Град који носи краљево име

Историјски трагови свједоче да се човјек на простору данашње општине Мркоњић Град, населио још прије 2.500 година. Пише: Миле Аљетић И у доба антике, кроз то подручје су пролазили важни путеви. А у доба Римског царства, туда је пролазио један од (нај)важнијих путева, који је спајао Далмацију са Панонијом. Почињао је код Млиништа, ишао према […]

четвртак, мај 3, 2012 / 08:03

Историјски трагови свједоче да се човјек на простору данашње општине Мркоњић Град, населио још прије 2.500 година.

Пише: Миле Аљетић

И у доба антике, кроз то подручје су пролазили важни путеви. А у доба Римског царства, туда је пролазио један од (нај)важнијих путева, који је спајао Далмацију са Панонијом. Почињао је код Млиништа, ишао према Бочцу, а онда ријеком Врбас према сјеверу. О средњовјековној историји овога краја, свједоче бројне некрополе (29) и велики број надгробних споменика (стећака, око 500-600).

Насеље, које се данас зове Мркоњић Град, на данашњем мјесту као задужбина (да, да – вакуф) аге Ђукановића ( у народу познатији као Крзлар – ага) настало је 1593. године.
Ага Ђукановић је из оближњих Котара. Узет је у склопу система „данак у крви“ и одведен у Цариград.

Град је у својој историји неколико пута мјењао име

Звао се Јениџе Јајце (Ново Јајце) , Варцарев Вакуф, Варцар Вакуф, а од 1924.године име је промјенио у Мркоњић Град. У знак човјека који је под именом Петар Мркоњић, четовао против Турака у босанско – херцеговачком устанку, који је започео у Невесињу (Невесињска пушка) 1875. године, а затим се проширио на цијелу БиХ.

Сину кнеза Александра, а унуку вође првог устанка, Ђорђа Петровића Карађорђа. Човјеку који се зове Петар Први Карађорђевић. Краљу Србије од 1903. – 1918. и Краљевине СХС од 1918. – 1921. године. Мркоњић град, већ 88. година, носи и слави његово име.

У склопу Седме Крајишке бригаде, становници ове општине учествовали су и у НОБ. Град је био и домаћин, Првог засједања Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ, 25. говембра 1943. године.

Ово би био кратки историјски преглед о историји ове општине. Што се тиче протеклог рата у БиХ, то је општина која је више пута била гранатирана.

У току агресија коју је Република Хрватска извршила на Републику Српску, удруженим снагама Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране у октобру 1995. године окупиран је Мркоњић Град са околним општинама (укључујући јужне дијелове општине Бања Лука). Окупација је трајала 117 дана.

Мркоњић Град је заједно са другим западнокрајишким општинама: Купрес, Гламоч, Грахово, Дрвар, Петровац, Сански Мост, Кључ, Јајце, Шипово, Доњи Вакуф, Крупa на Уни, претрпио у том периоду огромне губитке.

Званични подаци Републике Српске су: убијено је 2.000 цивила и заробљених војника, а са огњишта протерано више од 120.000 Срба. Од тог броја преко 25.000 било је из општине Мркоњић Град.

Поред обимне документације која је достављена Хашком трибуналу и домаћем правосуђу, још нико није одговарао.

Вратимо се конкретно на општину Мркоњић Града

То је општина ( а највише сам град) на који је извршен систематски урбицид у току којег је уништено и разорено 3.644 куће и 700. станова. А оштећено је још 6.017 стамбених објеката.

Из кућа и станова опљачкана је сва имовина. Из предузећа су однесене све машине. Уништен је цијели сточни фонд од 12.000 говеда, 70.000 оваца и 15.000 свиња.

У Мркоњић Граду је пронађена масовна гробница са тjелима 181 звјерски убијеног српског цивила, а у мањим гробницама у овој општини пронађено је још 176 тjела. Током окупације западних делова Републике Српске, убијани су претежно стари, немоћни људи и инвалиди.

Општина Мркоњић Град ратну штету пописала и проценила још 1996. године. Ратна штета је процјењена на 680. милиона (тадашњих) њемачких марака.

Шта то бјеше међународно право

Прије десет година Биро Владе Републике Српке за сарадњу са Хашким трибуналом доставио је документацију тешку 40 килограма о ратним злочинима који су починили Хрватска војска и Хрватско вијеће одбране. Иста та запечећена документација је касније послата Тужилаштву БиХ.

Руководство општине Мркоњић Град, донијело је прије седам година одлуку да тужи Хрватску за ратну штету и урбицид. С’ обзиром да ни Хашки трибунал, као ни Тужилаштво БиХ, нису ништа учинили да се процесуирају ратни злочини почињени на територији те општине, Савез логораша Републике Српске документацију са експертизом о почињеним злочинима, предао је Тужилаштву Србије за ратне злочине у Београду и државном тужиоцу Хрватске.

Ни из једног од та два тужилаштва не стижу повратне информације да ли се нешто конкретно ради на процесуирању извршиоца тог злочина.

До кад ће бити тако, остаје да се види.

Бројке и чињенице су ту

Овакве ствари мало ко хоће да напише, јер се долази до тога да су у протеклом рату страдали и Срби. То су увијек осјетљиве теме. Али о овим стварима се мора говорити. Слушати. И разговарати.

Мора се радити на расвјетљавању свих злочина који су се десили за вријеме ратова на простору бивше Југославије. Ту не смије нико бити амнестиран, уколико је својим дјелом у име свог народа нарушио слободу другог човјека, због његове националне, вјерске и идеолошке припадности. Ко год то био.

Легенда каже да према међународном праву ратни злочини никада не застарјевају. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *