Дани(ј)ел Симић

Је ли вријеме да скидамо ланце?

Настојање да покажеш да нијеси овца, овдје те најчешће доведе у позицију да будеш магарац.

четвртак, мај 12, 2011 / 14:39

У сапатничко-саучесничком јадању на интелектуалну и медијску сцену у Српској, један мој саписник и ја дођемо до ове мисли. Све по питању некаквог унутрашњег проклетства, које те тјера да кажеш шта мислиш, без обзира што усљед тога углавном испадаш магарчина. Што је друго име за родољуба, поштењака и интелектуалца.

Са друге стране, како те људи пресрећу по улици са молбом да се објави ово или оно, намеће се и питање дужности. Ја тек прије неки дан чуо да је Фронтал.РепубликеСрпске међу пет најјачих портала у Српској. Та "истраживања" јавних мнења ја не шљивим ни 12%, али сама чињеница да сам се ја нашао ту, поред оних који су га наручили, нешто ми као говори да може бити и истине. А ако има, онда (што би рек’о Спајдермен) са великом моћи долази и велика одговорност.

Начелно, ја сам за фајт

Како слушаш да људи около причају о референдуму, па те, као неког кога виде на нету и телевизији да мрсимуди са политичарима на ту тему, стално питају шта мислиш, бивам приморан да причам о томе. На то питање никако није лако одговорити. Из простог разлога, што се сваки одговор, на свако животно питање, захтијева од Милорада Додика.
А нема га он.
Немојте да се фолирамо. Ја нијесам роб, а народ из којег сам поникао, слободу цијени више него разум. Тако код мене уопште нема дилеме. Можемо само да њачемо о степену искрености да се он распише и времену када је то учињено. О неопходности устанка против страног завојевача и домаћих издајника, писао сам још онда када ником није ни падало на памет.
Гдје да изостанем са часа сада, када о томе пјевају борбене чак и државни медији?

Плебисцит

Додијало је то више и понављати, али још 2005. године писао сам да је дошло до одлива униформи у Авганистан и Ирак, те да наши главари више немају никога ко би их натјерао на безусловни послух. Умјесто устанка, они су предали пореску и војну самосталност.
И то добровољно!
Срећом, има ствари које нијесмо дали добровољно, па их сад можемо тражити назад. Они који су радо скинули гаће Војсци Републике Српске са позиције власти, данас је народ направио дебелом опозицијом. Они који су били у дебелом ‘ладу, изигравајући опозицију која гласа за исту ту велеиздају заједно са посланицима власти, научили су се послије памети и ударили у трожилну тамбуру са црвено-плаво-бијелим жицама. Онда је, у маниру чисте естраде, у јавно мнење из Црне Горе пристигао нови хит-сингл: Референдум.
Власт данашња, неће рећи да референдум расписују зато што пара више нема. Да је ситуација у држави све гора и да се народу са хљеба, пажња мора заокупити са нешто игара. У таквим условима месијанска улога Додоа би могла да почне губити плебисцитарну подршку народа, што би дочекале радо кадије из ОХР, односно тзв. Суда БиХ.
Данашња опозиција, у потскупу (П)ДП, у Народној скупштини РС су уздржани што се референдума тиче само зато, да би се што више избрендирали као "права опозиција", тј.
они који нијесу у савезу са СНСД чак ни на нивоу Парламентарне скупштине БиХ. Њима никако не одговара да Птица Додо, гугућући националне мантре, окупља око себе подршку због "виших циљева", који би скренули пажњу са лоших, па и катастрофалних потеза актуелне власти.

Посипање пепелом

Дакле, чисто политикантство са свих страна. Зато баш нервира што се, када је интерес цјелокупног народа у питању, људи као ја стално морају правдати и доказивати да су непристрасни. Односно да смо магарци.
Неки никако да схвате да за мене Милорад Додик није Милорад Додик. Није ни Птица Додо, како му је у мојим колумнама умјетничко име, када улазимо у питања која су кључна за Српску. Тада је он предсједник Републике Српске. Он је човјек који је на демократским изборима, прилично недавно, добио огромну подршку народа. И то се, без изузетка, мора поштовати!
Зато ћу подсјетити да сам написао прије неколико година у штампи, да ћу бити први који ће устати на оружје ако неко покуша да дјелује против устава Српске и основних постулата демократије, те покуша да "смијени" Додика. Нико, никада, ни под којим условима, више нема ни права ни снаге да у окове баца наше изабране представнике.
Да, ја сам магарац који ће стати у одбрану Додика, ако било који бјелосвјетски хохштаплер буде мислио да Срби ланце воле да носе као модни детаљ.

