Глобални НАТО
Питање глобализације НАТО савеза отворено је како у самом савезу тако у у свим релевантним круговима који брину о стабилности и безбедности на глобалном нивоу. Тренутно је на сцени фаза „сондирања терена” у којој се поставља глобална стратешка дилема која је изражена кроз синтагму “не ради се о томе да НАТО постане глобални савез већ […]
Питање глобализације НАТО савеза отворено је како у самом савезу тако у у свим релевантним круговима који брину о стабилности и безбедности на глобалном нивоу.
Тренутно је на сцени фаза „сондирања терена” у којој се поставља глобална стратешка дилема која је изражена кроз синтагму “не ради се о томе да НАТО постане глобални савез већ да буде савез са глобалним партнерима”.
Сада се на сваки начин покушава да спасе што се спасити може те да се свет ослободи страха о скупој глобалној идеји НАТО, већ се пласира замисао о специјалном партнерству, где се врло вешто продаје “рог под свећу”, при чему су намере креатора из оделења за планирање НАТО савеза више него провидне. У питању је циљ да се обезбеди ничим контролисана улога светског жандарма.
Глобални НАТО, пре свих, не желе Немачка и Француска (практично Европска унија) а раскол у оквиру алијансе због рата у Ираку је и даље кључна стратешка вододелница која има тенденцију сталног проширивања и продубљавања.
Из тог разлога имамо не само подозрив однос према глобализацији савеза него и врло висок степен опрезности према брзом прихватању нових европских чланица.
У геополитичким круговима Немачке присутан је став да се пракса наметања јединства у оквиру савеза замени са инстутуцијом равноправног договарања САД и Европске уније. У Француској се поставља јасно питање и дилема: није ли НАТО већ постао сувише велики и нејединствен па самим тим и неефикасан, а као закључак намеће се и НЕПОТРЕБАН, барем у Европи.
Прелазећи дуги пут од истема колективне безбедности до унилатералног америчког водјства НАТО као војно политичка алијанса је дошао до свог краја а напори САД да га задрже само су усмерени на оправдавање њихових агресивних акција у свету.
“Скупљање” нових чланова на југоистоку Европе, али и на њеном истоку представља даљи дестабилизациони утицај САД у њиховом стратешком ширењу према средњем истоку али и много, много даље. Ово даље можемо да видимо у сталним покушајима стварања расцепа на азијском тлу а посебно измедју Русије и Кине.
Председништво БиХ, у ко зна којем сазиву, је дало једну немушту и испразну реченицу о уласку БиХ у НАТО, на основу које се даље развијају активности које не само да нису легитимне, већ су и контрапродуктивне. Основна одредница о референдуму као кључном облику изјашњавања у овом случају изгледа као да је заборављена.
У Сарајеву су присутни неки фамозни штабови НАТО савеза а све се своди на скупљање очајника за агресивне мисије у Ираку, и Авганистану а понекад за промену нископозиционисани официри и службеници (наравно пореклом из САД) се упетљају и у унутрашњеполитичка питања док им сарајевски политички кругови здушно подилазе.
Глобални курс на планети је усмерен на стање дестабилизације од стране САД тако да опстанак НАТО значи и опстанак трајне и врло велике опасности по мир у свету.