Исланд савјетује Кипар: Будите стрпљиви и избјегните изолацију

Искуство Исланда у суочавању са великом финансијском кризом показује да Кипар у ситуацији у којој се налази треба да учини двије ствари да би обновио економију: да буде стрпљив и избјегне међународну изолацију.

Проблеми у којима је прије неколико година био Исланд слични су садашњим на Кипру, пошто је ова мала земља у банкама имала нагомилану имовину у вриједности од 923 одсто друштвеног производа.

Када су три највеће исландске банке пропале 2008. године због колапса америчке банке "Леман брадерс", власти у Рејкјавику одлучиле су да их не спасавају и не троше новац на њих, па су штедише и инвеститори претрпјели максималну штету, наводи се у анализи агенције АФП.

Три велике исландске банке, "Глитнир", "Ландсбанки" и "Кауптинг" банкротирале су само три седмице послије пропасти "Леман брадерса", јер више нису могле да позајмљују новац за финансирање своје велике међународне експанзије.

Влада је од парламента добила одобрење да преузме банке, а потом је објавила да их неће спасавати. Кредитори, акционари и страни депозитори поднијели су највећи могући ударац. Тако су банке са максималним кредитним рејтингом ААА за неколико седмица потпуно пропале.

Исланду је те 2008. године помогао само Међународни монетарни фонд, а касније су услиједили и зајмови од нордијских сусједа. Аналитичари напомињу да Кипар није изолован као што је то био Исланд и да му је то предност у кризи.

Власти у Рејкјавику у почетку су се надале да ће добити помоћ од Русије, али је Москва на крају одлучила да се не мијеша.

Четири и по године касније, финансијска криза оставила је дубоке трагове на исландској економији и финансијском сектору. Земља од 320.000 становника прошла је кроз дуг период реструктурисања дугова предузећа и домаћинстава.

Према наводима ММФ-а, банке су и даље веома зависне од депозита који су "заробљени" на Исланду. Мјере контроле кретања капитала из 2008. године и даље су на снази и процјењује се да ће важити најмање до 2015. године, да би се избјегло масовно повлачење новца из банака.

Штедише у том периоду неће остварити скоро никакву зараду на каматама, тржиште некретнина је у депресији, обим послова на берзи је минималан, а комплексни финансијски производи на којима се Исланд обогатио више не постоје.

Удио страних инвестиција у друштвеном производу у 2012. години био је само 14 одсто, односно упола мањи него 2007. године. Економија је почела да биљежи раст у 2010. и 2011. години, али је напредовање у 2012. години успорено на само 1,6 одсто.

Ипак, стопа незапослености опада, а у фебруару је била мања од пет одсто. Земља се све више ослања на риболов и туризам, а број страних посјетилаца прошле године порастао је за 19 одсто у односу на 2011. годину.

"Лекција за Кипар је да треба да предузмете брзе и драстичне мјере у банкарској индустрији, али морате да останете у систему еврозоне. Ако на било који начин будете искључени из ње, опоравак ће трајати много дуже", изјавио је професор финансија Асгеир Јонсон са Универзитета Исланда.