Шта оно би "Југославија у малом"?

Писао сам и бесједио о референдуму и борби за што већи степен државности Српске (што је еуфемизам за независност) често, обилно и на разним мјестима. Због тога је стварно мало досадно писати поново све ово, али мора се.
Моје мишљење је да једино мирном дисолуцијом државе каква је БиХ, можемо региону обезбједити трајан мир и економски напредак. Све друго, нова уставно-правна насиља и кршење људских права са идеолошким бајкама на принципима СФРЈ, довешће ове земље и народе назад до распада Југославије и крваве 1992. године.
Можда то неки прижељкују, али ја не.
Зато институцију референдума поздрављам. Прије свега као најелегантнији начин да се спријечи насиље и то позивањем на демократске тековине развијених западних демократија. У случају било какве кризе, референдум је једно три мјесеца празног хода, након којег ће Срби дати одговор који сви знамо унапријед. До тада ће се охладити и најусијаније главе из ратнохушкачких табора.

Тајминг

Сматрам и да је у акције овог типа требало ићи доста раније, што сам и писао у вријеме референдума у Црној Гори, затим дешавања око Косова и Метохије, те Абхазије и Јужне Осетије. Чим смо продали Телеком, требало је ући у клинч са колонијалистима. Имали смо пара да финансирамо државу док некакав облик санкција, који би нам евентуално пробали увести, не би охладио и те усијане главе.
Овако смо изарчили силне пенезе, а ништа направили нијесмо осим дуга према ММФ.
Наравно да не стоји то што власти кажу да "тад нијесмо имали институционални оквир", као ни ово што сад каже опозиција да се овако "криза пребацује из ФБиХ у РС". Што се овог првог тиче, то је било баханалисање у стилу радних састанака Владе РС у Требињу, а ноћења у Будви. Што се овог другог тиче, то је политикантство, пошто је период за гурање прста у око окупаторима најбољи могући, а и свеједно смо увијек у криву када се бунимо против преноса надлежности.
Власт у Тамном вилајету никад није била упитнија, ситуација са Херцег Босном загријанија, а институција Високог представника смјешнија. Значи, људи, нема од странаца ништа. Плус, уз све то, Срби увијек могу да затежу са формирањем власти, што ево експериментално доказује да РС и ФБиХ могу функционисати као двије независне државе. Без икаквих ратних проблема, са искључиво економским самоубиством.
Још у вријеме Црне Горе, а поготово Косова, требало је кренути са причом о независности, а "задовољити се" укидањем Дистрикта Брчко, већ по линији која је нацртана у Дејтону. Умјесто тога, највећа тековина "Чувара Српске", било је уграђивање арбитражне одлуке за Брчко у Устав БиХ гласовима СНСД.
А Брчко је предигра за независност. 

Додик и ја (без Гадафија)

Да се разумијемо, ја никад нијесам крио да се мени фајтерски наступ премијера-па-предсједника веома допада. Значи, додијаше мени безмудићи фолиранти, а довољно сам дуго у јавном животу, да је свако кога занима у стању да утврди како ја немам ораха у џеповима.
Како обичан свијет, осим кад штрајкује глађу, нема прилику баш да прича са предсједником, ја сам га питао управо то око Брчког неки дан, кад је био пријем поводом Дана Европе у Влади РС. Уз већ правдања која су се могла претпоставити, одговорио ми је да је "ОХР преварио власти Српске", и није одржао обећање да ће се супервизија укинути када се статус истог трајно ријеши. То ћу, ето, узети као озбиљан напредак у политичкој анализи и прогнози будућих потеза власти…
Друга ствар коју сам га питао, била је везано за грб и химну, односно мог мишљења да ако смо хтјели већ да обавимо пробну вожњу институције референдума, зар није било згодније да је урадимо питањем које би нам исто тако симболички враћало достојанство, а што ни Кетрин Ештон уз најбољу вољу не би могла оспорити.
Одговор који сам ту добио, био је дубоко незадовољавајући, односно да не можемо држати референдум за свакаква питања, јер ће онда постати неозбиљан. Слажем се да не можемо, али онда нека се двоглави орао и Боже правде врате одлуком скупштине, указом владе или одлуком предсједника. Мени је свеједно, али нема тога што Кетрин може оспорити, што Миле не може одложити.
Заставу и грб сам тада поменуо, јер сам знао да је пар дана након Дана Европе, дан Војске Републике Српске. А како је то данас, ја вам га од срца честитам уз ријечи:
Како диван дан за скидање ланаца.



