Гундулић, Држић уврштени у антологију српске књижевности

Главни уредник Издавачког центра Матице српске, академик Миро Вуксановић изјавио је да су књиге и текстови хрватских и црногорских књижевника Ивана Гундулића, Марина Држића, Меде Пуцића и Иве Војновића сврстани у антологију под називом "Десет векова српске књижевности" због поштовања чињенице да су настала на језику сродном источнохерцеговачким говорима. "Испоштовали смо у потпуности чињеницу да […]

четвртак, април 28, 2011 / 10:35

Главни уредник Издавачког центра Матице српске, академик Миро Вуксановић изјавио је да су књиге и текстови хрватских и црногорских књижевника Ивана Гундулића, Марина Држића, Меде Пуцића и Иве Војновића сврстани у антологију под називом "Десет векова српске књижевности" због поштовања чињенице да су настала на језику сродном источнохерцеговачким говорима.

"Испоштовали смо у потпуности чињеницу да су књиге тих знаменитих писаца настале на језику сродном источнохерцеговачким говорима, што значи да су изворно настале на народном штокавском, а не на чакавском и кајкавском нарјечју. Матичина антологија, дакле, не преузима, већ само потврђује објављеним текстовима оно што је у историји јужнословенских књижевности већ познато", навео је Вуксановић у саопштењу.

Вуксановић је потом оцијенио "политичким" недавне нападе министарстава културе Хрватске и Црне Горе да је Матица као српску присвојила у антологији заправо хрватску и црногорску књижевну баштину.

"Не прихватамо гледишта, политичка и друга, која хоће по садашњим границама да разграниче оно што је настајало пре неколико векова. Није логично, погрешно је, по садашњим важећим политичким и националним атрибуцијама разврставати дубровачку и бококоторску књижевност. Оне су заједничко наслеђе старијих народних говора, односно штокавског наречја као основе савременог књижевног српског језика. Исто наречје у својој основи имају и новоименовани језици, чија је матица српскохрватски језик", наводи се у саопштењу.

Он је оцијенио "занимљивим" сложно оглашавање министарских представника из Загреба и Подгорице, коме су се придружили и новинари, поводом "Десет векова српске књижевности".

"Занимљиво је да су се они огласили, а да нису рекли оно што је природно, да се о научним питањима расправља у научним установама. Свака политизација науке доноси штету. Уредништво едиције поштовало је и применило резултате о српској књижевности, који су се формирали и уобличили у последњих сто година", истиче Вуксановић.

Према његовим ријечима, у антологији су примијењени научно-историјски резултати, према којима се дубровачка и бококоторска књижевност ренесансе, барока и просвијећености сматрају дјелом заједничке баштине.

"Књиге Гундулића и Држића, као и текстови Пуцића и Војновића, уврштене су у антологију због поштовања правила о двојној припадности тих писаца. Поштовали смо правило – како обласних књижевности тако и појединих писаца, из времена словинског језика, па према томе, посматрана као историјска категорија, дубровачка књижевност је и хрватска и српска", навео је на крају Миро Вуксановић.

Министарства културе Хрватске и Црне Горе претходних дана жестоко су осудила Издавачки центар Матице српске што је у оквиру антологије "Десет векова српске књижевности" хрватске и црногорске књижевнике Ивана Гундулића (1589-1638), Марина Држића (1508-1567), Ива Војновића (1857-1929) и Меда Пуцића (1821-1882) наводно представио као дио српске књижевне баштине.



Оставите одговор