских захтјева.

С друге стране, институције Србије на сјеверу Косова су под знаком питања, јер како ће оне да функционишу када се и од Београда и од Запада карактеришу као паралелне институције? Нешто што је паралелно подразумијева да је извучено из правног система и поретка једне земље, па је овим понављањем бивша Влада покушавала народу да објасни каква је реална слика Косова и Метохије као уставно-правне аутономне покрајине Србије.

Другим ријечима, да каже колики је притисак на Србију због тих институција како би коначно угледала свјетлост дана статусом кандидата за чланство у ЕУ.

А Устав? А институције на Косову које функционишу по законима Србије? Еулекс је већ почео да скида регистарске таблице издате из Србије у митровачком насељу „Бошњачка махала“ па ме заиста не би ништа чудило да ускоро видимо КПС и Еулекс у Лепосавићу како почињу да примјењују Уставе и законе тзв. Косова тако што почну да истјерују запослене у општинским управама на сјеверу КиМ.

То је реалност коју је Јеремић знао, али је и даље на многим страним дестинацијама морао да прича о штетности признавања.

Друга медаља – Либерали у власти

Једна страна медаље у прошлости је Косово у радњама бивше Владе Србије, а другу страну медаље ћемо тек видјети јер нам предстоји састав нове Владе у коме Тадићев ДС тако силно зове ЛДП Чеде Јовановића, да им се прикључи у саставу скупштинске већине. Истог оног Јовановића који не признаје постојање Републике Српске (као дејтонске категорије), који тиме негира и само постојање БиХ, оног Јовановића који каже да је РС геноцидна творевина, оног Јовановића који би Косово давно пустио низ воду по погледима Џорџа Сороша…

Поставља се питање коју и какву то политику Јовановић може да игра и да заговара у Влади Србије? Какву ће Влада да води политику према Србима у дијаспори са Чедом у власти? То је опасна игра, а они који склапају скупштинске већине требају добро да размисле с ким улазе у политичке аранжмане, јер је једно математика и новац, а сасвим друго национални интерес и хтјење да се политика укључи у процес доношења одговорних одлука у интересу народа.

Срби у региону, а нарочито у РС, питају се какву Владу могу очекивати у матици. Да ли ће то бити вођење спољне политике по либералним схватањима које ће се темељити на изјавама првог човјека ЛДП-а? Легитимитет такве власти први ће оспорити народ западно од Дрине (јер су национално најосвјешћенији) па касније и сви остали. Политичари не схватају да ријеч коју јавно кажу има своју тежину и као вибраторни уређај се рефлектује на понашање обичног народа према таквој политици и таквој реторици.

Ирелевантан фактор

ДС је самим чином позива према Јовановићевом ЛДП-у да учествује у власти за мене потпуно ирелевантан фактор за склапање Владе без обзира на број гласова који су освојили на изборима, јер је очигледан интерес пошто-пото формирати власт. Ако их је ЛДП (као опозиција) подржао у неким законима у скупштини док су им Динкићеви региони и Чанкови лигаши били окренули леђа, онда се та врста захвалности мора мјерити неким другим вриједностима, а не тако озбиљном одлуком – склапањем будуће Владе.

Изгледа да ДС уопште није поредао приоритете, што је основа једне политичке партије која претендује да буде власт.

С једне стране има политичку биографију из прошлости која је врло дискутабилна и бременита са политичког и економског становишта, а с друге стране сада жели да оформи већину са одређеним сателитима која неће „превише“ условљавати будућу Владу. Као да заборављају – ЛСВ (иначе коалициони партнер – Избор за бољи живот) која ће урадити све да Војводина ојача своју аутономност до коначне државности, СПО који је потпуно промјенио политичку реторику и који се малтене од ултра деснице сада карактерише као крајње "љевичарска" политичка партија чији се лидер залаже за улазак у НАТО и још томе додајте ЛДП – државна политика има да буде у пуном капацитету у функцији задовољења националних интереса државе Србије.

Тадић неки дан рече да је добио увјеравања Јовановића „да не доводи у питање постојање Републике Српске“. Међутим, ако Тадић мисли да се политика гради из повјерења и увјеравања онда је он заиста у великој заблуди. Не ради се овдје о амбасадорима, о неким свјетским дебатним форумима, већ о политици која је давно истиснула повјерење, искреност и разум. Поготову зато што сва та увјеравања иду у правцу формирања нове Владе Србије у којој ће изгледа бити мјеста и за либерале, војвођанске лигаше, СДА, Мају Гојковић… Оваква власт би била пријетња по заштиту државних и националних интереса Србије и то по свим питањима.

Мањинска Влада

Постоје у јавности разне спекулације о некој врсти мањинске Владе у којој се не спомиње ЛДП, мада свако онај ко дугорочно гледа политичку сцену Србије зна да ће таква Влада добити подршку ЛДП-а у скупштини за неке своје одлуке и законе што аутоматски ову партију дефинише као владајућу структуру.

Колико год то нереално гледали и сагледавали као најлогичнија и најстабилнија Влада би била она коју би формирали СНС-СПС. Идеолошка трвења су давно по страни на политичкој сцени, тако да би ова врста коалиције заправо била једина реална и нужна за будућност Србије. СПС колико год жели да се домогне и врати у свој изворни љевичарски сегмент, у тој структури ће стално бити „десног крила“ из 90-их што дају потпуно отворену могућност сарадње са декларативно умјереном конзервативном партијом каква је СНС. Таква коалиција можда није идеална (као ни једна по мени у Србији) али је за будућност нужна и најреалнија у овом тренутку.

Послије силних комбинација и ко би с ким могао, а ко с ким не би – остаје да видимо има ли у српском политичком тјелу визија за будућност државе и друштва или остаје онај већ устаљени механизам "амбасаде раде свој посао, а математика саставља и обједињује".

ФРОНТАЛ.СРБ