Хаг: Сутра се завршава расправа по тужбама за геноцид

Пред Међународним судом правде у Хагу сутра се завршава једномјесечна усмена расправа у спору Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју Хрватске, од 1991. до 1995. године. Завршну ријеч на суђењу, односно могућност да одговори на оптужбе Србије на сутрашњем засједању има хрваткси правни тим, након чега ће суд закључити расправу у […]

понедељак, март 31, 2014 / 13:24

Пред Међународним судом правде у Хагу сутра се завршава једномјесечна усмена расправа у спору Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју Хрватске, од 1991. до 1995. године. Завршну ријеч на суђењу, односно могућност да одговори на оптужбе Србије на сутрашњем засједању има хрваткси правни тим, након чега ће суд закључити расправу у том спору који траје већ 15 година.

Коначна пресуда, на коју не постоји право жалбе, према очекивању стручњака, могла би да буде јавно објављена до краја ове или почетком 2015. године и биће обавезујућа за обје државе.

Србија је у својој завршној ријечи, у петак, од МСП затражила да операцију "Олуја" коју су извршиле оружане снаге Хрватске прогласи за геноцид над спрским народом и ту државу прогласи кривом због кршења Конвенције о спречавању геноцида.

Поред тога, противтужбеним захтјевом Србија је предложила да МСП пресудом обавеже Хрватску на репарације Србима из Крајине због злочина које су претрпјели током "Олује".

Излажући протитужбени затјев Србије шеф српског правног тима Саша Обрадовић је рекао да Србија тражи и да се омогући слободан повратак Србима који се још нису вратили у Хрватску, да "Олуја" престане да се слави као национални празник у Хрватској, као и да се казне сви извршиоци злочина.

Што се тиче хрватске тужбе, спрски правни тим је тражио да она буде одбачена јер Србија не може да одговара за дјела која су изршена прије њеног настанка као државе, 27. априла 1992. године.

Алтернативно, ако суд ипак нађе да има надлежност за период прије тог датума, онда да тужбени захтјев Хрватске буде одбијен јер нема свој основ ни у чињеницама ни у праву, поручио је Обрадовић.

Усмена расправа је завршница спора који је почео још 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије.

Хрватска, предвођена тадашњим предсједником Фрањом Туђманом, 2. јула 1999. године покренула је поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике, од 1991. до 1995. године.

Србија је одговорила контратужбом која се заснива на истом чињеничном и правном основу на коме је поднесена хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

Суд ће наредних мјесеци утврђивати да ли су Хрватска, односно Србија, као државе прекршиле Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, односно извршиле геноцид на територији Хрватске у периоду који је обухваћен тужбом и контратужбом од 1991. до 1995. године.

Тек уколико пресудом буде утврђено да је постојала одговорност поједине државе за геноцид, могло би да се покрене и питање накнаде штете.

О тужби и контратужби Хрватске и Србије одлучиваће укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хок судија из Србије и Хрватске.

То су професор правног факултетау Београду Миленко Крећа и професор Правног фалуктета у Загребу у пензији Будислав Лукас.

Расправи предсједава предсједник МСП-а судија из Словачке Петар Томка.

Усменој расправи, претходила је дугогодишња писана расправа која се одвијала путем подношења писаних поднесака суду, као што су: тужба, одговор на тужбу, конратужба, одговор на њу, а све уз обимну документацију на више десетина хиљада страница.

Чланови српског правног тима професори су Андреас Цимерман и Кристијан Тамс из Њемачке, британски адвокат Вејн Џордаш, канадски професор Вилијем Шабас, као и српски адвокати Новак Лукић и Душан Игњатовић.

Они су током усмене али и прије тога писане расправе пред МСП-ом бранили ставове Србије и у погледу Хрватске тужбе и у погледу противтужбе Србије.

У противтужби Србије су детаљно описани масовни злочини и геноцид над Србима који су изршиле званичне хватске оружане снаге са државним руководством на челу,а предвођеним предсједником Фрањом Туђманом.

Главни доказ геноцидне намјере и исребљења Срба из Хрватске су транскрипти са састанка Туђмана са војним врхом Хрватске на Брионима, 1995. године на којем је планирана операција Олуја.

Суду су раније достављени транскрипти са тог састанка међу којима је и кључна реченица Фрање Туђмана која доказује жељу за уништење спрске етничке групације у Хрватској – "да Србима треба задати такав ударац да практично нестану".

Српска страна је поднијела суду и презентовала низ доказа и свједочења да операција "Олуја" испуњава све елементе кривичног дела геноцида, као и да је Хрватска прекршила своје обавезе из Конвенције о спречавању геноцида.

Осим описаних злочина почињених од 1991. до 1995. у Хрватској, противтужба Србије предочила је историјски контекст догађаја, осврћући се и на период од 1941-1945. године, ради лакшег разумијевања догађаја који су услиједили од 1991-1995.године.

У документу који је поднесен Међународном суду правде су подаци о злочинима почињеним у Госпићу, Сиску, Пакрачкој пољани, Карловцу, Осијеку, Паулином Двору, Медачком џепу, на Масленици и током операција "Бљесак" и "Олуја".

Поред утврђивања да ли је почињен геноцид у Хрватској од стране једне или друге државе у спору, једно од питања која ће суд утврђивати на захтјев Србије, јесте питање временске надлежности за одлучивање.

Наиме, Србија оспорава надлежност суда за одлучивање о догађајима који су се десили од 1991. до 27. априла 1992. године када је формирана СРЈ, а чији је правни сукцесор Србија.

Република Хрватска 2. јула 1999. године покренула је поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године.

Хрватска тврди да је Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида", зато што је "директно контролисао активности својих оружаних снага, обавјештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске".

Наводи се да су злочини почињени посебно у Вуковару, региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације. Према тврдњи Хрватске, у том периоду убијено је око 10.000 људи, док је више од 7.000 било затворено у логорима.



Оставите одговор