Извоз млијека и инспекција ФВО: Кад ће бити – не зна се

Пише Витомир Марковић

За мене је веома интересантно то да су све релевантне особе укључене у процес пријенеколико мјесеци тврдиле да ће се дозвола за извоз јако тешко добити јер се нису извршиле потребне припреме, а да би онда, пред долазак инспектора FVO, почели тврдити како се добијање дозволе може са сигурношћу очекивати.

Таква особа је, рецимо, г-ђа Радмила Чојо, дугогодишњег помоћника министра пољопривреде за сектор ветеринарства. Такође и ветеринараЉубомир Калаба, директор Агенције за ветеринарство БиХ. С њима у друштво може и Владимир Усорац.
Чини ми се да је и др Драго Недић, директор Вет. завода давао изјаве. Ту је и неки предсједник Удружења пољопривредника из Федерације.

Ако би уз наслов овог текста додали њихово име па то све угуглали могли бисмо наћи све те многобројне текстове као потврду претходног. Овај интернет је баш једно чудо.

У сваком случају, иако није добијена дозвола извоза млијека у ЕУ, сви тврде како је постигнут " огроман успјех" те наводе примјер Србије гдје је тек након четврте посјете поменутих инспектора добијена дозвола за извоз млијека.

Информисани смо да ће инспектори обављати преглед од 21. до 31. јануара, а да ће за око 30 дана дати свој извјештај. У једном напису сам прочитао да ће одређен одјељак инспекције дјеловати до 10. фебруара, а да ће коначни извјештај инспектора FVO бити за око 20 дана.

Значи, то је то. За претпоставити је да су инспектори FVO свој извјештај написали и доставили, али наши, горепоменути, не желе да га објаве. Да је тако закључујем на ових дана, на основу одржавања некаквих "регионалних састанака" ветеринарских служби.
За мене је веома интересантно и зачуђујуће да су горепоменути још у вријеме трајања инспекције, када се видјело да неће бити добро и да се дозвола неће добити, почели са детаљно упознавати јавност у вези тога. Сматрам заиста непословним да се још у вријеме трајања инспекције дају било какве информације у вези тога, а и до коначног извјештаја инспектора FVO треба најмање мјесец дана по завршеној инспекцији.
Зашто су "прејудицирали ствари", то јесте почели давати информације?

Ако ништа друго, могло се организовати клађење – хоће ли се или неће добити дозвола извоза млијека. Иако су на крају сви тврдили да ће дозволе бити, ја бих лицитирао на то да се дозвола неће добити. Могао сам зарадити силне новце.

Тврдим да смо доведени у ЗАБЛУДУ да су инспектори FVO дали дозволу извоза за пет фарми (Фармланд, Цимиротић, Ливач, Усорац и Јокић). Прилажем један од многобројних текстова у вези тога (блиц рс).

Да инспектори FVO, који су били у десетодневној посјети у БиХ у јануару нису могли дати дозволу за тих пет фарми ја закључујем на основу текста (вијести) објављеног трећег фебрара на сајту Министарства пољопривреде. (наслов текста:"Добијање зеленог свјетла…"). Из тог текста – извјештаја г-ђе Радмиле Чојо, који је веома контрадикторан – видимо да се десетодневни FVO аудит састојао из четири секције, а четврти дио се односио на: "начин одобравања фарми и објеката који су стављени на Листу кандидованих објеката за извоз у ЕУ".

Значи, инспектори FVO су дошли провјерити да ли су у ранијем периоду издате дозволе за поменуте фарме уредно издате.

А формирање Листе кандидованих објекта за извоз у ЕУ је услиједило након препоруке мисије FVO из фебруара 2012. године (видимо из рубрике текста "Хронологија активности") . Ја сматрам да су неки наши домаћи ветеринарски инспектори, који су се мало едуковали у том правцу, дали дозволе за тих пет фарми. Али, и начин њиховог рада се провјерава. Као што видимо у тексту трећа секција инспекције FVO се односи на: "-службено цертификовање службених ветеринара (инспектора) и то ХТЦ цертификат (ХТЦ се односи на Ц колону Уредбе 605/10) и односи се само на кратко стерилизоване производе."

Негативан ефекат поменуте ЗАБЛУДЕ је тај да је створена слика да су од 88 прегледаних поменутих пет фарми проглашене најбољим у десетодневној FVO инспекцији. А Владимир Усорацн који је предсједник некаквог удружења треба да буде и даље на тој позицији јер је, као што се може закључити, међу најбољима.

Такође се може закључити да није у реду настојање ветеринарског ресора да све производне погоне-мљекаре подвргну једнаким контролама ( и трошковима). Као што се види сертификовање службених ветеринара се односи на кратко стерилизоване производе који се производе за извоз ( а то је, на примјер, тетрапак млијеко). Значи, ти инспектори немају шта да траже у производним погонима који производе за домаће тржиште (меки, полутврди и тврди сиреви, кајмак типа ужички и други аутохтони млијечни производи). Ветеринарски ресор нека се прије свега потруди обезбиједити квалитетно свјеже млијеко за прераду у тим погонима за домаће тржиште. Надам се да ће позиција ветеринарског ресора бити дефинисана законима који тек треба да се усвоје: Закон о храни и Закон о ветеринарству. као и Закон о пољопривреди и руралном развоју. А да ли ће и када бити усвојени – видјећемо.

Стварно сам се питао куда води то раздвајање произвођача млијека – оних који се региструју за извоз и оних који нису за то регистровани. Да можда нису били мислили извозити квалитетно млијеко, а за домаће тржиште остављати афлатоксично и антибиотично млијеко? Као и млијеко са повећаним бројем бактерија и соматских ћелија па нека у домаћим производним погонима гледају шта ће учинити са њим.

Па шта мисле ти фармери који су се регистровали за извоз – колико вриједе они и њихово млијеко – ако би Млијекопродукт максуз због њих морао имати посебне камионе-цистерне за транспорт сировог млијека и процес рада у производном погону њима прилагођавати, да ни у ком случају не дође до мијешања млијека које је предвиђено за извоз са млијеком које то није. Или су мислили пријавом за извоз обезбиједити већу премију од Министарства пољопривреде као што су је до сада имали.
СМАТРАМ ВЕОМА ДЕЛИКАТНИМ за Министарство пољопривреде РС то, што је у ранијем периоду, неутемељено, са различитом премијом, вршило стимулисање једних произвођача на штету других.

Али, као што видимо, у Европској Унији имају сасвим другачији приступ и све ово претходно неће више моћи "пролазити".

Да се нешто "иза брда ваља" видимо по одржавању некаквих "регионалних састанака" ветеринарских служби. Ја, богами, када сам чуо за "регионалне састанке" ветеринарских служби помислио сам да се то састају ветеринари из БиХ, Црне Горе и Србије па разматрају проблематику извоза млијека у Европску Унију. А, оно се у ствари састају ветеринарске службе Републике Српске по неким селима у РС – Фочи, Бијељини и Бањој Луци.

Морам направити малу дигресију, тј. одступање од теме. Откуд сад помињање регија и регионализације? Ако смо научили шта није добро онда је то сигурно било какво регионалисање! Да неће браћа ветеринари бити први који су Републуку Српску подијелили у регије?! Стоп. Дигресија завршена.

Ветеринарске парохије

Осврнуо бих се на најновију изјаву из ветеринарског ресора, а која се односи на то да се ангажованје ветеринара и наплата њихове услуге неће више наплаћивати по грлу, него по стаду. Ма, знао сам ја говорити пољопривредницима да њима ти странци уопште нису непријатељи као што они мисле и како им је већ утувљено у главу. Напротив, ови наши домаћи су им већи непријатељи но што би они могли икад помислити.

Значи, наплата по стаду, а не по грлу, битно мијења ствари. Овдје се осврћем на финансијски аспект.

Ветеринарска комора је донијела цјеновник ветеринарских услуга којег сваки ветеринар мора да се придржава. А како се неће придржавати ако од сваке услуге и издатог рачуна мора толико и толико дозначити ветеринарској комори?

