Инстант-оријентални, донирани плачипизам

Овдје стварно више није питање да ли се огласити, већ ко ово може више трпити?

четвртак, јул 12, 2018 / 13:51

Је ли једини разлог зашто се јавност не штити од овог вида менталне агресије то, што сјећање на српска страдања не спонзоришу странци? Можда Србима уопште није стало? Брига их за своје људе које побију припадници туђих оружаних формација?

То је врло вјероватно, ако погледамо српске медије (посебно у Српској) како се односе према случају Данета Лукајића. Њега су киднаповали припадници полиције друге државе, за злочин који је, наводно, починио на територији наше државе. Чак и они што негирају Републику Српску, морају рећи да је Дане држављанин суверене и међународно признате државе.

Која је толико озбиљна, да јој хапсе људе како којег странца воља…

Предсједавајући Бакир Изетбеговић није се оглашавао Колинди поводом Данета, али није био ни за неку масовку у стилу Александар Вучић. Поточарски церемонијал предизборно окадрирао, па је скокнуо до Брисела, да види шта је са НАТО и хоће ли опет бомбардовати Републику Српску.

Како постићи да је мање од 2.000 посмртних остатака, заправо 8.372 стријељаних?

Сваке године медији из Неовисне Републике Хрватске и Ефбиха, али и они медији који имају формално сједиште на територији Српске или Србије, а финансирају се из фондова земаља НАТО и других непријатеља Републике Српске, засипају нас ратнохушкачким реваншизмом и ширењем мржње. То се огледа, прије свега, у изношењу лажи, како би се ка овом циљу и даље подјаривали припадници свог народа.

Њихови „аналитички“ портали, који се баве извјештавањем РТРС и других медија из Српске, данас ће бити нијеми на поновљену лаж о томе да је неко у седам дана у Сребреници убио 8.000 људи.

Данас сви знамо да је то очита лаж! Њу је још давно, анализирајући 8.000 форензичких „случајева“ које су као документе потурали у квазисудској естрадној институцији по имену Трибунал за ратне злочине на простору бивше Југославије у Хагу, већ одавно потпуно разоткрио и декласирао Љубиша Симић.

Зна се да број ексхумираних мушкараца, из масовних гробница везаних за догађања након 13.11.1995. године, није био ни близу 2.000. Да се за велики број њих не може утврдити да ли су страдали у борбама, или су стријељани.

Зашто се онда сваке године лаже о 8.000 људи?

Саопштење РАК-ране нашег друштва

Зашто, аман и узаман, ико може бранити одраслим, пунољетним, здраворазумским појединцима, писменим и у посједу личне карте, да кажу да ликвидација испод 2.000 ратних заробљеника, ко год је наредио и зашто, може представљати геноцид?

То није никакав геноцид. Нико није убијао бебе и бабе.

Институција чувена по дисциплиновању медија који би објавили било шта што би заступало српске националне интересе (ако у овом тренутку и овим поводом тако нешто уопште постоји), огласила се да се поводом „Дана жалости“ пази шта се прича. Што није учинила када се дешавао догађај у Братунцу. Он им је мање битан.

Ова институција већ деценијама дисциплинује извјештавање о протеклом рату по националној основи. Не морамо по доказе ићи у давна времена првог Додиковог мандата, кад је био перјаница НАТО, САД и ЕУ. Нити касније, када су Чавић и Иванић, уз Додикову подршку у парламенту, укидали Војску Републике Српске. Знате то вријеме када су високи представници, потмомогнути војном снагом окупационих трупа НАТО, смјењивали легално изабраног предсједника Николе Поплашена? И то на изборима које су надзирале њихове институције!

У сред Европе.

Демократски геноцид незапамћен од другог свјетског рата?

Ма, какав.

Никог није брига за злочинима које чине окупатори. Свака земља којој странци сједе у уставном суду и надгласавају једне домороце, за рачун других или трећих, окупирана је земља. И може да јој хапси и отима грађане коме год се прохтије.

Поготово ако су Срби.

Криптозаштитни позиви на нови рат

Но, ово саопштење РАК, не треба схватити олако. Обзиром на пропали покушај судског напада на Елта ТВ, која је само пренијела изјаву неког ко је сматрао (тачан податак) да се у Сребреници није десио геноцид, те мајчинско прављење нових спискова непоћудне Србадије, они се уопште не смирују. Мисле да наставе инкриминисати свакога ко би сугерисао да лажу, и да нико 11. и 12. јула 1995. године није убио преко 8.000 људи.

То је лаж и то нам свима, као народу и држави, товаре уз етикету „најорганизованији злочин у рату“.

Der Großmufti von Jerusalem bei den bosnischen Freiwilligen der Waffen-SS. Der Großmufti schreitet die Front mit erhobenenm Arm ab.
SS-PK-Kriegsber. Mielke

Изношење лажи о историјским догађајима, те тровање њима млађих нараштаја и старијих генерација широм наметнуте Дејтонске БиХ, злочин је против будућности и нови позив на рат. Очекујемо да РАК уважи чињенице и да штипне кљештима све оне који користе нетачне и алузивне бројке о 8.000 људи!

Позив на рат је само то. Не треба СТВАРНИ ПОЗИВ НА РАТ од стране Насера Орића. Позив на рат је и наставак непоштовања и агресивне националне политике, истрајавање само на једном народу, на његовим жртвама, на његовим неоствареним политичким циљевима. Поготово кад се ти медији плаћају из заједничке касе. Или бар за њих важе исти закони.

35 ковчега сахрањује 30.000 људи

Према извјештајима сарајстанских медија, данас у Сребреници 35 табута укопава 30.000 људи. Без икаквог инцидента и провокације. У сред Републике Српске. Уз огромну помпу и пратњу сваког, па и најбаналнијег догађаја који је везан за Поточаре ове године. Кретања маратонаца, ходочасника, неке акције, предавања, поздрављања уз пут, довоза, преноса, бацања цвијећа.

Свега онога што нема када је у питању комеморација у Братунцу!

Када тристотињак људи оде на Јадовно да обиљежи страдање 40.000 људи 1941. године, те означи двије масовне гробнице простим дрвеним крстовима, хрватска полиција на граници малтретира задржавањем, да би онда и ухапсила држављанина БиХ, без икакве правне основе осим своје силе, псују мајку и пријете остатку ходочасника. Група младића са хрватским заставицама маше и провоцира, а полиција на граници опет малтретира људе непотребно дугом пасошком контролом…

Да је ово урађено било коме од људих који су данас били у Републици Српској, српски би медији били први који би објавили ту информацију. Дигла би се харанга и огласиле би се амбасаде. Знамо већ и којих земаља. Истих оних које су шутиле кад је Дане Лукајић у питању.

Патетика тешка, Србима пресмијешна

Чисто трговање костима. Брендирање и лупање бар-кодова. Техника набијања кривице причама „Не знаш ти мајко, како је тешко родити дијете“, те сваке године тражење неке естрадне причице. Тек да људима не додију тоне старих и нових документараца, које понављају лаж од 8.000 људи.

Овај пут је то млади брачни пар Дудић, од којих је жена Ремза била у поодмаклом стању трудноће…

Опет се беба, наводи као жртва геноцида. И нека бака као најстарија.

Драма.

Кад више ни сами не могу себе поднијети у својој једностраности, онда зову неке невладинићке Монетарне Шовинисте, који то што су му се родитељи некад прије његовог рођења изјаснили као Срби, или бар један од њих чије презиме носе на то подсјећа, наплаћују појављујући се на ефбиховским пропагандним машинама. Предлажући још ригидније мјере од њихових газда, против сваког ко каже да стрељање ратних заробљеника није никакав геноцид.

Јесте ли примјетили како ефбиховски медији ни за јасне геноцидне ствари као што су Јадовно и Јасеновац никад не употријебе појам геноцид? Ако ишта кажу, кажу „мјеста усташких злочина“. Без геноцида. Геноцид је само њихов. Јуче га читав дан фурају.

Лекција из основне: Једне седмице латиницом, једне (или ниједне) ћирилицом

Установу званичног имена БХРТ, Фронтал.СРБ већ годинама зове ФТВ2. Али, чини да једино ту нешто промијенило кад је Поточарски игроказ у питању.

Откако БХТ постоји, први пут ове године збио се пренос из Братунца! Не овако фенси и нипошто цјелодневан, па је уз приче да је (разумљиво) репортерима сугерисано да не носе миљеиће Мајки Сребренице, јер су сервис свих грађана, може рећи да су Поточари преко ФТВ2, овај пут пали на ћирилични дан.

Но, остатак наратива на „заједничкој“ БХТ је био већ виђен. Како стварног дијалога, са саговорницима који цивилизовано заиста заступају гледишта српског народа нема, прешло се на фиктивне. Односно измишљене. Са информативног, прелази се на играни програм.

