Голићева: Хрватска нас је морала обавијестити

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић изјавила је да је Хрватска била дужна обавијестити БиХ и Српску да има намјеру да изгради одлагалиште радиоактивног отпада близу границе, али то није учинила. “Нехумано је уопште говорити о складиштењу радиоактивног отпада на локацији која је удаљена само 3,5 километра, а ваздушном линијом […]

петак, април 17, 2015 / 09:37

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић изјавила је да је Хрватска била дужна обавијестити БиХ и Српску да има намјеру да изгради одлагалиште радиоактивног отпада близу границе, али то није учинила.

“Нехумано је уопште говорити о складиштењу радиоактивног отпада на локацији која је удаљена само 3,5 километра, а ваздушном линијом још и мање, од центра општине у којој живи 28.799 становника”, истакла је Голићева.

Она је за “Независне новине” рекла да не постоји никаква аргументација која би оправдала градњу таквог одлагалишта опасног радиоактивног отпада.

“Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске предузело је све потребне активности у вези са намјером Хрватске да на локацији Трговска гора, на подручју општине Двор, реализује пројекат одлагања радиоактивног отпада”, рекла је Голићева.

Она каже да надлежне институције инсистирају на томе да од Хрватске, односно ресорног министарства, добију све релевантне информације како би и Влада Српске, али и заједничке институције БиХ, могле искористити све међународне механизме заштите у оваквим случајевима.

“Одмах по сазнању да је Трговска гора код Двора на Уни означена као потенцијална локација за одлагање радиоактивног отпада, 8. априла упутили смо допис надлежном министарству Хрватске, у којем захтијевамо релевантне информације”, каже Голићева и додаје да је лично од ресорног хрватског министра Михаела Змајловића затражила одређена појашњења.

Из Хрватске су добили обавјештење да је захтјев Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске упућен у процедуру и очекују одговор.

“О свему предузетом сам обавијестила и члана Предсједништва БиХ из Републике Српске Младена Иванића, те министре у Савјету министара Мирка Шаровића и Игора Црнатка. Упозорила сам их да наведене активности и те како могу имати утицаја на животну средину и здравље становништва Српске и БиХ, те тражила да о овом питању заузму став и предузму кораке из њихове надлежности”, каже Голићева.

Она истиче да Српску и БиХ у овом случају штити ЕСПОО конвенција УН о процјени утицаја на животну средину преко државних граница, коју је БиХ ратификовала 2009. године, а њена потписница је и Хрватска још од 1996.

“Грађанима Новог Града и осталих општина те регије поручујем да ће у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију добити највећу могућу подршку, те да нећемо дозволити да се на било који начин угрозе на првом мјесту животи и здравље људи, а потом и животна средина”, рекла је Голићева.

У случају да Хрватска одабере Трговску гору као локацију за складиштење радиоактивног отпада, иако би као чланица ЕУ морала испунити све европске стандарде који су прописани у оваквим активностима, Голићева каже да ова локација никако не може задовољити те стандарде.

“Према нашим прелиминарним сазнањима, густина насељености подручја, као један од параметара, не задовољава те стандарде, чиме се ова локација аутоматски искључује као потенцијално одлагалиште радиоактивног отпада”, рекла је Голићева.

Она је поновила да је писмо које се појавило у јавности, које је наводно написала, а у којем тврди да не постоје ризици, класичан фалсификат и подметање, које има све примјесе политичког обрачуна.



0 КОМЕНТАРА

  1. Кад се ускоро ЗОРА буде питала о природним ресурсима и здравој животној средини, знаћемо гдје се шта опсано по животну средину одлаже у Финској, а не шта и гдје у држави која се граничи стотинама километара са Српском и БиХ.

    Значи сарађиваћемо са свима, донијети и проводити законе по највећим свјетским стандардима кад је у питању животна средина, али и ултимативно тражити да комшије и цијела Европа поштује те исте законе.

  2. Кад се ускоро ЗОРА буде питала о природним ресурсима и здравој животној средини, знаћемо гдје се шта опсано по животну средину одлаже у Финској, а не шта и гдје у држави која се граничи стотинама километара са Српском и БиХ.

    Значи сарађиваћемо са свима, донијети и проводити законе по највећим свјетским стандардима кад је у питању животна средина, али и ултимативно тражити да комшије и цијела Европа поштује те исте законе.

Оставите одговор