Горан Кљајић: Наши медији су оперисани од карикактуре

Џулијан Асанж je добио награду за истину. Није шала ни када се каже да су му је додијелили хумористи, афористичари i карикатуристи, који по струци изврћу озбиљност наопачке, да би je људи видјели још јасније. Питао: Жељко Свитлица Часопис за хумор и карикатуру "Носорог" одликовао је Асанжа поменутом титулом баш данас 18. децембра. "Носорог" ће […]

субота, децембар 18, 2010 / 19:06

Џулијан Асанж je добио награду за истину.

Није шала ни када се каже да су му је додијелили хумористи, афористичари i карикатуристи, који по струци изврћу озбиљност наопачке, да би je људи видјели још јасније.

Питао: Жељко Свитлица
Часопис за хумор и карикатуру "Носорог" одликовао је Асанжа поменутом титулом баш данас 18. децембра. "Носорог" ће за петнеастак дана напунити дванаест година, а онлајн издање се на www.nosorog.rs.sr може пронаћи већ десету годину за редом. Горан Кљајић, оснивач часописа "Носорог", уредник онлајн издања, извршни уредник штампаног, нема податке колико људи чита и прати часопис, али ипак, "Носорог" је чувен:
– Не знамо колико људи чита, и ко чита, али се с времена на време изненадимо ко све, и где све, знају о нама. Код фирме код које имамо хостинг, на жалост немамо статистику посета, тако да не знамо колика је. Пре једно пет година, задња потпуна статистика је била 250.000 посета.
Велики број људи са свих меридијана објављује радове у "Носорогу". Дјелује да су карикатуристи браћа која се разумију и сарађују без предрасуда?
– Само је квалитет важан и само је он препорука.
Колико је карикатура жива у медијима данас и да ли је то жанр који умире у новинама?
-Карикатура никако не умире, нити ће, што сведочи и квалитет карикатуре у онлајн и штампаном "Носорогу". Aли, други медији, географски на овим просторима, "оперисани" су од карикатуре јер је се боје!
Могло би се рећи да је њен утицај у Србији на примјер, био веомa значајан током деведесетих година, углавном субверзивно, против режима. Како је данас?
-То са Србијом, тада, био је систем "невладиних" организација, односно медија које су финансирале владе других држава. Тако да то није слободна, него диригована карикатура. Не могу да тврдим, али мислим да је данас у Србији стање горе за карикатуру, јер слободна карикатура нема простора, а нема више никога ко би финансирао дириговане карикатуре.
Каква је ситуација са карикатуристима у Републици Срспкој и БиХ? Чини се да водећи штамапани медији не хају за карикатуру. Да ли је то због тога што немају традицију?
-Овде су медији нискоквалитетни, а два главна "озбиљна" штампана медија држи исти власник, који је на јаслама једне амбасаде и Сорошове фондације, тако да ту карикатура нема никакве могућности.
Наравно, постоји "Носорог", и то је онда сасвим "друга песма".
Издвојите земље у којима је карикатура традиционално поштована и његована?
– Традиционално не бих могао да одговорим, требао би ту историјски увид, и ту бих могао да споменем само Француску. Што се тиче броја висококвалитетних карикатуриста, могао бих да наведем да су најбољи ствараоци у: Француској, Бразилу, Ирану, Кини, Сад, Русији, Пољској.
Ко су најбољи кариактуристи на овим просторима?
– Од оних што су са нама до сада сарађивали, најбољи су: Мирослав Геренчер из Хрватске (изузетан ниво карикатуралног портрета, било где би могао да објављује) и Сенад Надаревић из Федерације БиХ (европски ниво радова, било карикатуралног портрета, било карикатуре као ситуације).
Постоје ли млади нараштаји карикатуриста код нас?
– Овде, не!



Оставите одговор