Голдман Сакс: Стиже трећи талас финансијске кризе

Глобална финансијска катастрофа, која је почела прије седам година колапсом инвестиционог банкарства и тржишта хипотекарних кредита у САД, ушла је у трећу фазу, наводи тим аналитичара банке "Голдман Сакс". Трећи талас карактеришу веома ниске цијене сировина, успоравање привредног раста Кине и других привреда у успону и ниска инфлација на глобалном нивоу, наводи аналитичар „Голдман Сакса“ […]

четвртак, октобар 15, 2015 / 20:25

Глобална финансијска катастрофа, која је почела прије седам година колапсом инвестиционог банкарства и тржишта хипотекарних кредита у САД, ушла је у трећу фазу, наводи тим аналитичара банке "Голдман Сакс".

Трећи талас карактеришу веома ниске цијене сировина, успоравање привредног раста Кине и других привреда у успону и ниска инфлација на глобалном нивоу, наводи аналитичар „Голдман Сакса“ Питер Опенхајмер, преноси Бизнис инсајдер.

Та три фактора резултат су одговора на прва два таласа кризе (колапс банака и европска дужничка криза), а све то дио је такозваног „дужничког суперциклуса“ из претходних неколико деценија.

Централне банке пожуриле су да снизе каматне стопе као одговор на прве двије кризе, охрабрујући инвеститоре да се окрену тржиштима у успону попут Кине, на којима могу да остваре солидан поврат средстава. Сада, када дјелује да ће каматне стопе расти, инвеститори се повлаче из сектора сировина које су уско повезане са судбином привреда у успону.

„Тако је криза у земљама у успону повезана са првим таласом глобалне кризе. Након колапса хипотекарног тржишта у САД, ниске каматне стопе допринијеле су расту кредитирања, прије свега у Кини. Када спојите то са покушајима Кине да трансформише своју привреду и са глобалним падом цијена сировина, добијете нову кризу“, наводи банка.

Уз приносе на обвезнице близу нуле и РЕПО стопе на историјским минимумима, расте забринутост у погледу одрживости дугорочног поврата средстава уложених у тржишта у успону, поготово ако дефлаторне силе наставе да се развијају.

Када централне банке у развијеним земљама почну да причају о подизању камата, камате на сигурна средства, попут државних обвезница, требало би да порасту, што смањује заинтересованост инвеститора да ризикују у иностранству да би добили солидан поврат.

Они тада повлаче новац са тржишта у успону и тиме отежавају компанијама са тих тржишта да се рефинансирају и да финансирају велике пројекте, што доводи до успоравања глобалне привреде, наводи „Голдман Сакс“.



Оставите одговор