Гранић за ад хок арбитражу у вези разграничења

Некадашњи министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић рекао је да је за спорне тачке разграничења између БиХ и Хрватске, уколико разговори не успију, могућа и ад хок арбитража.

Гранић је рекао да би се исплатило ићи на ад хок арбитражу само ако хрватска страна сматра да своје ставове може потпуно и неоспорно документовати, али је подсјетио да двојица угледних стручњака, академик Даворин Рудолф и професор Ђуро Деган, за ад хок арбитражу оправдано упозоравају на тежину чињенице да је споразум потписан.

"Најважнија ствар за Хрватску и за БиХ јесте да граница буде праведно одређена и зато не треба штедјети труда да се дође до најправеднијег рјешења", рекао је Гранић за хрватске медије.

Према његовим ријечима, ако Хрватска поновно отвори питање разграничења на мору, онда логично мора допустити да и БиХ отвори питање неке друге кризне тачке, па је реално очекивати да ће БиХ отворити питање разграничења на ријеци Уни код Костајнице.

Он је рекао да хрватска страна има право градити пељешки мост без сагласности БиХ, али је мора о томе обавијестити, осигурати сигуран пролаз на отворено море, те рјешење моста мора бити у оквиру свјетски признатих стандарда.

"Мост треба свакако градити, а Јадранско-јонски аутопут је исто тако нужност и добробит за Хрватску. Путни коридор кроз Неум може бити корисно прелазно рјешење, ако није политички и финансијски скупо. Политички мислим на захтјеве БиХ за другим концесијама од Хрватске", рекао је Гранић.

Министарка спољних послова Хрватске Весна Пусић изјавила је недавно да ће Споразум о разграничењу са БиХ, који су 1999. године потписали Фрањо Tуђман и Алија Изетбеговић, бити упућен у парламент на ратификацију.

Према овом споразуму, Хрватска ће БиХ препустити врх полуострва Клек и острва Велики и Мали Шкољ у малостонском (Неумском) заливу.

Дужина линије разграничења између БиХ и Хрватске износи 1.001 километар. Са Хрватском су спорне територије код Неума, острва Мали и Велики Шкољ, те у Костајници у Републици Српској.