Из корита Врбаса извучен чамац стар хиљаду година

Драгана и Златко Свобода из Повелића код Српца, пронашли су у кориту Врбаса чамац стар више од хиљаду година. Археолог Милан Ђурђевић изнио је претпоставку о периоду када је ово пловило издубљено у храстовом деблу а његов дио послао на експертизу у Лондон.

Овај археолог прича да је ријеч о веома вриједном предмету, чамцу званим моноксил урађеном од једног комада дрвета. Дуг је нешто мање од пет метара а широк пола метра.

– Овај тип чамца употребљавали су Словени од раног па све до касног средњег вијека. Међутим, по структури и начину на који је урађен, чамац којег су пронашли супружници Свобода приликом рибарења, сигурно је старији од наведеног периода – уверен је археолог Ђурђевић, један од водећих стручњака у овој области у БиХ, заслужан за многа археолошка налазишта.

После сличних чамаца пронађених у Сави и Дрини код Брчког и Бијељине, овај трећи по многим елементима превазилази вриједност до сада откривених и извађених из воде.

– Сада је неопходно истражити ужи и шири реон локалитета гдје је пронађен, одредити карактеристике подручја током историјског периода и комплетирати са налазима из Лондона који нуде прецизност до педесет година – објаснио је археолог Милан Ђурђевић.

Он наводи да су готово сви предмети, укључујући и овај чамац, израђени од храстовине. Објашњава да је дрво, по правилу много старије од чамаца, што потврђују и абоноси који су под водом у Врбасу и по десет хиљада година.

– У врбаском и савском кориту налазимо много храстова за које је доказано да су оборени у леденом добу, послије их је прекрила земља. Пронађени су дубоко у води, за вријеме великих суша као сада зато што их је вода открила у дубини својих корита, – рекао је Ђурђевић.

Овај стручњак се залаже за што хитнију конзервацију чамца из Повелича којег су Драгана и Златко Свобода пронашли на Петковића ади, приликом рибарења у Врбасу.

– У дну ријеке, мало по страни, чији водостај је вреома низак, видио сам дио дрвета или даске. Знатижеља ме подстакла да провиерим о чему је ријеч. Копао сам све више,а на дубини шест метара сам схватио да је ријеч о старом чамцу. Сатима је то трајало али супруга и ја се нисмо предавали. После нам је комшија помогао да чамац трактором превеземо кући и потопимо у воду – прича Златко Свобода.

Археолог Милан Ђурђевић се залаже да чамац трајно буде смјештен у музеј увјерен да „експонат ове вриједности не посједује нико у Српској“. Међутим, Свободе нису оптерећене музејском вриједношћу него стари чамац нуде на продају а ко плати више, кажу, имаће га у својој колекцији.