У њему јуче ефбиховска глумица показује фотографију добровољаца пред аутобусом и изговара реченицу:

„Ово је Београд 1993. године. Толико о томе да Србија није учествовала у рату. Много Срба још није опростило Слободану Милошевићу, не зато што је водио ратове, већ што је изгубио ратове…“.

Умјесто стварног – измишљени дијалог са Србима на БХТ

„Лично мислим да је свима јасно шта се десило у Сребреници. Слободан Милошевић је био страни плаћеник. Био је сарадник ЦИА. Чак и Американци кажу да је Јовица Станишић био плаћеник ЦИА.“

„Није вам довољно, још би да оцрњујете Србе? Шта још треба да се каже о Србима, а да није речено?“.

Али на крају слиједи: Крива сам. Можда је чудно што то сад кажем…

И то је суштина.

Неко у фиктивном дијалогу треба признати кривицу у име цијелог српског народа. Онда му то емитовати, емитовати и емитовати. Нема везе што је то машта, неко ко се представља као Србин треба рећи:

„Оно што ја знам је да је српска војска у Сребреници убила осам хиљада муслимана. То није спорно“.

Е, па спорно је!

Ова се „Српкиња“ изјадава говорећи опет лаж о Меморандуму САНУ, као некаквом документу који је повео на рат, као што га је „говор на Газиместану 1989. најавио“. И то каже „ако нисте читали“, а очигледно да нико, а поготово сценариста овог одвратног напада на српски народ за паре српског народа из Републике Српске, није читао меморандум. Ко је читао, видио је позиве на братство и јединство, на које се оглушују Словенија и Хрватска.

Непосредно прије тога је емитован криминално лоше анимиран филмић који потписују Фама методолоџи и Галерија11071995.ба. Све је то, по свједочењу одјавне шпице, финансирала Амбасада Велике Британије. Па ви реците Додику да претјерује у спиновању овог мотива…

Набијмо на колац непоћудне!

Већ данас, само дан касније након што су медији из тамног вилајета прохистерисали да је Марко Радоја, уредник ИП БХТ затражио од новинара да буду представници свих грађана и скину симбол који их сврстава само на једну страну, имамо дириговани захтјев за његовом смјеном, од стране Самосталног синдиката радника БХРТ, који преноси портал исте ове куће!

Тако је Радоја постао јунак дводеценије у овој наметнутој медијској институцији, али и при понашању српских кадрова у тзв. „заједничким органима“ у цјелини. Једини уреднички кадар који је учинио било шта здраворазумски коректно, мијешајући се у свој посао, треба бити набијен на телекомуникациони, ненамашћен колац! Бити објешен на Башчаршији за примјер свим послушним и у свој посао немјешајућим кадровима.

Слична судбина је нешто раније задесила и хрватском линијом кадрираног, Твртка Миловића, којег је такође исти „самостални“ синдикат прогласио непожељним. Но, Радоја ће бити прави тест предизборне памети Савеза за промјене, у смислу да је његово именовање најквалитетнији потез који су икада начинили у медијима. Поготово гледајући резултат и могућност почетка стварне промјене. Крајње је вријеме да Српска за своје паре на том сервису, добије простор да се чује и њен глас.

Макар сваке друге седмице.

Радојина смјена прије избора би била и изборно самоубиство овог политичког блока.

У сусрет новим лагаријама

Инстант-оријентални, донирани плачипизам, као стилска и надполитичка формација, пустио је коријене до канцерогених мјера. Хистеришући на сваку реципроцитетну нормалност, маниром размаженог дјетета којем у продавници мајка неће да купи жељену играчку. То, уз редовне, недвосмислене ратнохушкачке изјаве муслиманских ратних вођа и нове генерације политичара; заиста представља опасност од новог рата.

Умјесто покушаја стварног помирења, дијалога са супротном страном помоћу конкретних података и утврђивања заједничких полазних основа, истрајаваће се на наставку насиља над српским народом и његовом државом, унутар нефункционалног Франкештајновог чудовишта званог БиХ, које су у међународном смислу васкрсле бомбе НАТО. Пријетња њима и новим ратом уз њихову подршку, једино је што је и данас одржава.

