Гвозден Шарац: Ако ко разумије кроз шта пролази Радоја, то сам ја

Случај харанге који је у ефбиховским медијима посљедњих пар дана доживио уредник информативног програма БХТ, сјетио нас је да поставимо пар питања човјеку који је са мјеста новинара и уредника протјериван оптужбама за ратне злочине.

петак, јул 13, 2018 / 16:44

БХРТ слабо ко прати у Српској. Сјетимо се њене уређивачке политике само неким неуралгичним поводима као што је приредба у Поточарима. Да ли је иначе, односно раније ишта другачије?

Сјећам да се БХРТ озбиљно припремао за обиљезавање десете годишњице дешавања у Сребреници,а мени је тадашњи сеф ИПП предложио да тај мјесец одем на годишњи одмор, ваљда јер се са до тада изграђеним ставом да је БиХ и српска, да постоји и страдање Срба, нисам „уклапао“ у предвиђени пројекат извјештавања из Поточара.

Наравно, узео сам сам годишњи и лијепо се провео.

Били су чести случајеви да новинари у тексту напишу Војска босанских Срба, Младићеве хорде и сл… Када је једном приликом колегица направила прилог о годишњици или пола године од смрти Алије Изетбеговића то су били хвалоспјеви од којих ми се дигла коса на глави. На јутарњем састанку сам рекао да је прилог непрофесионалан, да нас у Републици Српској због таквих ствари „пљују“, да нема друге стране, да је против Алије била спремна хашка оптужница, од колегице, уз то Српкиње, добио сам хистеричан напад и објашњење да је Мирко Пејановић друга страна.

Е сада ако је Мирко „заслужио“ да говори у име Срба, а можете мислити шта је говорио, све вам је јасно. Све се заврши на „у праву си Гвоздене“ и ником ништа…

Послије тога вам је 2006. године, због таквог уређивачког приступа пријећено, а на крају и монтирано да сте били чувар у затвору Кула?

Да, доживио сам ту непријатну епизоду у животу. Зашто, како, ко је све то „напаковао“ ни данас не знам. Да, дошла је у тренутку када сам као један од уредника Девника већ изградио, барем мислим, избалансиран приступ осјетљивим темама из прошлости.

Након што су се те оптужбе показале као фарса, напустио сам БХРТ и пресао на РТРС гдје и данас радим. Три и по године сам провео на БХРТ, као новинар и уредник, и не могу да гријешим душу, било је доста позитивних ствари и добрих људи, колега друге националнисти с којима сам и данас у контакту.

Не знам како је сада, али у вријеме када сам ја био на БХРТ није долазила штампа из РС тј. Бања Луке. О новинама из Србије могли смо само да сањамо. А добијали смо, наравно, сву сарајевску штампу, те новине из Хрватске.
Када сам поставио то питање, немушто су ми одговарали да не могу да је набаве. Кажем им људи, побогу, па само одете у Лукавицу и купите!

На рачунарима није био инсталиран ћирилични фонт па сам од куће доносио и инсталирао на свом рачунару. Масу ситних ствари се издешавало, које када саберете, можете да закључите да није једноставно бити новинар, Србин, на заједничкој БХРТ.

Како оцјењујете случај Марка Радоје и да ли му прогнозирате останак на фунцији?

Прво, ако ко зна како је Марку Радоји, онда сам то ја.

Волио бих да Марко остане на тој позицији, требаће му доста менталне снаге да се избори са сарајевском чаршијом, која сваког пљује ако није на истом курсу као они. Јер ако оде, тешко ће се наћи српски новинар да оде у Сиви дом и да се прихватити тог посла.

Но, одлука је на њему. Шта год одлучи ја га подржавам.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *