Главна вјијест са 180. сједнице Владе РС: Амнестија за осуђене пред судовима Српске

Влада Републике Српске утврдила је данас, на 180. сједници у Бањој Луци донијела и једну занимљиву одлуку о амнестији осуђеника у затворима или који се тамо спремају, без икаквог образложења зашто и шта се тим добија. Још један разлог за сумњу.

четвртак, јун 7, 2018 / 23:10

Влада је радила још: Приједлог закона о рударству, по хитном поступку. Овим законом уређују се услови и начини експлоатације минералних сировина, коришћење и одржавање рударских објеката, рударски пројекти, рударска геодетска мјерења и планови, мјере заштите и друга питања која се односе на експлоатацију минералних сировина, кадровски услови за обављање одређених послова у рударству, као и услови за издавање и одузимање лиценци у рударству.

Важећи Закон о рударству донесен је 2012. године и због промјена које су се догодиле у овој области као и потребе за прецизирањем појединих одредаба, стекли су се услови за доношење новог закона. Овај закон у форми нацрта био је у скупштинској процедури, након чега је Народна Скупштина Републике Српске, донијела закључак да се исти упути на јавну расправу, која је и одржана. Предложеним законским рјешењима успоставља се оквир за безбједније обављање послова у области рударства, јасније се дефинишу услови и начин експлоатација минералних сировина и извођење других рударских радова, као и услови за стицање овлашћења за обављање послова из области рударства. У односу на важећи Закон, уводе се лиценце за правна и физичка лица, којим стичу овлашћење за обављање одређених послова у области рударства. На тај начин ће се обезбиједити потпунија контрола пословања правних лица која обављају послове у области рударства. Поред наведеног, овим законом се обезбјеђује и већи ниво усклађивања са правном тековином Европске уније у области управљања рударским отпадом и заштите здравља и безбједности радника при експлоатацији минералних сировина. Доношењем Закона обезбјеђује се већа правна сигурност за правна лица која обављају послове у области рударства, а што ће имати за посљедицу већи прилив страног и домаћег капитала, с обзиром на чињеницу да Република Српска располаже разноврсним и економски значајним минералним ресурсима, за чије су производно активирање потребна значајна финансијска средства.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о амнестији, по хитном поступку.

Овим законом даје се амнестија лицима која су осуђена правоснажном пресудом судова у Републици Српској, а која су се на дан ступања на снагу овог закона затекла на издржавању казне затвора у казнено-поправним установама у Републици Српској, Федерацији Босне и Херцеговине или иностранству, као и за лица која су правоснажно осуђена, а нису упућена на издржавање изречене казне затвора.

Потреба за израду овог закона, првенствено је садржана у чињеници да је Народна скупштина Републике Српске, од дана оснивања до данас донијела само један Закон о амнестији, и то у октобру 2005. године. На изради овог закона радили су представници Министарствa правде Републике Српске и чалнови Одбора Народне скупштине Републике Српске за представке, приједлоге и друствени надзор.

Доношењем овог закона амнестија би обухватила већи број осуђених лица за које су надлежни судови прије ступања на снагу овог закона издали упутне акте за упућивање на издржавање казне затвора и која се већ налазе у казнено-поправним установама на издржавању казне затвора, што би свакако повољно утицало на ниво неопходних финансијских средстава која су потребна за остваривање основне функције казнено-поправних установа у Републици Српској. Иако смјештајни капацитети казнено-поправних установа у Републици Српској у суштини задовољавају њене потребе, актом амнестије ослободио би се један број смјештајних капацитета који би омогућио да се путем института премјештаја осуђених лица из једне у другу казнено-поправну установу смањи пребукираност капацитета у појединим казнено-поправним установама, првенствено у Бањој Луци, Фочи и Бијељини. Такође, доношење акта амнестије свакако би наишло на позитиван одјек међу осуђеним лицима, а свакако би стимулативно дјеловало на осуђена лица, у смислу да се за вријеме издржавања казне затвора добро владају и понашају и тиме остваре могућност да се ослободе даљег издржавања казне затвора или да им се она ублажи.

Влада Републике Српске утврдила је по хитном поступку Приједлог закона о затезној камати  којим се уређује висина стопе и начин обрачуна затезне камате у Републици Српској у случају када дужник закасни са испуњењем новчане обавезе у домаћој или страној валути. Одредбе овог закона примјењују се на све случајеве у којима затезна камата није прописана посебним законом.

Новим законским рјешењем значајно је смањена стопа затезне камате са 0,05% дневно на 0,03% дневно, а предлаже се, такође, да се не врши корекција главнице стопом раста потрошачких цијена. Циљ наведене одредбе је брже и лакше измирење главног дуга, прије свега, за оне привредне субјекте који имају проблем с ликвидношћу, а којима је на овај начин олакшано плаћање доспјелих обавеза.

Повјерилац ће брже доћи до ликвидних средстава, што ће, у комбинацији са другим мјерама фискалне политике, као што су нове одредбе Закона о роковима измирења новчаних обавеза у пословним трансакцијама, позитивно утицати на будуће економске и пословне токове у Републици Српској. Истовремена примјена нових законских рјешења, Закона о затезној камати и Закона о роковима измирења новчаних обавеза у пословним трансакцијама, доприноси испуњењу крајњег циља економских мјера на повећању ликвидности у Републици Српској, која оправдава хитност у доношењу Закона о затезној камати.

Влада Републике Српске прихватила је Приједлог стратегије развоја енергетике Републике Српске до 2035. године и упутила га на разматрање Народној скупштини Републике Српске по хитном поступку.

Циљ Стратегије развоја енергетике Републике Српске је обезбијеђена сигурност снабдијевања енергијом, те стварање одрживог и конкурентног енергетског сектора, уз највиши степен одговорности према животној средини. Конкурентна енергетика у значајној мјери чува стандард грађана те позитивно утиче на конкурентност других привредних грана и као таква је изузетно важан циљ. У Републици Српској цијене енергије су релативно конкурентне, те се крећу ниско на цјеновној љествици у односу на окружење и Европску унију, а оваква политика ће се настојати одржати и у будућности. Стога је развој енергетског сектора потребно ускладити с економским могућностима, те тржишним и регионалним околностимa.

Овај документ представља у одређеној форми иновирану Стратегију развоја енергетике Републике Српске до 2030. године коју је Народна Скупштина Републике Српске усвојила у марту 2012. године, али је урађена као сасвим нови документ са продужењем рока важења до 2035. године.

Стратегија развоја енергетике је рађена као документ који треба да дефинише основне стратешке циљеве, правце и обиме за развој енергетског сектора и свих његових подсектора у наредном периоду. Стратегија развоја дефинише стратешке циљеве, програме и активности у секторима енергетике за период до 2035. године, који су засновани на анализи стања, досадашњим активностима развоја овог сектора, већ потписаним концесионим уговорима захтјевима ЕУ и потребама привреде и становништва у Републици Српској.

Стратегијом развоја енергетике Републике Српске до 2035. године дефинисано је пет кључних стратешких циљева, а то су:  ефикасно коришћење (експлоатација) ресурса; сигурна и приступачна енергија; ефикасно коришћење енергије; енергетска транзиција и одговорност према животној средини и развој и усклађивање регулаторно-институционалног оквира.

Влада Републике Српске усвојила је  Информацију о програмирању пакета акционих докумената за ИПА 2 за 2018. годину.

У закључку Влада Републике Српске констатује да процес програмирања пакета акционих докумената за ИПА 2 за 2018. годину није реализован у складу са системом координације процеса европских интеграција који је на највишем техничком и политичком нивоу договорен 17. августа 2016. године.

Влада Републике Српске не прихвата било какве активности које би произилазиле из акционих докумената из закључка, а које нису у складу са уставним рјешењима у БиХ, те са којима се нису сагласиле надлежне институције Републике Српске.

Обавезује се Министарство за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске да закључак достави Кабинету  предсједавајућег Савјета министара, министрима у Савјету министара из Републике Српске, директору Дирекције за европске интеграције БиХ, члановима Привременог ИПА 2 одбора, те Делегацији Европске уније у БиХ.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о унапређењу финансирања откупа домаћих пољопривредних производа од стране прехрамбено-прерађивачких и прометних капацитета Републике Српске.

С циљем унапређења постојећег стања предложено је:

–    Да ресорна министарства, заједно са представницима сектора примарне пољопривредне производње, прерађивача, прометника, те финансијског сектора, постигну договор око одговарајућег модела за унапређење финансирања откупа домаћих пољопривредних производа;

–    Да ресорна министарства поднесу Информацију Влади Републике Српске са приједлогом измјена правила пласмана средстава ИРБ-а, с циљем  унапређења откупа домаћих пољопривредних производа и успостављања дугорочнијих односа између произвођача, прерађивача и трговачких ланаца;

–    Да ИРБ обезбједи средства за откуп домаћих пољопривредних производа и за капиталне инвестиције у пољопривреди, под измијењеним правилима пласмана, која ће се пласирати преко посредника, за овогодишње уговарање откупа, тако да излазна каматна стопа са маржом посредника не буде већа од 2,8%, са роковима поврата прилагођеним производним циклусима у пољопривреди и са могућношћу занављања кредита;

–    Да будући корисници кредитних средстава искористе могућности које пружа Гарантни фонд Републике Српске;

–    Да се утврде потребе субјеката у области производње, откупа и прераде пољопривредних производа за обртним средствима и да се те потребе, преко ИРБ-а, доставе и према комерцијалним банкама;

Влада Републике Српске у цјелости подржава мјере и активности које предузима Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, које су усмјерене на унапређење откупа домаћих пољопривредних производа.

Задужује се Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде да, у сарадњи са Министарством финансија, Министарством трговине и туризма и Инвестиционо развојном банком Републике Српске, настави активности усмјерене ка унапређењу финансирања откупа домаћих пољопривредних производа од стране прехрамбено-прерађивачких и прометних капацитета Републике Српске.



Оставите одговор