И на Плутону је небо плаво

Сонда Нови хоризонти послала је прву слику Плутонове атмосферске магле у боји. На њима се види плавичасти одсјај, што је последица преламања сунчевих зрака у честицама магле, објашњавају научници.

Нова открића америчке свемирске агенције НАСА објављена су јуче, мало после сазнања да на Марсу има воде.

„Ко би очекивао да је небо у Којперовом појасу плаво? Предивно је”, прокоментарисао је у саопштењу НАСА Алан Стерн, главни истраживач тима који прима податке са „Нових хоризоната”.

Ова свемирска летјелица је 14. јула обавила историјско пролетање поред патуљасте планете. Подаци полако стижу на Земљу и анализирају се на истраживачком институту Булдер у америчкој савезној држави Колорадо, а најновије фотографије у боји пристигле су у НАСА прошле недеље. Претходно су добијене црно-беле фотографије Плутонове атмосфере, на којима се види да се она простире 130 километара изнад његове површине.

Та фотографија је забиљежена камером „лори” у тренутку док је летјелица одлазила од овог свемирског патуљка, освјетљеног отпозади сунчевом свјетлошћу. Нови снимак је направила камера у боји „ралф”, поново док су сунчеви зраци падали на Плутон са задње стране.

Ова патуљаста планета има највише азота у атмосфери, исто као и Земља. Крупне честице магле могу да настану само у интеракцији азота и ултраљубичасте свјетлости Сунца у присуству метана.

Плава боја говори научницима доста о величини и саставу честица. Плаво небо је обично последица расипања сунчеве свјетлости на веома мале честице. На Земљи су то сићушни молекули азота. На Плутону су то изгледа веће, али и даље релативно мале честице попут чађи које се зову толини.
Ипак, када бисте стајали на Плутону и гледали горе, небо би дјеловало црно због ријетке атмосфере. Плавичаста боја би се видјела само у свитање и у сумрак, објаснио је за Би-Би-Си Карли Хаувет са института Булдер.

Научници вјерују да се црвенкасте честице толина формирају високо у атмосфери јонизацијом метана и нитрогена. Тај процес омогућава молекулима да се прегрупишу, порасту и падну на површину планете појачавајући њену црвенкасту боју.

Друга важна вијест с Плутона је да је на његовој 2.300 километара широкој површини откривено много малих регија с ледом. Научници су очекивали да га ту има, али им је занимљиво да деценијама у Плутоновом спектру нису видјели такве призоре. Осим тога, регије под ледом су свијетлоцрвене, а научници тек треба да утврде због чега.

„Још не разумијемо везу између леда и црвенкастих долина на површини Плутона”, рекла је Сивија Протапа, члан научног тима.

Од 14. јула сонда „Нови хоризонти” удаљила се више од 100 милиона километара иза Плутона, што значи да је око пет милијарди километара од Земље и зато ријетко шаље податке. Нове информације се очекује тек следеће године, пренио је Би-Би-Си.

Плутон је откривен 1930. године. Мањи је од Мјесеца, а маса му је 500 пута мања од Земље. Има пет природних сателита и око Сунца се окрене за мало мање од 248 година.