Једнако као и у случају свјесно лажне манифестације Дана бијелих трака у Приједору, и у Поточарском игроказу ће (уколико их не спријечимо) наставити слијепо у истом правцу. Неспособни за дијалог, они умишљају да ће понављањем лажи, уз медијско-финансијско-политичку подршку својих страних господара; успјети да неутралишу све јасније гласове и недвосмислене доказе како су у питању просте пропагандне лажи. Које слатко звуче туристима који су дошли да обиђу „мултиетничко Сарајево“.

Једино што ће тим добити, јесте да и оно мало колективног осјећаја кривице што су успјели наметнути за ове двије деценије, код српског народа ће окренути у потпуно игнорисање, па и отворено гађење према игроказима које на лажним основама и са ратним циљевима покушавају да протуре кроз обланду комеморације жртвама рата.



5 КОМЕНТАРА

  1. Ništa ne učvršćuje granicu Republike Srpske kao muslimanska mržnja. Kad tad upravo će ta mržnja, praćena manifestnim sindromom maligne, djetinjaste prezaštićenosti, na ovaj ili onaj način dovesti do osamostaljenja Republike Srpske, i konačnog raspada državne skalamerije BiH, te tamnice naroda nazvane po imenu bivše jugoslovenske centralne republike. A što se tiče ovog filma na FTV2, koji autor pominje – gledam tu komediju i mislim – jest Jasna propala.

    1. Praštaj nam muslimanska Bosno što zlo nismo umeli zaustaviti… ni mi nismo slutili da ono, onako jezivo strašno, raste oko nas …
      Šaljem ti suze muslimanska Bosno.
      Srbi su svoje dostojanstvo sahranili u Srebrenici.

  2. Kaže meni jedne prilike moj dobar prijatelj:
    – „Mladene, malo je ljudi posle rata počelo da radi. Narod sasvim lijepo živi od stajanja u redu za pomoć.“
    Meni to nije bilo jasno jer moja porodica nije nikada dobila nešto vezano za obnovu posle rata.
    Kada mi je bolje pojasnio narod i dan danas živi od raznih donacija.
    Meni lično to saznanje bilo je strašno.
    Ali kada se pogleda ljudska psiha onda nije čudno da Bošnjaci sve ovo rade ako neko plaća. Lakše je glumiti nego raditi.
    Ako bi povukli paralelu Jasenovac Srebrenica a ne Vukovar Srebrenica i manekene maratonce onda bi i najvećoj budali bilo jasno da su Jevreji,Romi i Srbi mogli sahranjivati identifikovane bar do 3045 godine da se išlo na varijantu predstave.
    Tada bi dokurčili i Bogu i narodu.
    Bio sam mali prije rata kada su se pojavili prvi znaci srpske pomame, tada su naše komšije i prijatelji za mošti Cara Lazara govorili kako „srbi nosaju mošnje“.
    Meni to lično nije smetalio jer nisam bio religiozan tada a nisam ni sad.
    Možda im je samo dokurčilo zaustavljanje saobraćaja pa su tako reagovali,pitam se samo šta danas misle i pričaju u šali ako su u BiH ili su pobjegli od blagostanja samostalne,suverene,nedjeljive BIH.
    Realno gledajući ovo je preraslo u predstave viđene samo na TV,tačnije dženaze u Palestini. Jedan čovjek na tabutu a sahranjuje ga 100 000 besposličara.
    Nevinim žrtvama je oduzeto dostojanstvo a to radi politika. Držanjem sopstvenog naroda u grču i na kratkom povodcu samo političarima odgovara.
    Takođe vjerske zajednice su postale leglo svega najgoreg što je Bog mogao dati.
    Njihov blagoslov i amin imaće i najgori bezdušnik koji ubija sopstveni narod ali redovno daje grantove iz budžeta da kerovi laju kada zatreba.
    Zato će predstava trajati,čik se ne pojavi kada se sve lijepo organizuje.
    Ako te nije bilo,nema sutra gibire.
    Čak i kod nas Srba je isto samo nema smjelosti da kao Bošnjaci otimamo otvoreno iz budžeta a Rusi neće da finansiraju cirkus kao Arapi,gledam skoro na TV snimak lije kiša a lokalni političari nesposobni za život kisnu na parastosu ko Vučić sa Putinom na paradi čisto da budu viđeni umjesto da piju pivo u kafani ili gledaju TV vikendom.

    Nastaviće se,…….cirkus će se vraćati i vraćati.
    Bitno je samo otići na vrijeme dok drug Rajko twituje a njegov brat po materi ore li ore.

    https://youtu.be/9JOdztVcNNQ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *