Глас разума у Ефбиху: Споменик српским жртвама треба бити у центру Сарајева
Грађани Сарајева требају да подигну споменик својим суграђанима Србима који су настрадали само због своје етничке или вјерске припадности Сарајевски Срби који су живјели у граду за вријеме опсаде настрадали су од ратних злочинаца једнако као што су од ратних злочинаца настрадали и припадници Армије БиХ, сматра умјетник Дамир Никшић, подсјећајући на гробнице са тијелима […]
Грађани Сарајева требају да подигну споменик својим суграђанима Србима који су настрадали само због своје етничке или вјерске припадности
Сарајевски Срби који су живјели у граду за вријеме опсаде настрадали су од ратних злочинаца једнако као што су од ратних злочинаца настрадали и припадници Армије БиХ, сматра умјетник Дамир Никшић, подсјећајући на гробнице са тијелима грађана српске националности које су до сада откривене на Казанима, Алипашином Пољу…
„По њих је неко дошао кући, покуцао им на врата, извео их, одвео, свезао, у неким случајевима мучио и затим их звјерски, кукавички погубио“, каже Никшић.
Подизање споменика убијеним цивилима – сарајевским Србима је можда и једини начин да се коначно позабавимо са негативном прошлошћу и ратним злочинима који су се догодили на подручју Сарајева, закључује Дамир Никшић.
Погледајте како наш умјетник у политичком, (пред)изборном, али и естетском контексту види „дјело непознатог мајстора“ на Златишту…
I da njemu piše: Poginuli od srbočetničkog agresora!
Najjače je ovo kad se Nikšić konačno popne na zlatište, vidi ovaj jadni “krst“ pa prokomentariše: joj, ko ni sebi ni svom
Наслов ми је привукао пажњу да прочитам овај кратки текст, који одговара наслову, али када сам послушао размишљања ивог лика (у видео-клипу), то је далеко од гласа разума, заправо истрајавље на лажној и подметнутој причи о протеклом трагичном нам времену.
У првом делу видео-записа више је него очигледно да овај беседник сугерише да су у том рату дејствовали. или шицали (како он каже) само они „са брда“ (илити ти „омражени србочетници“) по ужем ратном Сарајеву (под контролом АБиХ), и друго да то „шицање“ (снајпесрким пушкама или минобацачким гранатама) увек беше неселективно, па зато су ето гинули доброћудни грађани Сарајева свих националности.
То је само наставак и истрајавање на лажи. У рату су постојала два Сарајева, српско и оно ратно уже, и у српском Сарајеву су живели цивили, поред припадника ВРС (а то су били само и искључиво Сарајелије, становници околних села, или протерани Срби из ужег Сарајева у ратним годинама) живеле су ту и њихове породице, жене, деца, и дејствовало се и из ужег ратног Сарајева припадници АБиХ (или ти „храбри бранитељи“ у перцепцији овог лика) по простору српских насеља која су чинила српско Сарајево, не ретко то беше и чешће и жешће, а богами и много неселективније него је случај са припадницима ВРС. И од таквог дејство приупадника АБиХ гинули су цивили у српском Сарајеву, и жене и деца, и они заслужују а и норају добити место на споменику српским сарајевским жртвама.
Дуго су у федерланом Сарајеву порицали да је уопште било злочина у ужем ратном Сарајеву над Србима, данас притуснути доказима и чињеницама признају, па ето бло је. И овај лик у овом видео-клипу то помиње. Неки су свирепо убијени у 126 казамата где су мучени и убијани Срби, неки на кућном прагу, а неки би били одведени да копају ровове и никад се не би вратили. Заједничко свим тим жртвама је да су убијени само што су српском роду и погрешној вери припадали, али и да се крвници никад неће процесуирати (у 99% случајева, иако се велики број зликоваца зна, МУП српског Сарајева је предано радио, прикупљао доказе и сведочења и још 2005-е је имао оперативне податке за 2.971 убијеног Србина у ужем ратно Сарајеву, тај број је ипак подоста већи, јер јако је тешко прикупити податке када наилазите на стална ометања и скривање информација о чињеним неделима у ФБиХ где су и чињени злочини) једноставно правиће се опструкције све док због биолошких закона сами процеси буду немогући, а онда рећи, па добро, ако нико нијне осуђен, то значи да и није било злочина над сарајевским Србима.
Споменик страдалим сарајевским Србима, да ли подићи у федералном Сарајеву, како то предлаже овај лик, да или не?
Не. Из три разлога;
1) Та активност била би предмет манипулација, биле би ту и бројне опструкције (баш као и што би са комисијом скупштине БиХ за истраживање убијених у Сарајеву, која је требала почети са радом 2004-е, а заправо никад и није почела) у федаралном Сарајеву, наметале би се неке неприхватљиве квалификације, умањивале бројке, давала лажна тумачења, и такав пројекат би врло брзо био обесмишљен.
2) Када би и био подигнут, друга страна би тај споменик злоупотребљавала и подметањем лажних квалификација и тумачења (баш као и са сарајевском вијечницом) вршила бесрамну пропаганду и промоцију „своје истине“ о протеклом рату.
3) Такав споменик би био стална мета вандала у федералном Сарајеву, био би изложен скрнављењу, временом би био запуштен, постао место где би неки који сваку причу почињеу реченицом о агресији и „геноцидној шумској“ вршили нужду и тиме би биле посредно омаловажаване ове наше жртве.
Можда само место и не мора бити уз путну комуникацију, али локација Златишта је више него добро изабрана (иако су многе боље, али све оне се налазе данас у фед. Сарајеву и напсиао сам зашто је то лоша идеја), и наравно да то мора бити боље осмишљен (од овог импровизованог) и споменик какав заслужју страдали сарајевски Срби,
Čovjek je pokušao da bude objektivan – poslušaj čitav video – samo, ne ide ta priča ovdje… kad dođe do gluposti ove priče po pravilu ostaju u manjini i nemaju apsolutno nikakav uticaj…
Dovoljno je da se pojavi jedna budala sa par dezinformacija i da sve pošalje u Jozefa K…