0 КОМЕНТАРА

  1. Мислим да ти је џабе што пишеш јер ће глупани опет урадити по своме. СНСД ће рећи да их нападаш без разлога, опозиција да се увлачиш Додику, а балије ће те још више мрзити.
    Ништа од правог фајта, док се ти уредниче не бациш у политику или такорећи, да згуснеш сплачине.

  2. Још у вријеме Црне Горе, а поготово Косова требало је кренути са причом о независности, а „задовољити се“ укидањем Дистрикта Брчко, већ по линији која је нацртана у Дејтону. Умјесто тога, највећа тековина „Чувара Српске“, било је уграђивање арбитражне одлуке за Брчко у Устав БиХ гласовима СНСД.

    Сјајно речено. Тада је Додик добио похвале од МЗ јер је контролисао ситуацију и није дозволио испаде. А сад, ко би рекао како ствари стоје

  3. Знао сам да ће да се појави овај један балијаћ. Потурчени, ми на првом мјесту желимо независност да ни на који начин не могу странци спасити Додика кад га ми почнемо судити!

  4. Мени не треба независност, треба ми плата и да мене не боли глава оним редом којим добијам рачуне.
    Да ли горе сједи Миле, Суљо, Јосип заборавићу. И због овога горе написаног нисам ништа мање СРПКИЊА!
    Волим нашу земљу и када напишем нашу, мислим на Босну и Херцеговину, а и због тога нисам ништа мање СРПКИЊА. Када ме краду и поткрадају свеједно је које су вјере, а ми смо своје лопове изабрали.
    Не разумијем до када људи мисле на ово тупити језике (у овом случају прсте), окрените се правим проблемима и тражите од оних горе да почну од малих ствари. Баш из разлога што се тако запалимо око овога наше и њихово (и ми овдје и они тамо) они тако лијеп пуне џепове.
    Будите добри људи, читајте СРПСКЕ ПИСЦЕ, тјерајте дјецу да их читају можда нас она извуку када порасту ми смо већ дебло забраздили…

  5. СТ:
    Далеко од тога да треба причати ,,нека краду,нека краду, барем смо своји/наши“, али када ме ови краду барем имам ту фрустрацију мање јер не мислим ,,да ли би ме крао да сам бошњак/хрват. Исти фазон ко са полицијским малтретирањем, кад би те у БЛ полиција претресла, испитивала на улици без разлога, ни на крај памети ти не би пало да помислиш да је то зато што си србин/српкиња, али да ти се то деси у Сарајеву, еее, прво би ми то пало на памет, па тек онда да су овакви или онакви, да је то малтретирање бла бла… А неће никада доћи на власт онај који неће украсти, НЕ ПОСТОЈИ ТАЈ. Постоји, али нема шансе у политици.
    Али у суштини се слажем са тобом, поготово са задњим пасусом, ово су теме ,,зец из шешира“, као што су у Србији навијачи, ултра националистичке организације, нереди… само да се скрене пажња са проблема свакодневнице.
    Није да и ово референдумско питање није проблем, и није да треба да остане овакво стање, али тупити о томе седмицама неће ни убрзати ни успорити референдум. Ако га буде, ПРВИ излазим и гласам, али док не дође тренутак кад се ја питам, бавим се собом и својим животом ( а сад, колико год причао и писао, и даље се не питам ја већ Додик )

  6. Svako društvo koje želi krupnu promjenu i velik iskorak mora imati dva elementa – jedinstvenost kada je cilj u pitanju i raznolikost u načinima borbe za cilj. Svako mora da radi svoj posao… a mi to ne radimo. Mi smo čitavu ovu priču ostavili Dodou i njegovoj migrenizovanoj glavi.

    Ogromna većina nas ostalih gleda da u toj velikoj igri pronađe i zadobije neki sitni ćar i ličnu korist. Opozicija da se brendira i bolje pozicionira za neke buduće izbore. Intelektualci ne talasaju previše – ko zna šta sutra nosi. Narod i po slavama ćuti i ne pravi referendumsku euforiju. Subkulturni klinci sa sprejom u rukama dobru počnu ali zaseru sa onim logorima.

    Čast izuzecima! Simić je jedan od njih, on radi svoj pos’o.

  7. Друга ствар коју сам га питао, била је везано за грб и химну, односно мог мишљења да ако смо хтјели већ да обавимо пробну вожњу институције референдума, зар није било згодније да је урадимо питањем које би нам исто тако симболички враћало достојанство, а што ни Кетрин Ештон уз најбољу вољу не би могла оспорити.

    Одговор који сам ту добио, био је дубоко незадовољавајући, односно да не можемо држати референдум за свакаква питања, јер ће онда постати неозбиљан. Слажем се да не можемо, али онда нека се двоглави орао и Боже правде врате одлуком скупштине, указом владе или одлуком предсједника. Мени је свеједно, али нема тога што Кетрин може оспорити, што Миле не може одложити.

    Риспект! Испало је како написа, а Додик испаде сиса.

    :D:D:D:D:D:D:D

  8. када се већ стално позива на распад Југославије као неки репер за тренутну ситуацију треба онда и тај распад сагледати што је објективније могуће..
    Лазански: “Ne,gospodo generali JNA.Vi niste izvrsili ono sto vam je Tito ostavio kao glavni zadatak u govoru delegaciji JNA 22.decembra 1979.u Karadjordjevu.Imali ste za taj zadatak sva ovlascenja iz postojeceg Ustava SFRJ iz 1974.
    A mnogi su ocekivali da tako postupite…..
    ….Ne znam da li su svi oni,poput generala Kadijevica,sacuvali svoje nekadasnje uniforme.Ali sam siguran da su slike u uniformama JNA sacuvali i da ih povremeno i gledaju.Jer,bili su tada mnogo mladji i verovatno su mogli nesto i da urade.
    A nisu uradili.”

    http://www.blog.hr/print/id/1623512975/miroslav-lazanskista-generali-nisu-uradiligeneral-veljko-kadijevic17-godina-posle2.html

    а, онда добро сагледати чињенице око тога коме је у интересу да се БиХ одржи, која овлашћења имају и шта су спремни урадити да то и остваре..јер, као што знамо из историје уозорења се увијек на вријеме пошаљу.

  9. такође, добро поредати стварне чињенице догађаја у балканским ратовима нарочито након уласка на Косово и Метохију 1913., шта се и како дешавало и како је Лондонским споразумом након 4 и по вијека Косово враћено у састав Србије, а скупштина Србије то никада није верификовала. Значи, да, и тада је међунаодна заједница и, поред многих спорних питања (о чему се може прочитата у копијама западних новина из тог времена) одобрила припајање Косова Србији – шта се касније дешавало мање више знамо али, свеједно, треба све поредати… и све редом руске реакције кроз историју, упоредити – па ће бити много јасније шта би се могло дешавати…мислим да се са мање романтике а више рационалног и објективног сагледавања стварности може ипак донијети бољи приједлог.

  10. Nije jos vrijeme! Ovaj narod je sludjen tranzicijom robovati svikao.
    Kratak izvod iz razmisljanja Sinise Kovacevica:

    „Само се ми радујемо јарму и подређености, славодобитно се објављује: још један Меркатор, још једна Идеа, још један Меркур… Па где иде новац из Меркатора? У Лапово или у Љубљану!? Намеће се идиотизам који се зове либерални капитализам у коме је све дозвољено, баш све.
    Госпође и господо, може ли понижен човек бити срећан? Чак иако је сит. Да ли је за један усправан живот, достојан човека, довољно да је чанче пуно а то што, да бисте из њега јели, морате да клекнете, није битно. Важно је да се лапће. Све у шеснаест. Важно је само да је чанче пуно.“

Оставите одговор на zlizo Одустани од одговора