ИМАТЕ ПОШТУ (YOU`VE GOT MAIL)

Сладуњави сцрцедраплук, о предности љубави на Менхетну у постинформатичком, хиперкомуникационом добу. Дописују се преко мреже, уз обавезу да не смију разговарати о детаљима из живота. Уз опште ствари, много се заволе. Он је NY512, у стварном животу познат као Џо Фокс. Она Shopgirl, а зове се Кетлин Кели. Иначе власница књижаре, а не продавачица као […]

понедељак, мај 2, 2011 / 05:50

Сладуњави сцрцедраплук, о предности љубави на Менхетну у постинформатичком, хиперкомуникационом добу.

Дописују се преко мреже, уз обавезу да не смију разговарати о детаљима из живота. Уз опште ствари, много се заволе. Он је NY512, у стварном животу познат као Џо Фокс. Она Shopgirl, а зове се Кетлин Кели. Иначе власница књижаре, а не продавачица као што се представља.

Принцеза је, није свињарица.

Упознају се и ван сајберсвијета, гдје су крвни непријатељи. Он отвара мамутску књижару која даје попусте, а она гура традиционално произметовање у смислу "и књижаре имају душу". Кетлин банкротира захваљујући Џоу, али уговара састанак са NY512.

Овај се не појављује на састанку, пошто је Џо покушавао разговарати без пасворда. Не знајући, она га вријеђа да чека много бољу особу. Занимљиво је што се то дешава скоро на половини, па најјаче оружје сценарија престаје да важи већ тако рано. Што није проблем, јер знамо како се романтичне комедије окончавају.

Још једна челична шина у конструкцији америчког друштва, којим владају крупни капиталисти. Мало плачемо вечерас, а сутра орни на посао.

(Редитељ: Нора Ефрон; Улоге: Том Хенкс, Мег Рајан, Грег Кинар)



Оставите одговор