Барем је тако код оних проклетих ВС образаца које за потребе мљекара и других прерађивача ветеринари издају и папрено наплаћују. Од најниже цијене за један ВС образац која је прије 3-4 године износила 7 КМ – 50% је ишло ветеринарској комори.
За примјер узимамо једног фармера који има стадо од 150 крава. Рецимо да је "узимање крви", како то називају пољопривредници, или испитивање да ли је крава здрава, 42 КМ по грлу. Мора се извршити следећи обрачун: 150 x 42 КМ = 6300 КМ. Можемо посматрати и мале произвођаче који држе једну, двије, или три краве.

Примјер: село Горње Шипраге изнад Шипрага. Дође тако један ветеринар и код више пољопривредника. уради исту услугу по истој цијени од, рецимо, 42 КМ по грлу. Али, свакоме од њих наплати услугу ангажовања возила као да је само због њега максуз дошао у те Горње Шипраге.

Гдје је ту правда, гдје је ту људскост, гдје је ту поштење?!

Оно што би логички могло да се закључи јесте да овдје има простора за јачање конкуренције па ће се наћи, рецимо, ветеринар који ће бити задовољан ако на једној фарми од 150 крава узме укупно 3000 КМ за своју услугу. Или за одлазак у неко село само једном наплати ангажовање свога возила, а не двадесет пута. Зашто не би могао из једне општине ветеринар доћи у другу општину и понудити услугу по нижој цијени? Или да дође чак из иностранства?

Али то је тешко изводиво, тј. немогуће, зато што су ветеринари подијелили подручја дјеловања и нико ником не смије да се мијеша у посао. Цијене су такође одређене и нема мијењања.

Да се нешто дешава, показује изјава Владимира Усорца, предсједника Удружења пољопривредника РС, а која је у новини БЛИЦ од 18.02.2014.г. објављена као "блиц хит". Овако та изјава гласи: "Ветеринари су у РС подијелили парохије у које нико ником не сме да се меша". Из контекста чега је та реченица извучена нисам могао открити. Али, Владимир Усорац би сада хтио, како се каже, да поново открива Америку. Као да се за ту чињеницу не зна и то одавно. Усудио се Усорац напасти ветеринаре и то сада на крају. Да ниси мало поранио, друшкане?

Бивши министар пољопривреде Радивоје Братић имао је своје мишљење у вези ветеринарског ресора, а које је објављено у новини ГЛАС од 01.10.2010.г. Нека као доказ послужи неки мој текст објављен у Новом Репортеру. (прилог документ "чланак").

Рећи ћу и овдје да сматрам ВЕОМА ДЕЛИКАТНИМ за Министарство пољопривреде РС што се дозволило стварање монополизма од стране ветеринарског ресора у вршењу њихових услуга.

Као шлаг на торту могла би послужити кратка вијест у новини ГЛАС од о7.03.2014.г. гдје г-ђа Радмила Чојо каже да ће извоз млијека у ЕУ "бити до краја године". Има ту приложена и њена слика, све у колору. Али та вијест може послужити и као шлагворт, то јесте основа за продужавање диксусије. Па да кажемо: "Које године тамо негдје?" Или рецимо – да ли до краја међународне, православне, јеврејске или кинеске године? Дајте, будите мало одређенији! Велики дио нације (или народа, ако хоћете) упро очи да види шта ће произаћи из цјелокупне фртутме, а Ви кажете ноншалантно: "до краја године".

У ствари, може се рећи: "Извоза млијека још нема, а да ли ће га и када ће га бити – не зна се". ( Према оној: " Ђекна још није умрла, а каће – не зна се"). Или: "Дурај магарче док трава порасте". Па да кажемо: "Дурај магарче док крене извоз млијека." Многи ће фармер да цркне док крене извоз млијека.

У емисији СНОП од 9.3.2014. године рекоше како ће у некој од сљедећих емисија говорити о посјети инспекције FVO. Да ли то сматрају безначајним, или смишљено остављају по страни?

На крају ћу рећи да би од Министарства пољопривреде РС било заиста коректно ако би се објавио извјештај инспектора FVO.

Да не слушамо стално једну те исту причу свих ових година.