Господска улица Ранка Рисојевића

Присуствовали смо промоцији књиге Господска улица, другог дијела "Бањалучке трилогије" Ранка Рисојевића.

Пише: Јелена Михајловић

Признање аутору Господске улице стигло је већ самим издањем, јер се оно десило управо по позиву Матице српске, која на тај начин ствара своју едицију Матица, а у којој мјесто заузимају савремени српски писци, попут Милорада Павића, Матије Бећковића, Павла Угринова и многих других.

Након уводног представљања Рисојевићевих дијела и награда, ријеч је добио главни и одговорни уредник едиције Матица, књижевник Миро Вуксановић, који је, како је и сам аутор касније истакао, заслужан за наставак започетог али прекинутог писања романа "Господска улица", па чак и за његов повратак у свијет књижевности.

"Господска улица" осликава сво искуство и дар које Рисојевић као књижевник посједује – рекао је Вуксановић, истичући да роман није нити заморан, нити заморен сам собом јер се сваки одломак може читати као засебна, цјеловита прича.

Аутор се нашао и у улози наратора, читајући угодним, али сигурним гласом одломке књиге преносећи нам дух старих бањолучких породица, култне кафане "Балкан" и дух Господске улице, њених зграда и трговачких радњи.

Други гост ове вечери био је један од оних књижевника на којему је Господска улица такође исписала свој траг, аутор збирке пјесама "Дама из господске улице", књижевник Ранко Павловић.

Павловић је истакао да је Рисојевићево исцрпно истраживање и кориштење архивске и историјске грађе послужило за смјештање ликова романа у аутентично окружење тога времена. Рисојевићев литерарни дар се, по Павловићу испољио у изврсној умјетничкој надоградњи, чиме се више не може говорити о роману само у историјском смислу, о хроници једнога времена, већ је његово дјело једна "пуна књижевна и историјска истина".

Од толико спомињаних јунака књиге на овој промоцији, породице Малеш, Господске улице, кафане "Балкан" и многих других, остали смо у недоумици ко је главни јунак романа, па препуштамо читаоцима самима ту одлуку, док им ми савјетујемо да сами буду јунаци књиге, јер како Рисојевић сам, помало борхесовски, каже: "Сваки читалац јесте јунак романа, јер читајући га, увијек га изнова ствара".