Хаос у Либији, отров у филму

Имамо овде две паралелне приче. Прва је о Либији. Друга је о филму "Невиност муслимана”.

Убиство америчког амбасадора у Либији потврда је пораза политике која је НАТО бомбама покушала да демократизује земљу, да је војном интервенцијом учини стабилном и просперитетном и тако приведе у заједницу слободног света.

Велика је иронија да су америчке дипломате вероватно жртве ракетних бацача које је Запад даривао побуњеницима у опсесивној потреби да елиминише Муамера Гадафија. Није ово први напад те врсте, а свакако није и последњи.

Грађански рат је савладан, али не и завршен. Либија је милитаризована, подељена по племенским, верским и расним линијама, растрзана страним утицајима. Интензивирала се борба између секулариста и исламиста, социјалиста и либерала.

Централна власт немоћна је да контролише разне наоружане племенске милиције које се још боре за расподелу плена. Ту су и лојалисти убијеног Гадафија.

Руше се амбиције Бенгазија, колевке прошлогодишње побуне и града који је „брат вођа” деценијама запостављао у корист Триполија, да постане либијски Њујорк, водећи центар бизниса и трговине.

Уместо тога, наоружане групе из разних делова земље ноћу парадирају упоредо са локалним милицијама и криминалцима који су у првим данима побуне побегли из затвора.

Пуцају у ваздух као да желе да пошаљу сигнал да власт не припада привременој националној влади насталој прошлог новембра. Одбијају да положе оружје и питају зашто би се ставили под команду генерала који су служили и код Гадафија.

Прошле године подужа је била листа жртава обрачуна милиције самопроглашеног војног гувернера Триполија и бивших џихадиста. Бригада Мисрате влада истоименим градом.

Саифа ал Ислама, сина убијеног диктатора, и даље држе „таури” – револуционари из града Зинтана, приватна милиција која своју Бригаду Зинтана сматра најзаслужнијом за пад Триполија.

Сасвим је мало знакова националне слоге. Победници и данас прогањају становнике Сирта или Бани Валида и других градова и села који су већ прошли тортуру због подршке обореном режиму. Отмице и реваншистички обрачуни су готово свакодневни.

Ултраконзервативни салафи исламисти нападају и руше храмове муслимана следбеника секте суфија.

Сукоб племена Туарега и Гадамсија претворио је Гадамес, „бисер пустиње”, град под заштитом Унеска и омиљену локацију туриста, у град духова. Пре рушења режима живели су сложно.

У јуну је пуцано на колону британских дипломата – ручним ракетним бацачем.

Претње поделе земље нису отклоњене. У марту су племенски вођи и команданти милиција саопштили намеру да формирају полуаутономни регион Киренаике, на нафтом богатом истоку Либије.

Сва предвиђања о брзом економском опоравку базирана на извозу нафте пала су у воду.

Док некадашњи борци не показују намеру да се одрекну статуса „хероја револуције”, а централна власт нема снаге да се са њима избори, Либија је далеко од правне државе.

Ближа је Авганистану или Сомалији, где локални господари рата управљају док држава све више личи на виртуелну творевину. Почиње да подсећа на Ирак.

Друга прича је офилму „Невиност муслимана” који је подстакао нападе у Бенгазију и Каиру. Његов израелски редитељ и милитантни хришћански промотори свесно су ишли на провокацију.

Амерички пастор Тери Џонс, један од промотора, већ је 2010. изазвао бес муслимана планом да јавно спали исламску свету књигу Куран. Промотори су и две организације египатских хришћана, Копта, са седиштем у САД, очито купљене на страну хришћанских фундаменталиста. Копти у Египту одмах су се дистанцирали од филма.„Невиност муслимана” је пре свега увредљив. Потом је директно, отровно призивање сукоба, регрутовање џихадиста, ционизам у најгорем издању.

Ако је порука филма да је „ислам рак”, ако је пророк Мухамед представљен као варалица и човек који је одобравао сексуално злостављање деце, како не очекивати реакцију. Убилачку у Либији, коју је немогуће правдати, и љутиту у Египту која је већ разумљива.

„Овај филм има само за циљ да подстакне верске тензије под плаштом слободе изражавања”, сматра бивши генерални секретар Арапске лиге Амр Муса.

Изгледа да провокатори желе да се поново запале ватре као поводом оне данске карикатуре пре седам година. „Најбољи одговор је”, како саопштавају муслимански лидери Сирије, „примена унутрашњих реформи арапске и исламске нације.”Како год да јесте, биће више исламистичког радикализма и више исламофобије.

Видећемо, данас је петак, дан молитве муслимана.