Интервју са два највиђенија бота Требиња

Били су мирни скоро двије године, међутим, изгледа да је прошло то вријеме и полако се припремају за предстојеће изборе, извиру и освајају простор на друштвеним мрежама.

четвртак, мај 10, 2018 / 08:17

Наравно, ријеч је о страначким ботовима који својим коментарима покушавају да утичу на јавно мњење и заварају људе који нису свјесни ове појаве.

Да би се мало боље упознали са ботовима контактирали смо двојицу најактивнијих који ових дана коментаришу скоро све текстове на локалним порталима.

Наши саговорници су „Мирко Видаковић“ и „Миладин Вујовић“ и они ће нас мало боље упознати са начином функционисања и разлогом због којих се баве овим послом.

Леутар: Када сте се почели бавити овим послом и зашто?

Мирко Видаковић“: Ја сам стари бот, овим послом се бавим већ четири године, прошао сам два изборна циклуса, ово ће ми бити трећи. Био сам и мушко и женско, био сам и стар и млад, некада писмен, некада не. Све сам у стању да обрадим и одрадим, одлично се сналазим у свим ситуацијама. Запослили су ме прије двије године и ја заиста осјећам да морам ово да радим, уживам. Мислим да ћу до пензије бити бот.

Миладин Вујовић“: Ја сам, за разлику од „Мирка“, нови у овом послу. Дали су ми да пробам, баш ми је „Мирко“ и направио овај профил и полако ме уводи у посао. Увијек коментаришемо исте вијести, он ме надгледа. Полако се уигравам.

Леутар: Ко су ваши послодавци? Како се почиње са овим послом? Гдје сте га научили, како вас бирају? Шта вам нуде за мотивацију? Мало нас упознајте!

Мирко Видаковић“: Па, кренимо редом; није тешко претпоставити ко су нам послодавци, прочитајте само један наш коментар и све ће вам бити јасно. Почиње се добровољно, тј. прво радимо уличне послове и онда за награду прелазимо у „канцеларије“. На почетку су канцеларије у нашим кућама, добијамо пиће и храну, плаћен интернет и мале дневнице за излазак и цигаре ко пуши. Касније се напредује. Колико сам ја само имао коментара док нисам прешао у праву канцеларију. Сада добијам плату умјесто сендвича, много је боље, храним се по ресторанима, исплатило се.

Миладин Вујовић“: Мене су мотивисали тако што су ми обећали посао у октобру ако побиједимо. Па, боље и то него да радим на грађевини. Боље у хладовини љето провести, него негдје радити. Ионако сам стално на фејсбуку, сада не морам на мој профил ни улазити. Додао сам неке женске међу пријатеље, парим очи и пишем шта ми „Мирко“ нареди.

Леутар: Када сте направили профиле? Како бирате имена и слике за ваше профилне?

Мирко Видаковић“: Ја сам направио профил и мени и „Миладину“ исти дан 17. априла ове године. Мени сам отворио профил у 13.47, а овом другом у 14.08 истог дана. Иде то брзо када се уиграш. Имам још један профил који сам отворио 21. априла, али вам нећу рећи који је то.

Леутар: Мислите на профил „Станка Кокотовића“ који је коментарисао код нас јуче један текст? Код „Станка“ си ставио профилну слику од порно звијезде Мануела Ферраре?

Мирко Видаковић“: Е, јебаига, јесте. И то је мој профил. У слободно вријеме на послу, када не коментаришем, гледам порно филмове, па ми било занимљиво да његову слику објавим. Добро, провалили сте и тај профил, али није нам ни циљ да се од вас кријемо. Има наивних људи, они су нам циљна група.

Миладин Вујовић“: Ја бих да вам одговорим на питања како бирамо слике и имена. Мој профил је направљен од имена мог рођака и презимена мог комшије. Гледао сам неку комбинацију имена и презимена да га немам у околини. Слику сам нашао на интернету, код мене је профилна слика од оца Дарија Срне. Нашао сам слику на сајту 24сата.хр гдје је он давао неки интервју, и „откинуо“ сам жену, оставио само оца од Дарија и пса којег они имају.

Леутар: Колико вас има? Шта желите да постигнете?

„Мирко Видаковић“: Прошле изборе нас је било преко двадесет умјешаних у овај посао, добро смо оранизовани и врло смо важан инструмент у кампањама, ми треба да промовишемо, или да уништимо или исмијемо одређену особу. Морамо оставити утисак да је у питању мишљење обичног грађанина.

Леутар: Колико је то морално? Да ли вјерујете у ово што пишете?

Мирко Видаковић“: Искрено, више ме није брига за морал. Мени је ово слобода, пишем шта хоћу и гдје хоћу на нашим порталима. Мало ме нервира што смо добили директиву да на својим правим профилима морамо да дијелимо објаве. То ме нервира, а на овом лажном радим са уживањем.

Миладин Вујовић“: То је аморална појава, скроз супротно од морала. Само немојте ово написати у интервју. Мени је обећано, и за то што пишем на друштвеним мрежама добићу посао. Ништа ме друго не интересује. Ни ја не вјерујем у ово што пишем, али баш ме брига. Писали су и други, и ено их сви редом запослени.

Леутар: Вјерују ли вам људи, ложе ли се на ваша коментарисања?

Мирко Видаковић“: Па , искрено, нормална особа одмах провали да смо ми измишљени. Некада ме срамота шта напишем, али има и оних који нам повјерују. Ти ми људи нису јасни. Али ко их … када су глупи, ја знам зашто ово радим, а они што се примају и треба да их шишамо као овце.

Леутар: Шта мислите шта ће бити послије овог интервјуа?

Милан“ и „Мирко“: Ништа, промијенићемо имена, постаћемо неке жене или скроз други ликови са другим сликама. Ништа посебно, изгубићемо пет минута да промјенимо профиле и наставити да коментаришемо. Нестаће Милана и Мирка, појавиће се неко други. Увијек има људи који нам вјерују.

Леутар: Јесте ли ви, у ствари, једна особа?

😉

Леутар: Да ли ћете се љутити ако и убудуће будемо проваљивали и објављивали имена страначких ботова на Леутару?

Милан“: Не можете их ви провалити нити објавити колико их ми можемо направити.

 

(Ово је текст сатиричног садржаја. Написан је без намјере да некога увриједи или омаловажи. Његова сврха је указивање на негативне трендове у друштву и искрен и необавезујући покушај утицаја на њихово исправљање)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *