Говор мржње

Када ја псујем онда сам ја некултуран, а када политичари псују онда се то објашњава "нормалним" начином политичког изражавања. Ових дана се у Гласу Српске води жива полемика о говору мржње у медијима, али морам нагласити да је у центру пажње емисија "60 минута," која се приказује на Федералној телевизији. Свима је јасно да "60 […]

понедељак, март 16, 2009 / 08:43

Када ја псујем онда сам ја некултуран, а када политичари псују онда се то објашњава "нормалним" начином политичког изражавања.

Ових дана се у Гласу Српске води жива полемика о говору мржње у медијима, али морам нагласити да је у центру пажње емисија "60 минута," која се приказује на Федералној телевизији. Свима је јасно да "60 минута" многима смета и у Федерацији БиХ, а и у Републици Српској. Питам се, ако никоме не ваљају, онда мора да раде добро свој посао.

Прва недоумица се односи на то зашто полемику ограничити само на емисију "60 минута", а не на све медије и друштво уопште? Примјера има колко год хоћеш.

У колуми Рајка Васића објевљеној у Фокусу 10. марта можете прочитати сљедеће синтагме: "усрани страни полуидиоти и класични лопови", потом и "дабогда ти једно јутро црнац из НАТО пакта пишао под прозором". Као што видите код овог колумнисте физиолошких процеса не мањка , а мени се чини да има и елемената расизма.

Зашто се нико од домаћих новинара не позабави ријечником нашег Премијера? Сјетимо се само шта је све рекао новинарима, опозицији, неким невладиним организацијама и непослушним појединкама и поједицима, у протеклих годину дана или у протеклих мјесец дана. Одговор је једноставан, не смију.

Сјетимо се само напада на Транспаренцy Интернатионал од прошле године, када се због једног њиховог бившег упосленика, мада ни то није доказано, цијела организација прогласила криминалном, рекеташком и издајничком.

У мом крају се каже "не лаје кучка ради села, него ради себе" тако да се и ова полемика не води због подизања професионализма у новинарству, већ да би се неки медији и новинари дискредитовали.

И док се наши (из сва три народа) језички душебрижници, у националном заносу, залажу да политичари почну да говоре чистим српским, хрватски и оним трећим језиком, можда би за почетак било много боље да натјерају политичаре да престану да пријете, псују, вријеђају и омаловажавају своје политичке противнике, а богами и све друге.



Оставите одговор