Историја се понавља: Још један приједлог за размишљање

Кад су Матица Хрватска и још 17 републичких институција, 16.03.1967. објавили Декларација о називу и положају хрватског језика, из Београда је упућен индивидуални акт 42 српска писца који се звао: Предлог за размишљање.

петак, јануар 26, 2018 / 20:49

Данас су ресорни министри Српске и Србије потписали документ који се тиче језика. Тако да је то озбиљна ствар. Или барем само звучи озбиљно. О чему се заправо ради, моћи ћете од наредног поднаслова и сами прочитати.

Биће вам јасно да се ради о некаквој романтичној посланици, прикладнијој вјерским вођама или дјевојкама управо крунисаним на избору за мис, која не идентификује јасно никакве проблеме, не предлаже никаква рјешења, а најпослије никог ништа ни не обавезује.

Као што смо у уводу и навели, када су у освит Маспока хрватски новоусташки националисти у самоуправно-комунистичком руху почели отворено и јавно, уз помоћ установа СР Хрватске рушити давно нарушени Новосадски договор из 1950. године, из Србије је тада упућен такође један Приједлог за размишљање. Од 42 српска писца који су се усудили да документ потпишу, већина је под притиском полиције и режима уопште тај потпис јавно повукла.

Социјалистичка Република Хрватска је наставила у језичкој и културној политици припрема терен за Фрању Туђмана и његов повратак куне као валуте и усташке шаховнице за заставе, без Срба на руководећим мјестима у држави, а касније без Срба у држави уопште. Тако се почиње и то би министри требали знати.

Данас је ситуација још неколико пута гора, а из Загреба и Сарајева, стижу све теже увреде и школски програми који би 1969. и самим писцима Декларације изгледали као хорор филм. Или барем знанственофантастични. Но, тачно као и тада у Београду, данас је стање и на српској страни аналогно још горе.

Судећи по форми и садржају ововијековног "Приједлога", он неће изазвати никакву буру, још мање полицијску акцију, а најмање ће помоћи српском језику, који је у стању који се најбоље види у недавно установљеним кључним ријечима на Фронтал.СРБ #Латиничење и #Пресловљено.

Будући да се у даљем тексту најављује и Декларација о опстанку српског народа, можемо само пробати да преживимо док се иста не састави. Провођење је већ ствар која ће, онако како сад ствари стоје, ићи доста теже од писања.

Они предлажу, стварност чита новине

У сусрет националном празнику просвјете и културе, које оличава Свети Сава, као и најављеној Декларацији о опстанку српског народа, мисли су нам усмјерене и на језик којим говоримо и пишемо, што је и била једна од кључних брига нашег првог просвјетитеља и писца, упућујемо јавности

ПРИЈЕДЛОГ ЗА РАЗМИШЉАЊЕ, О ЈЕЗИКУ И НАМА

Језик нас оличава и као појединце и као народе. То су знали и наши далеки претходници који су очували и развили српски језички капитал, у раздобљима када нису могли да граде задужбине и тврде градове, када је граница опстанка била у језику и предању у језику похрањеном. Језик је исказница не само права и слободе и заједничких својстава једне културе, него и слика прилика у којима живимо. Шта нам данашњи језик говори о нама?

У јавном простору вриједност ријечи се умногоме губи, љепота још и више. У површној брзини наших савремених живота, ријечи се расипају, често не служе ничему, само су дио опште, увећане буке. Тако је на улици, у масовним медијима у којима основни смисао људске комуникације постаје главни губитник. Све бране попуштају, ријечи куљају, ниске и псовачке, ријечи затроване и безобзирне. А наслиједили смо, ипак, достојнији језик.

Има још ствари важних, али језик је тема темељна, многе друге теме од језика зависе. Питање очувања ћирилице, по којој нас препознају, неизоставни је дио ове темељне теме.

Било је упечатљиво видјети, широм Србије и Републике Српске, како се дочекују програми акције "Његујмо српски језик". Мимо свих великих ријечи, видјело се колико се и стари и млади напросто радују своме језику, осјећајући да питање језика није само језичко питање, него питање одржања и развитка. С језиком смо неко и нешто, без језика нисмо ништа. Ни појединачно, ни збирно.

У раздобљу брзих и баналних екранских обавјештења, још боље поимамо вриједност онога што је просијана умјетност ријечи. Зато се добра књига указује као спасоносна барка у глобалној стихији што нагриза и односи све баштињено и вриједно из наших живота. Вратити се књизи и читању, као налогу опстанка, у себи и међу другима.

Као и раније, сјеме опстанка је у свјетској и домаћој књижевној баштини, у зачетном Савином слову, Доситејевој умној отворености и српском (Вуковом) народном пјесништву, у Андрићевој мудрој мјери и књижевном безмјерју Црњанског, у Попиним лирским загонеткама, у опомињућим призорима Новице Тадића. Лик овог народа и даље најпотпуније приказују наши велики писци, и Његош и Јаков Игњатовић, и Лаза Костић и Симо Матавуљ, Јован Дучић и Бора Станковић, Петар Кочић и Исидора Секулић, Григорије Божовић, као и Меша Селимовић или Добрица Ћосић. И не само они.

Дакле, размишљајмо о језику и о нама и дјелујмо у корист језика и нас самих. Колико ко може, зна и осјећа.

О Савиндану 2018. године,

Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Републике Србије

Др Дане Малешевић, министар просвјете и културе Републике Српске

Академик Предраг Пипер, секретар одељења за језик и књижевност САНУ

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске

Проф. др Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета Универзитета у Београду

Проф. др Душан Иванић, председник УО Задужбине "Доситеј Обрадовић"

Проф. др Бошко Сувајџић, председник УО Вукове задужбине

Проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика

Проф. др Јелица Стојановић, председник Друштва чланова Матице српске у Црној Гори

Малешевићево образложење зашто његов потпис

Министар просвјете и културе Републике Српске др Дане Малешевић потписник је документа под називом "Приједлог за размишљање, о језику и нама" чији је циљ да најширој јавности укаже на важност свијести о потреби очувања српског језика и писма.

Став Министарства просвјете и културе Републике Српске је да питaњe jeзикa умногоме значи развитак и опстанак народа те да заштита српског језика и ћирилице треба да буде главни циљ и задатак језичке политике Републике Српске, уз потпуно уважавање језика и писма осталих народа.

Научна и стручна јавност Републике Српске и Србије све чешће упозорава да се на ширем простору, гдје данас живи српско становништво, ћирилично писмо све више потискује из јавне, али и службене употребе. Тиме је директно угрожен статус и употреба српског језика и писма. Стога српски језик и писмо морају уживати посебну бригу и заштиту републичких, научно-стручних и образовних институција.

Министарство просвјете и културе Републике Српске ће укључити релевантне институције, истакнуте лингвисте и интелектуалце са наших простора и иницирати научне и стручне скупове како бисмо понудили најбоља рјешења и начин којим ће се ћирилица додатно оснажити и заштитити.

У прилогу саопштења је текст документа "Приједлог за размишљање, о језику и нама" који заједно потписују министар просвјете и културе Републике Српске др Дане Малешевић, министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић те угледни стручњаци у овој области с циљем очувања српског језика и писма, а у сусрет националном празнику просвјете и културе посвећеном Светом Сави и најављеној Декларацији о опстанку српског народа.

Повезано:

Латино и Методије



Оставите одговор