Црквени суд епархије Захумско-херцеговачке и Приморске у Требињу, послао је Николи Секуловићу, предсједнику НВО "Покрет за промјене" и Требиња, 31. марта позив да се појави у канцеларији Црквеног суда и лично да "своју изјаву поводом клеветничког дјеловања у писаним и електронским медијима и блаћења црквених великодостојника, свештенства и народа".

Секуловић: вјерујем само у Суд Божији!

Већ данас, Никола Секуловић је дао одговор на позив који му је упућен из епархије у Требињу.

Добио сам Ваш позив и закључио да уопште није видљиво нити јасно зашто ме теретите, тј. у којим медијима и када сам наводно вршио инкриминације које ми се желе ставити на терет. Себе сматрам часним вјерником Српске Православне Цркве и никада нисам био против Цркве нити сам икада ишта писао против Цркве, стоји у његовом саопштењу.

Секуловић још додаје да га неки појединци који „злоупотребљавају име и знамење СПЦ", желе представити као отпадника и богохулника, оптужујући даље те исте, неименоване појединце, да „су покушали „сахранити" и живог Патријарха Павла, па ме не чуди што желе и мене".

У даљем тексту одговора, тон постаје оштрији и Секуловић изјављује: Вјерујем само у Суд Божији. А „црквени суд" секте зване СНСД, не признајем!

Секуловић затим идентификује владику Григорија као човјека који стоји иза тог позива, оптужујући га да „руши СПЦ, уводи инквизиторске методе, те ограничава право на слободу дјеловања и јавне ријечи".

Позиву епархије на Црквени суд, претходили су немили догађаји у Требињу, када је дошло до физичког сукоба између новинара емисије „60 минута" Федералне телевизије, и групе грађана међу којим је било и свештенства. Убрзо потом, слиједила је и посјета премијера Милорада Додика Требињу, гдје се састао са владиком Григоријем, прије свега у знак подршке након поменутог сукоба.

Зашто баш сад, зашто не свјетовни суд?

Једно је у Секуловићевом писму свакако тачно, а то је да је овај позив до сада „незабиљежен". Они који боље памте, сјећаће се наслова у једним бањолучким дневним новинама: Срам те било Јефреме, али се неће моћи сјетити да је неко позван на Црквени суд.

Надаље, са једне стране је лијепо чути то, да се Црква досјетила да подсјети вјернике како и они имају неку одговорност према истој. Бар као, крштењем уписани, чланови невладине организације. Но, није јасно зашто се моћ овако кардиналне институције, употребљава за случај иступа у јавности једног, мање или више јавности непознатог, припадника одистинске НВО?

Та моћ би се могла употријебити за питања која евидентно шкрипе у СПЦ, а односе се на народ који не пости, не иде у цркве, пише латиницом, блудничи и то јавно признаје. Ово никако зато не треба посматрати као обично препуцавање, као што би случај био да се Епархија ЗХиП одлучила да пошаље тужбу за клевету свјетовном суду.

Могао би се направити опасан преседан, а у том случају би и онако нестабилно друштво, могло доћи у још мамурније стање.